Italija je prvak sveta u fudbalu, a u isto vreme je pred fudbalskim tribunalom tužilac zatražio kazne za najveće italijanske klubove - premeštanje Juventusa u Seriju C, a Milana, Intera i Fiorentine u Seriju B. Vode se rasprave da li ih treba u seriju B ili C, ili im oduzeti bodove, ali su svejedno svi na pogrešnom putu.
Klubovi su kao i firme. Ako je neko odgovoran za nameštanje utakmica kaznu treba da snosi lično. Pošto je klupski fudbal između ostalog biznis u koji su uključeni igrači, gledaoci, vlasnici, sponzori i sportske kladionice, nameštanje utakmica je isto što i prevara u nekom drugom biznisu. Međutim, za prevaru se ne terete cele firme tako što im se naredi da prodaju po nižim cenama ili im se lokacija izmesti iz centra grada, već samo odgovorni pojedinci. Direktor Juventusa Moggi je očigledno nameštao utakmice, a ako se to i dokaže onda njega i ostale umešane treba samo krivično goniti.
Ekonomski gledano, fudbalski klub nije jedna celina koja može nekako biti cela kažnjena - klub je, kao i firma, splet ugovora. Kažnjavanje celog kluba ima velike negativne eksternalije na sve koji nekako imaju interesa u klubu. Kazna za klub kao takav je istovremeno i kazna za sve igrače pod ugovorom, koji će biti primorani da igraju u drugoj ili trećoj ligi. Kao i za sponzore sa važećim ugovorima kojima se vrednost kao i igračima umanjuje, iako nikako nisu bili umešani u prevare.
