Post sam napisao još pre nekog vremena, ali rekoh bolje da sačekam da se završe izbori. Dakle, predlog se nalazi ovde. Mislim da ima dobrih i zanimljivih predloga, ali ima i nekih sa kojima se ne slažem.
1. U predlogu piše da će "stranke imati obavezu da učestvuju na izborima". Ne razumem zašto bi bojkotovanje izbora bilo osnov za brisanje iz registra. Recimo, time bi bile zabranjene stranke čiji program kaže "Smatramo da su izborni uslovi neravnopravni i mi u tome ne želimo da učestvujemo iz protesta". Možete da smatrate da je takav stav blesav (ako ne grešim, Srpska liberalna stranka je imala sličan stav), ali ne vidim zašto biste tražili brisanje iz registra takve stranke. Prosto, ne vidim koji tačno problem se ovim predlogom rešava.
2. Što se stvari vezano za Zakon o finansiranju stranaka tiče, mislim da je manje-više OK. Mada, postavljam pitanje vezano za povećanje transparentnosti finansiranja stranaka. Naravno, transparentnost donacija je načelno dobra stvar, ali ipak treba razmišljati i o podsticajima bogatim ljudima da finansiraju opoziciju ukoliko je izvesno da će vlast za to saznati. Čini mi se da ovde transparentnost radi u korist vlasti, ko god da je na vlasti, a to mi se načelno ne svidja.
3. Što se izborne komisije tiče, predlog je da, kako republička, tako i lokalne izborne komisije postanu "stalna i profesionalna tela". Ajde za republičku i da razumem, ali zaposliti 500-1000 ljudi koji će na lokalu bukvalno da bleje 4 godine između izbora, to ne razumem. Priznajem da ne znam šta je tačno posao opštinskih izbornih komisija, možda one i treba nečim da se bave u periodu između izbora, ali mi ništa ne pada na pamet.
4. Predlog je i da se pređe na mešoviti izborni sistem za Narodnu skuštinu, odnosno da se deo poslanika bira proporcionalno, a deo većinski. Ovi što se biraju proporcionalno bi bili birani po personalizovanom sistemu. Deluje mi zanimljivo, ali neke stvari prosto ne znam.
Prvo, ne znam kako tačno funkcioniše personalizovani proporcionalni sistem. Da li to znači da su na svakom izbornom listiću izlistani svi mogući poslanici sa svih lista, pa se bukvalno zaokružuje ime? Ako je tako, koliko njih može da se zaokruži - samo jedan, ili više njih? Ako je više, jel mogu da zaokružim jednog na jednoj listi, a drugog na drugoj? Mislim - kako sve to tačno funkcioniše u praksi - prosto mi deluje nemoguće da svaki birač dobije spisak sa 3 hiljade kandidata, pa onda traži onog za koga hoće da glasa.
Drugo, predlog je da se deo poslanika bira većinski, Načelno verovatno ima smisla, ali će se odmah postaviti jedno pitanje na koje se ne može u ovom trenutku dati dobar odgovor - šta sa opštinom Peć, na primer? Ili će Peć imati svog poslanika u Narodnoj skupštini (što je besmisleno), ili neće (što je, čini mi se, očigledno protivustavno). Proporcionalni sistem kakav sada imamo to pitanje može prosto da ignoriše.
Ne sviđa mi se ideja povećanja cenzusa za koalicije. Ja inače mislim da i sadašnji cenzus od 5% treba sniziti, čak ga možda treba i ukinuti, a naročito u kontekstu predloga DJB. Konkretno, ako se a) broj poslanika smanji, recimo na 200, b) deo poslanika bira većinski, recimo njih 100, onda mi potpuno ima smisla da se na onih 100 preostalih primeni prirodni cenzus od 1%. Veliki su već favorizovani sa ovih 100 koji se biraju po većinskom sistemu, zašto dodatno otežati zatupljenost u Narodnoj skupštini raznoraznim manjinskim grupama?
5. U delu koji se bavi radom Narodne skupštine ima par neobičnih i, čini mi se, problematičnih, ideja. Neobičan je predlog da vreme za odgovor člana vlade tokom poslaničkih pitanja može da bude samo dva puta duže od vremena potrošenog za postavljanje pitanja. Mogu za 5 sekundi da postavim pitanje "Šta vlada planira da uradi povodom niskog nataliteta (javnog duga, rupa na putevima, veronauke, šta god)?", hajde da vidim nekoga ko može da da iole smislen odgovor za 10 sekundi.
Takođe, ideja je da poslanici ne mogu da obavljaju nikakav drugi posao dok im traje mandat. Po mom mišljenju, to je loš predlog. Kvalitet poslanika je i ovako loš, kakav će tek biti kada im svima poručiš "Slušaj, ako budeš izabran, moraš da daš otkaz na sadašnjem poslu i da zasnuješ radni odnos u Narodnoj skupštini. Koliko će to da traje, niko ne zna - možda će da traje 4 godine, možda 6 meseci." Ko je spreman da pristane na tako nešto? Samo onaj ko je a) penzioner, b) nezaposlen, c) ima svoj biznis koji će da prebaci na decu, d) izuzetno nezadovoljan na svom poslu ili je e) profesionalni političar. Mislim, i ovako je teško privući ljude koji imaju kakvu-takvu karijeru da se bave politikom u Srbiji, samo im treba uvesti još jedno ograničenje, za koje i inače ne vidim neko opravdanje.
6. Što se lokalnih izbora tiče, sviđa mi se u teoriji direktan izbor gradonačelnika, ali to mora da bude praćeno i temeljnim promenama ovlašćenja skupštine opštine. Konkretno, ako je gradonačelnik iz stranke koja nema većinu u skupštini opštine, mislim da je to recept za haos. Recimo, šta ako skupština ne usvoji budžet koji je predložio gradonačelnik? Radikalno rešenje je da skupština opštine bude potpuno ukinuta i da sve odluke donosi opštinska vlada koju imenuje gradonačelnik. Manje radikalno rešenje je da se vrlo detaljno urede nadležnosti kako bi se predupredila situacija u kojoj, na primer, skupština opštine po nalogu iz Beograda vrši opstrukciju kako bi vlada uvela prinudnu upravu.
Ne sviđa mi se to što je predloženo da odbornici imaju "stručne timove analitičara". Neka ih ima 4 po odborničkoj grupi, puta 150 opština, puta 5 odborničkih grupa po opštini, to je jedno 3,000 po definiciji "partijski zaposlenih parazita". Sa druge strane se predlaže smanjenje broja odbornika, što je verovatno opravdano (iskreno, nemam pojma), ali sadašnje zakonsko rešenje je da lokalne samouprave same određuju broj odbornika u okviru zakonski postavljenog minimuma i maksimuma (mislim da je između 20 i 70, mrzi me da proveravam zakon). Dakle, šta je tačno predlog, da li će se a) smanjiti ovi limiti, ali će samouprave i dalje moći same da određuju broj odbornika ili b) će Zakonom biti utvrđen broj odbornika za svaku samoupravu? Ovo prvo mi je OK, ovo drugo je već ozbiljno narušavanje lokalne samouprave.
7. Kod medija vidim problem u zahtevu da se privatni mediji obavežu da prilikom objavljivanja rezultata istraživanja javnog mnjenja moraju da objave stvari poput margine greške i intervala pouzdnosti. Ako dobro razumem motivaciju, radi se o tome da istraživanjima javnog mnjenja mogu da se demotivišu ljudi koji bi glasali za neku stranku, ali se plaše da će stranka ostati ispod cenzusa i oni "baciti svoj glas". OK, možda je to i tačno, ali zar nije bolje ukloniti tu motivaciju tako što bi se cenzus ukinuo i time manipulisanje anketama bilo izlišno, nego se zalagati za viši cenzus, ali tražiti od medija da objavljuju detalje o anketi koje bukvalno neće razumeti ni 1% građana?
1. U predlogu piše da će "stranke imati obavezu da učestvuju na izborima". Ne razumem zašto bi bojkotovanje izbora bilo osnov za brisanje iz registra. Recimo, time bi bile zabranjene stranke čiji program kaže "Smatramo da su izborni uslovi neravnopravni i mi u tome ne želimo da učestvujemo iz protesta". Možete da smatrate da je takav stav blesav (ako ne grešim, Srpska liberalna stranka je imala sličan stav), ali ne vidim zašto biste tražili brisanje iz registra takve stranke. Prosto, ne vidim koji tačno problem se ovim predlogom rešava.
2. Što se stvari vezano za Zakon o finansiranju stranaka tiče, mislim da je manje-više OK. Mada, postavljam pitanje vezano za povećanje transparentnosti finansiranja stranaka. Naravno, transparentnost donacija je načelno dobra stvar, ali ipak treba razmišljati i o podsticajima bogatim ljudima da finansiraju opoziciju ukoliko je izvesno da će vlast za to saznati. Čini mi se da ovde transparentnost radi u korist vlasti, ko god da je na vlasti, a to mi se načelno ne svidja.
3. Što se izborne komisije tiče, predlog je da, kako republička, tako i lokalne izborne komisije postanu "stalna i profesionalna tela". Ajde za republičku i da razumem, ali zaposliti 500-1000 ljudi koji će na lokalu bukvalno da bleje 4 godine između izbora, to ne razumem. Priznajem da ne znam šta je tačno posao opštinskih izbornih komisija, možda one i treba nečim da se bave u periodu između izbora, ali mi ništa ne pada na pamet.
4. Predlog je i da se pređe na mešoviti izborni sistem za Narodnu skuštinu, odnosno da se deo poslanika bira proporcionalno, a deo većinski. Ovi što se biraju proporcionalno bi bili birani po personalizovanom sistemu. Deluje mi zanimljivo, ali neke stvari prosto ne znam.
Prvo, ne znam kako tačno funkcioniše personalizovani proporcionalni sistem. Da li to znači da su na svakom izbornom listiću izlistani svi mogući poslanici sa svih lista, pa se bukvalno zaokružuje ime? Ako je tako, koliko njih može da se zaokruži - samo jedan, ili više njih? Ako je više, jel mogu da zaokružim jednog na jednoj listi, a drugog na drugoj? Mislim - kako sve to tačno funkcioniše u praksi - prosto mi deluje nemoguće da svaki birač dobije spisak sa 3 hiljade kandidata, pa onda traži onog za koga hoće da glasa.
Drugo, predlog je da se deo poslanika bira većinski, Načelno verovatno ima smisla, ali će se odmah postaviti jedno pitanje na koje se ne može u ovom trenutku dati dobar odgovor - šta sa opštinom Peć, na primer? Ili će Peć imati svog poslanika u Narodnoj skupštini (što je besmisleno), ili neće (što je, čini mi se, očigledno protivustavno). Proporcionalni sistem kakav sada imamo to pitanje može prosto da ignoriše.
Ne sviđa mi se ideja povećanja cenzusa za koalicije. Ja inače mislim da i sadašnji cenzus od 5% treba sniziti, čak ga možda treba i ukinuti, a naročito u kontekstu predloga DJB. Konkretno, ako se a) broj poslanika smanji, recimo na 200, b) deo poslanika bira većinski, recimo njih 100, onda mi potpuno ima smisla da se na onih 100 preostalih primeni prirodni cenzus od 1%. Veliki su već favorizovani sa ovih 100 koji se biraju po većinskom sistemu, zašto dodatno otežati zatupljenost u Narodnoj skupštini raznoraznim manjinskim grupama?
5. U delu koji se bavi radom Narodne skupštine ima par neobičnih i, čini mi se, problematičnih, ideja. Neobičan je predlog da vreme za odgovor člana vlade tokom poslaničkih pitanja može da bude samo dva puta duže od vremena potrošenog za postavljanje pitanja. Mogu za 5 sekundi da postavim pitanje "Šta vlada planira da uradi povodom niskog nataliteta (javnog duga, rupa na putevima, veronauke, šta god)?", hajde da vidim nekoga ko može da da iole smislen odgovor za 10 sekundi.
Takođe, ideja je da poslanici ne mogu da obavljaju nikakav drugi posao dok im traje mandat. Po mom mišljenju, to je loš predlog. Kvalitet poslanika je i ovako loš, kakav će tek biti kada im svima poručiš "Slušaj, ako budeš izabran, moraš da daš otkaz na sadašnjem poslu i da zasnuješ radni odnos u Narodnoj skupštini. Koliko će to da traje, niko ne zna - možda će da traje 4 godine, možda 6 meseci." Ko je spreman da pristane na tako nešto? Samo onaj ko je a) penzioner, b) nezaposlen, c) ima svoj biznis koji će da prebaci na decu, d) izuzetno nezadovoljan na svom poslu ili je e) profesionalni političar. Mislim, i ovako je teško privući ljude koji imaju kakvu-takvu karijeru da se bave politikom u Srbiji, samo im treba uvesti još jedno ograničenje, za koje i inače ne vidim neko opravdanje.
6. Što se lokalnih izbora tiče, sviđa mi se u teoriji direktan izbor gradonačelnika, ali to mora da bude praćeno i temeljnim promenama ovlašćenja skupštine opštine. Konkretno, ako je gradonačelnik iz stranke koja nema većinu u skupštini opštine, mislim da je to recept za haos. Recimo, šta ako skupština ne usvoji budžet koji je predložio gradonačelnik? Radikalno rešenje je da skupština opštine bude potpuno ukinuta i da sve odluke donosi opštinska vlada koju imenuje gradonačelnik. Manje radikalno rešenje je da se vrlo detaljno urede nadležnosti kako bi se predupredila situacija u kojoj, na primer, skupština opštine po nalogu iz Beograda vrši opstrukciju kako bi vlada uvela prinudnu upravu.
Ne sviđa mi se to što je predloženo da odbornici imaju "stručne timove analitičara". Neka ih ima 4 po odborničkoj grupi, puta 150 opština, puta 5 odborničkih grupa po opštini, to je jedno 3,000 po definiciji "partijski zaposlenih parazita". Sa druge strane se predlaže smanjenje broja odbornika, što je verovatno opravdano (iskreno, nemam pojma), ali sadašnje zakonsko rešenje je da lokalne samouprave same određuju broj odbornika u okviru zakonski postavljenog minimuma i maksimuma (mislim da je između 20 i 70, mrzi me da proveravam zakon). Dakle, šta je tačno predlog, da li će se a) smanjiti ovi limiti, ali će samouprave i dalje moći same da određuju broj odbornika ili b) će Zakonom biti utvrđen broj odbornika za svaku samoupravu? Ovo prvo mi je OK, ovo drugo je već ozbiljno narušavanje lokalne samouprave.
7. Kod medija vidim problem u zahtevu da se privatni mediji obavežu da prilikom objavljivanja rezultata istraživanja javnog mnjenja moraju da objave stvari poput margine greške i intervala pouzdnosti. Ako dobro razumem motivaciju, radi se o tome da istraživanjima javnog mnjenja mogu da se demotivišu ljudi koji bi glasali za neku stranku, ali se plaše da će stranka ostati ispod cenzusa i oni "baciti svoj glas". OK, možda je to i tačno, ali zar nije bolje ukloniti tu motivaciju tako što bi se cenzus ukinuo i time manipulisanje anketama bilo izlišno, nego se zalagati za viši cenzus, ali tražiti od medija da objavljuju detalje o anketi koje bukvalno neće razumeti ni 1% građana?
