Ministarski aktivizam

Madžar u prethodno linkovanoj studiji pominje i interesantan fenomen koji utiče na rast javne potrošnje.

Državni funkcioner ne može da bude dovoljno uočljiv niti može da se nada da će osigurati naročito poštovanje ako na tekućoj osnovi ne preduzima veliki broj poduhvata, ako najširoj javnosti kontinuirano ne isporučuje dokaze svog neuboičajenog aktivizma... Svoju reputaciju aktivnog političara i čoveka koji neumorno radi za dobro naroda funkcioner može da izgradi samo o narodnom trošku. Ova motivacija, funkcionerska želja da bude popularan i široko voljen ima za posledicu... da se proharči više nego što bi odgovaralo... nekom miljeu kome ne bi tako dubok pečat davale ministarske ambicije.

Madžar je definisao i tri grupe posledica funkcionerske pretencioznosti: Prvo, i najočiglednije, ministarska pretencioznost utiče na rast javne potrošnje. Drugo, dolazi do distorzije u strukturi javnih rashoda jer funkcionerski aktivizam nije ravnomerno sektorski raspoređen već dolazi do ekspanzije određenih sektora. Mislim da bi Dinkićeva skijališta i Veljin highway to Čačak bili odlični primeri. Treće, povećanje rashoda nije privremenog karaktera već dugotrajnog. Odnosno, jednom uvećane rashode će birokratska mašinerija nastaviti da uvećava i posle mandata ministra aktiviste jer će se prvo uvećanje pravdati objektivnim razlozima.

Madžar naglašava da je poseban problem ministarskog aktivizma odnosno šteta koje proizvodi započinjanje novih projekata. Troškovi ovih projekata su po pravilu umanjeni u fazi planiranja dok ih je u fazi implementacije, kada se ovi troškovi višestruko uvećaju, gotovo nemoguće ukinuti jer je određeni novac već uložen. Daje primer mosta na Adi Ciganliji.

Nagradno pitanje, koji ministar je za poslednjih osam godina zaslužio titulu najaktivnijeg?

Ljuba i Vesna

Ministarstvo finansija je redizajniralo svoj sajt. Sada je jednostavniji i lakši za snalaženje a i vizuelno je dosta bolji. Čestitam.

Razgledajući sajt naišao sam na veoma interesantnu studiju Ljube Madžara Mehanizmi mobilizacije i alternative alokacije javnih sredstava. Madžar iscrpno kritikuje veliku javnu potrošnju i objašnjava njene uzroke. Koliko sam ja shvatio, a samo sam površno pročitao studiju, Madžar smatra da ne treba da se nadamo smanjenju javne potrošnje u skorijoj budućnosti između ostalog i zbog slabe političke konkurencije i neefikasnosti koalicionih vlada na koje ćemo biti osuđeni još neko vreme.

U studiji Madžar pominje i izlaganje Vesne Pešić objavljeno u listu Republika, gde ona pored solidne ekonomske analize iznosi i neka sociološka zapažanja. Naime, Pešićeva smatra da dolazi do stvaranja lažne srednje klase preko grbače poreskih obveznika. Odnosno da se rasipnim (ne razvojnim ili socijalnim) budžetom i politikom zapošljavanja kroz državni aparat utiče na razvijanje iluzije o stvaranju srednje klase. To potvrđuje izjavom da je danas administracija veća nego u vreme SCG. Navodi da Vlada ima 25 ministarstava (dok Francuska ima samo 15) a da svaki ministar ima bar 10 savetnika dok Samardžić ima čak 50. Sve u svemu kratak i zanimljiv tekst koji me je pozitivno iznenadio.

Usput, da li neko zna koliko država plaća zaposlenih? Madžar pominje 400 hiljada a Pešić 250. Ja sam pokušao da podelim ukupan iznos za plate iz budžeta za 2008. sa prosečnom platom od 35,000 dinara i dobio oko 340.000 zaposlenih. Ipak, nisam siguran kolika je prosečna zarada u državnoj administraciji, ali računam da je nešto viša nego u privredi. Takođe nisam siguran da li su budžetom pokrivene i plate u opštinama i gradovima, raznim fondovima za socijalno, penzijsko i sličnim institucijama, ali mislim da nisu. Verovatno je Madžareva brojka otprilike tačna.

Triput ura za švercere

B92: Zbog ilegalnog uvoza mobilnih telefona u prethodnih deset godina, državna kasa je u najboljem slučaju izgubila skoro 160 miliona evra.

Državna kasa ništa nije izgubila jer ništa nije ni imala. Državna kasa je jedino propustila da uzme tih 160 miliona evra. Ko ih je uzeo? Korisnici mobilnih telefona u Srbiji.

Nisu ih uzeli šverceri, kao što analiza B92 pogrešno predstavlja. I među švercerima postoji konkurencija koja snižava cene na tržišni nivo. Dobitnici su, kada se oduzmu normalni troškovi usluga i rada švercera, samo potrošači.

Carina na mobilne telefone je 15%. Zašto? Zato što se štite domaći proizvođači?