Nagrade Tržišnog rešenja

Komentatori su imali oko nedelju dana da predlože kandidate za Tržišno rešenje i Netržišno rešenje 2007. Od pristiglih predloga prihvatili smo sledeće za kandidate:

Tržišno rešenje 2007.

1. Miša Brkić – Novinar – zbog izveštavanja u kome naglašava važnost poštovanja prava privatne svojine, posebno u slučaju Jugoremedija i analize povodom konačnog gašenja zastavinog socijalnog programa u Kragujevcu.
   
   
2. Vladimir Gligorov – Viši ekonomista Bečkog instituta za međunarodnu ekonomiju – zbog širenja liberalnih ideja u medijima. Vladimir Gligorov je u proteklih godinu dana objavio dosta tekstova o liberalizmu i ekonomskim reformama.
   
   
3. Danica Popović – Profesor ekonomskog fakulteta i član CLDS - zbog širenja liberalnih ideja u medijima. Danica Popović se u proteklih godinu dana dosta pojavljivala u štampanim medijima gde je pričala o privatizaciji, slobodnoj trgovini, nacionalnom investicionom planu i sl. Danica Popović pripada maloj grupi ekonomista koji dosledno šire liberalne ideje.
   
   
4. Miroslav Prokopijević – Predsednik Centra za slobodno tržište – zbog širenja liberalnih ideja u medijima. Miroslav Prokopijević redovno komentariše ekonomske vesti i dosledno predlaže liberalna rešenja.

Netržišno rešenje 2007.

1. Božidar Đelić – Potpredsednik Vlade – zbog odlaganja privatizacije javnih preduzeća. Potpredsednik je u junu garantovao da nijedno veliko javno preduzeće neće proći većinsku privatizaciju a da neka neće ni ući u privatizaciju jer nisu spremna za to. Za sada je održao reč.
   
   
2. Dragan Đuričin – Predsednik saveza ekonomista Srbije – zbog zagovaranja dodatnog državnog ulaganja u elektroprivredu i poljoprivredu i pre svega zbog zalaganja za očuvanje takozvanog strateškog javnog sektora u državnom vlasništvu.
   
   
3. Slobodan Milosavljević – Ministar poljoprivrede – direktno odgovoran za uvođenje zabrane izvoza žitarica a zatim i proizvoda od žitarica. Pošto je zabranio izvoz, predlagao je strategije za povećanje izvoza poljoprivrednih proizvoda.

Od danas možete glasati za nagrade na sledećem linku. Dozvoljen je samo jedan glas po računaru. Glasanje bi trebalo da traje do 28. decembra. Zbog organizovanja dodele nagrada moguće je da ćemo završiti glasanje par dana ranije. Zato požurite.

Boža kaže pravu stvar

Boža je konačno, vezano za cenu zejtina, rekao pravu stvar (audio fajl, negde oko 26:30 minuta):

"Nažalost, konstatujem, da zaštita koja je data toj industriji, od 30% carine, plus prelevmani, se u potpunosti iskorišćava, da kada bilo šta poskupi, se prenese na potrošače.... da dobro pogledamo da li jedna takva industrija zavređuje takvu zaštitu, te najavljujem da ćemo imati preispitivanje ovog stepena zaštite..."

Razlika između fašizma i liberalizma

Juče je na utakmici Srbija - Poljska u Beogradu bilo samo 500 srpskih navijača i nešto više poljskih.

Zvezdan Terzić, predsednik Fudbalskog saveza Srbije:
Razočaran sam malim odazivom publike, ali sve ovo ide nama kao narodu na čast. Ovo nije samo stvar i problem FSS, ovo je slika odnosa kakav narod ima prema državi, što se mora rešavati na mnogo višem nivou.

Havijer Klemente, selektor:
Nemam komentar, za mene je publika svetinja. Ako dođe - dođe, ako ne dođe - njihov izbor.

Za Zvezdana, država je cilj, pojedinac je sredstvo. Za Havijera je obratno.

Volonteri

Sindikati organizuju štrajk upozorenja zbog najave besplatne podele akcija javnih preduzeća svim građanima. Razlog je nepravda naravno. To znači da i onaj ko je radio 40 godina i onaj ko ima 18 godina i nikad nije radio, dobija istu vrednost akcije kaže sindikalac Ivica. Stvarno ne zvuči fer na prvi pogled. Ipak, ono što je Ivica zaboravio da pomene jeste da zaposleni po tim firmama nisu volontirali 40 godina nego su radili za platu.

Ja verujem da zaposleni u javnim preduzećima ne bi trebalo da primaju nikakve bonuse samo zbog toga što su umesto u osnovnoj školi ili bolnici radili u NIS-u. Doduše, pošto su zaposleni u društvenim preduzećima već dobijali akcije svojih preduzeća, onda je u najmanju ruku fer da i zaposleni u javnim preduzećima i ustanovama ali i ostali građani dobiju nešto. Dinkić je već obećao isplate od oko 5,000 evra po zaposlenom u javnim preduzećima. Ustvari, ono što mi nije jasno, zašto štrajkuju sada kada je ovo pitanje bilo uređeno Zakonom o privatizaciji još 2001. godine, ako se ne varam.

Pelene u EU

Rasprava o PDV-u na pelene očigledno nije naš izum. Danas sam saznao da je i u EU prošle godine bila velika rasprava na tu temu.

Naime, pojedine zemlje (Češka, Malta, Portugal, Poljska i Mađarska) su na pelene naplaćivale nižu stopu od "evropskog propisanog minimuma" od 15%. Nižu stopu je naplaćivala i Britanija, ali je njoj to bilo dozvoljeno. Koliko ja shvatam njihov sistem, stopa od najmanje 15% mora da se plaća za sve proizvode osim proizvoda na posebnoj listi, za koje je minimalna stopa 5%. Na toj listi nema pelena (strana 69 ovog dokumenta), ali ima recimo hrane, lekova, ulaznica za sportske događaje i cirkuse i sličnih neophodnih stvari.

Komesar za oporezivanje, Laslo Kovacs je hteo da pokrene spor, ali je komesar za socijalna pitanja, Spidla, rekao "Apsurdno je uvoditi teret porodicama" i time potvrdio svoje anarhističke ambicije, ali nije objasnio zašto bi se to odnosilo na pelene, a ne i na cigarete. Kao da porez i akcize na cigarete ne plaćaju "porodice".

Boarov o monopolima

Dobar tekst Mite Boarova u novom Vremenu u kojem daje pregled istorije antimonopolske borbe u Srbiji. Ono što je meni jasno, posle ovog teksta, je da su i u Srbiji postojali isključivo državni monopoli, a da je borba protiv navodnih privatnih monoopola uvek bila politički motivisana. Boarov predlaže i dobro rešenje problema:

I danas se, u slučaju Delte, raspreda da li je ova kompanija zloupotrebila svoj dominantni položaj na maloprodajnom tržištu Beograda, tako što zahvata preveliku maržu, ili je uvećava kroz različite oblike pritiska ili na dobavljače ili na potrošače. Ta diskusija je u suštini besmislena, jer je najefikasniji lek za obezbeđivanje neke "ravnotežne marže" (ma šta to značilo) u konkurenciji među trgovcima. To bi teorijski trebalo da znači da bi vlada Srbije, ili vlada Beograda, ili nekog drugog grada, ako smatra da trgovac sa dominantnom pozicijom na njenom tržištu zloupotrebljava svoj položaj, pa obračunava prevelike marže – trebalo "nepatriotski" hitno da ukloni sve barijere za dolazak novih trgovaca na to tržište, a oni bi, opet teorijski, trebalo tu da se pojave upravo privučeni velikim maržama dotadašnjeg monopoliste.

Antonić i deca

U prethodnoj kolumni u "Politici", Slobodan Antonić kritikuje konzumerizam i globalizam (koji, kako svi znamo, dolaze iz Amerike) zato što, po njemu, proglašavaju decu "teškim teretom".

Jer, zaista, prva zapovest konzumerizma, te osnovne ideologije globalizacije, glasi: "Troši i ne misli na budućnost!".

Mislim da se moj post od juče dobro uklapa u ovu priču - decu su teškim teretom proglasili Kinezi, a ne Amerikanci, ali se to nekako ne bi uklopilo u njegovu tezu, pa pretpostavljam da zato nije ni pomenuo.