Nagradno pitanje

Danas su objavljene dve slične vesti.

Vest A.

i

Vest B.

Jedna od ovih vesti je istinita, ma koliko delovalo neverovatno.

Vera, inercija, buka

Opet zadevica Izraela i Arapa, hoću reći Palestinaca, da ne čuje Njut. Izrael bi da zabrani da umesto hodže poziv na molitvu obavlja ozvučenje koje se nadaleko čuje. Ja sam u potpunosti na strani onih koji se zalažu za ovo "umanjenje" verskih sloboda. Najvažniji razlog je što mi ide na živce dogmatizovanje inercije. Jedini smisao oglašavanja hodže je da se vernici obaveste da je vreme za molitvu. Kako je svakoga dana kod muslimana to u ponešto različito vreme ima mnogo smisla da neko vernicima da tačan tajming. I to je imalo svu logiku sveta dok nije tehnika počela da čini čuda. I umesto da to obaveštenje ide bržim i manje bučnim putem, recimo SMS-om, instant mesindžerima ili kupovinom uređaja koji sam obaveštava, tehnika je donela mnogo decibela sa razglasa. Nije ovde bitan moj agnosticizam - tuđe reklamiranje & konzumiranje vere direktno ugrožava kvalitet života ljudi koji žive blizu takvih džamija. Recimo, meni je potpuno iritantno da me u retkim posetama rodnom gradu budi u sitne jutarnje sate glasan razglas sa verskih objekta. Ako je nekome do tradicije, onda nek ista bude baš tradicionalna. I da ne bude da rizikujem fatvu, isto bih rekao i kada bi neko stavio razglas na crkvu, sinagogu ili bilo šta drugo. Isto se odnosi i na prebučnu zvonjavu, jedna od najiritantnijih stvari koju sam čuo za gradnju Hrama Svetog save bilo je hvaljenje da će se zvona čuti do... ma do Notrdama ako treba.
Čudna je ta inercija, i zaboravaljanje čemu služe obredi i otkuda običaji. I najčešće nastaje čuđenje kada se shvati da iza mistifikovanih rituala stoje krajnje prizemne i praktične stvari. Od svinje kao prljave (ustvari sklone trihneli) životinje, preko hristijanizovanja paganstva kod nas, pa zaključno sa brojnim stvarima koje su vuku po inerciji.