Ako je neko zainteresovan

Udruženje TRANSFUSE i College of Europe su raspisali konkurs za "Leadership Development Programme". Deluje zanimljivo - dve nedelje u Berlinu i jedna u Briselu i Brižu.

Spasiti planetu od spasilaca

Danas je svetski Dan planete, posvećen ove godine - a čemu bi - "borbi protiv klimatskih promena". Ono što je pre 20-ak godina započelo kao ekscentrična ideja grupice ekoloških fanatika i nekoliko naučnika željnih publiciteta, danas je već preraslo u ozbiljno kolektivno ludilo. Stotine hiljada neobrazovanih i poluobaveštenih osoba, željnih priča o kraju civilizacije i još željnijih priča o krivici čoveka za istu (stari religiozni poriv za verovanje u smak sveta), svakodnevno kupuju ekološke sijalice, kola na biogoriva, računaju carbon footprint... Stavi štedljivu sijalicu, vozi se javnim prevozom, stavi solarnu ploču, vozi bicikl, ili nemoj da voziš, ako veruješ da je tvoja brža smrt u interesu planete itd. Ništa nije više IN, i dokaz da si "misleće" i "aktivističko" biće, nego ako ugasiš sijalicu iz protesta kad ti ekološki talibani kažu da treba! Svaki polupismeni moron iz sveta muzike, sporta, šoubiznisa, od Madone, preko Bonoa, do Nil Janga, Roberta Redforda i Barbare Strejsend, poziva nas da spasemo planetu tako što ćemo da prihvatimo franjevački kult siromaštva i štedljivosti. Al Gor koji ne izlazi iz privatnog aviona i ima kuću koja troši 20 puta više struje od američkog proseka stalno poziva na štednju energije. Ne postoji politički korektnija stvar na svetu od "biti zelen". S druge strane, ni profiteri ne gube vreme: Stotine firmi za karbonsko računodvodstvo i alternativnu energiju koje koriste politiku da bi zaradile velike pare, iznikle su u međuvremenu kao pečurke posle kiše. Stotine lobija koji žive od panike, neverovatan broj eksperata, naučnika i ngo-a čije karijere zavise od održanja ludačke psihoze klimatskog smaka sveta - sve je to na okupu, sve to složno zapomaže da spasimo majku planetu koja samo što nije propala.

To što globalnog zagrevanja u poslednjih 10 godina zapravo nema, što ne postoje nikakvi naučni dokazi da je čovek dominantno odgovoran za zagrevanje koje se događalo do 1998, a još manje dokaza da će bilo kakvo zagrevanje u 21 veku biti štetno i veće od 1 stepena Celzijusa, a tek najmanje dokaza da je globalno zagrevanje do sada donelo bilo kakvu štetu, već naprotiv veliku korist, to sve nema nikakavog uticaja na naše današnje "slavljenike". Niti ćete išta od toga čuti na medijima. Ekološka litanija, kako kaže Bjorn Lomborg, propoved da je stanje planete grozno i da će biti sve gore, uopšte nema nikakve veze sa nekim racionalnim argumentom. To je religiozna, apokaliptička propoved koju nikakve činjenice ne mogu pokolebati. Ona poziva na kult siromaštva kao na jedino spasenje, u stilu svih radikalnih, fundamentalističkih religioznih sekti, od Franje Asiškog, preko pavoslavnih zilota, do muslimanskih talibana. Apriorna odluka da se osudi civilizacija u ime "netaknute prirode" je osnova svega, a šta god da se smisli u tu svrhu - jednako je dobro: globalno zagrevanje, globalno zahlađenje, bogatstvo, siromaštvo, demografska eksplozija, DDT, seča šuma, svejedno. U poslednjih 30 ili 40 godina svedoci smo najvećeg u istoriji prevazilaženja siromaštva, i naporedo sa tim najvećeg poboljšanja ekoloških uslova života. Ljudi žive duže, komfornije i bolje nego ikad u istoriji; voda za piće i hrana su čistiji i dostupniji nego ikada u zabeleženoj istoriji; zagađenje životne sredine je po svim kriterijumima danas manje nego pre 30 godina. Ali, to ništa ne impresionira ekološke talibane - oni nastavljaju sa tehnofobičarskom litanijom kako živimo u kataklizmičnom vremenu, da je Strašni Sud blizu, a verni će biti pomilovani ako ugase sijalicu, ili ne voze kola...

Ako od bilo koga Majci Planeti treba spas, onda je to od njenih "spasilaca". Ti njeni spasioci su recimo lansirali kampanju subvencionisanja proizvodnje biogoriva, koja je za posledicu imala preorijentaciju velikog dela poljoprivrede sa proizvodnje hrane na goriva, a što je dovelo do velikog skoka cena hrane i velikog uništavanja životne sredine, recimo kroz krčenje šuma i ispošćavanje zemlje višegodišnjim sejanjem istih kultura. U siromašnim zemljama se već javljaju prvi neredi zbog skupe hrane. Ali, naravno, spasioci se "bore" za siromašne, jer će oni najviše patiti od globalnog zagrevanja, kad jednog dana nivo mora poraste 15 metara, a uragani unište sve pred sobom. To što će u međuvremenu ti koje treba "spasiti" od globalnog zagrevanja pomreti od gladi, nema nikakvog uticaja na spasioce. Osim blagoslova proizvodnje biogoriva, oni žele da siromašnima ograniče i emisije CO2, tj pristup energiji, i tako ih od takozvanih rizika klimatskih promena dodatno zaštite glađu i bedom.

Zaista, jedino čemu se vredi pomoliti na dan planete jeste da bude spasena od sopstvenih spasilaca...

Predviđanje

Stari vic o ekonomistima kaže da je Bog izmislio ekonomiju kako bi meteorolozi izgledali precizni u svojim predviđanjima.

Međutim, taj ko je to izmislio vic, nije zaista sakupio podatke o meteorološkim predviđanjima. Na našu sreću, izvesni J.D. Eggleston je upravo to uradio - pratio je prognoze vremena na četiri TV stanice u Misuriju, kao i prognozu koju je davao National Oceanic and Atmospheric Administration i uradio analizu dobijenih podataka. Analizu je poslao Stephenu Dubneru i ovaj je to objavio na Freakonomics blogu.

Dakle, šta kažu rezultati? Jednostavno, predviđanja meteorologa su prilično loša. Što se temperature tiče, prosečna greška iznosi nešto više od jednog stepena Celzijusa za prognozu sutrašnjeg vremena i čak tri stepena za prognozu temperature za sedam dana. Što se prognoze padavina tiče, za sutrašnji dan su u oko 85% slučajeva pogađali da (ne)će padati kiša. Međutim, uzimajući u obzir da u Misuriju u 86,3% dana ne pada kiša, konstantna prognoza "sutra neće padati kiša" bi bila preciznija od prognoze koju su neki meteorolozi davali.

Nešu za premijera!

Kažu neki od komentatora nove kolumne Nebojše Katića (a ostali ne kažu baš to, ali bi im svakako bilo drago da se to desi).

Ih, gde bi nam kraj onda bio.... Visoki porezi, carine i javna potrošnja, smanjen uvoz, smanjen broj privatnih automobila, podsticanje gužvanja u GSP-u, investicije u saobraćajnu i energetsku infrastrukturu (ali iz domaćih izvora, pošto ako su izvori strani, onda na tenderu mogu da učestvuju i jeftiniji stranci, pa da nam pokvare ceo koncept). Sve u svemu, raj.

Zabrinjavajući trendovi

GlobeScan je uradio anketu u 18 zemalja o stavovima povodom slobodnog tržišta. Date su dve konstatacije, sa kojima su učesnici u anketi izražavali svoje (ne)slaganje: "Sistem slobodnog preduzetništva i privreda zasnovana na slobodnom tržištu je najbolji sistem, na kojem treba zasnivati budućnost čovečanstva" i "Sistem slobodnog preduzetništva i privreda zasnovana na slobodnom tržištu najbolje funkcionišu u interesu društva kada su praćeni snažnim državnim regulisanjem".

Problem nije u tome što je podrška slobodnom tržištu niska, već u tome što opada. Na slici je dat procenat ljudi koji se "Snažno slažu" i "Delimično slažu" sa prvom izjavom. Posebno treba obratiti pažnju na činjenicu da su u 5 najliberalnijih zemalja, po odgovoru na prvo pitanje, pored SAD, tu i Kina, Filipini, Indija i Kenija. Na začelju su Turska, Francuska, Rusija i Čile.