Ministar finansija kaže da predlog budžeta za 2008. predstavlja "izbalansirani odnos socijalne i razvojne funkcije države". Šta je tačno "razvojna funkcija države", nije objasnio. Ako je mislio na ovo, bolje neka budžet bude samo socijalni.
Zanimljivo mi je i to što je Cvetković rekao da je planirana stopa rasta društvenog proizvoda 6% što je među najvećim u Evropi. Od kakve je tačno relevantnosti to što je plan naše Vlade među najvećim u Evropi?
13 December 2007
Bilogija i energetika
Blog Future Pundit prenosi vest da je firma LS9 na putu da genetski modifikuje mikrobe da razlaganjem celuloze stvaraju dizel. Naravno, još uvek su daleko od gotovog "proizvoda", ali mi ovakva istraživanja govore da nemamo zbog čega da se brinemo i da nam ne sledi budućnost poput one prikazane u "Pobesnelom Maksu".
Zamišljam svet za 100 godina i kako se deca smeju "zatucanim ljudima sa početka 21. veka koji su brinuli da li će biti nafte", kao što su nama sada smešni svi oni koji su krajem 19. veka tvrdili da će London uskoro biti prekriven konjskom balegom.
Zamišljam svet za 100 godina i kako se deca smeju "zatucanim ljudima sa početka 21. veka koji su brinuli da li će biti nafte", kao što su nama sada smešni svi oni koji su krajem 19. veka tvrdili da će London uskoro biti prekriven konjskom balegom.
Srpski politički spektar
Kategorija:
Politika
Dušan Pavlović je u svom jutrošnjem gostovanju u Kažiprstu B 92 primetio da je problem što će dvopartijski sistem koji se u Srbiji upravo formira, sa DS i SRS kao vodećim strankama biti u odnosu na standardne, konvencionalne dvopartijske sisteme, poput američkog, britanskog i u nešto manjoj meri nemačkog, previše polarizovan i ekstremizovan, za razliku od zrelih dvopartijskih sistema kod koga glavne stranke gravitiraju političkom centru.
No, da li je sasvim tako? Tačno je da po Hotelingovom principu, u klasičnim dvopartijskim sistemima, programi stranaka teže konvergenciji. Tačno je takođe da u okolnostima koje nailaze u Srbiji, verovantno ćemo imati dva bloka, sa SRS, SPS i DSS na "desnoj" i DS i LDP, uz možda manjine i G17, na "levoj strani", pri čemu će desni blok biti protiv NATO i EU, a za saradnju sa Rusijom, i zaoštravanje, a možda i prekid odnosa sa zemljama koje priznaju Kosovo (praktično svim zapadnim zemljama) a "levo krilo" za saradnju sa Zapadom. To zaista izgelda kao opovrgnuće Hotelingovog principa i tendencija dvopartijskog, ili barem "dvoblokovskog" sistema ka ekstremizaciji.
Ali, u osnovi nema velike zagonetke. Ta polarizacija i istovremena ekstremizacija političkog prostora je posledica nenormalne i ekstremne spoljašnje situacije, kao što je bila i pred izbore 2000-e godine, a ne endogene evolucije samo političkog sistema. Kao što sam ranije primećivao, u konvencionalnom smislu o kome Pavlović govori mi u Srbiji zapravo i nemamo desnicu. Programi i rezultati vladavine svih značajnijih stranaka u Srbiji su levičarski, etatistički i intervencionistički. Razlike između DS i DSS, radikala i G17, Velje i socijalista, su samo kvantitativne i stilske. Paradoksalno, jedina stranka koja bi uz dosta natezanja i dobre volje mogla smatrati "desničarskom" u zapadnom smislu reči je LDP sa svojim relativno liberalnim ekonomskim programom, koji je pisao Gliigorov. Dakle, upravo ona stranka koja se u pervertovanom političkom ključu u Srbiji vidi kao ekstremno leva.
Dakle, verujem da je besmisleno povlačiti bilo kakve analogije između evolucije političkih stranaka u Srbiji, i sistema koji vlada u normalnim demokratijama. Mi zapravo nemamo desnicu, a kao surogat za nju služi nam populistička, nacionalistička levica s parolama "hleba za dva dinara" i "Živeo Putin i svetska revolucija".
Da li će nastajuća koalicija ili blok "desnice" sa radikalima i DSS-om kao okosnicom, moći i hteti da se transformiše u pravu desnicu? To je ključno pitanje. Ako (a to se čini dosta verovatnim) i DSS potpuno pusti niz vodu ideju evro-integracija, onda bi se tu otvorila šansa za neku evoluciju koja bi konvergirala sa klasičnim libertarijanskim evroskepticizmom iz Britanije ili onim koji manifestuje češki predsednik Vaclav Klaus. Teorijski to je moguće, posebno kad uzmemo u obzir da su radikali u jednoj fazi s početka 90-ih već imali liberalni ekonomski program. Ja to priželjkujem.
No, moram priznati da sam duboko skeptičan u pogledu praktičnih šansi da se to u dogledno vreme i ostvari. Mislim da je Koštunica već toliko zabrazdio u svoj metafizički Kosovski boj protiv trulog Zapada, i uživeo u svoju ulogu onog kome će oteti Kosovo a on ući u čitanke kao novi Knez Lazar, da više nije u stanju da koncipira poziciju koja bi zaista bila ambivalentna prema Zapadu: prihvatala ključne, uspešne politike zapadnog sveta, a sa skepsom gledala na takozvane "evropske integracije". Srpski nacionalizam je izgubio bilo kakvu produktivnu sposobnost da bude upregnut u kola zaista progresivne libertarijanske evroskeptičke desnice. Taj nacionalizam, uprkos mojim ranijim nadama, ostaje nažalost samo jedna palanačka, gubitnička čežnja za divnim vremenima Hladnog rata, tuga što i mi ne možemo, kao baćuška Putin, da najurimo sve nevladine organizacije, pohapsimo i pobijemo sve izdajnike, i zapretimo nuklearnim bojevim glavama Velikom Satani.
No, da li je sasvim tako? Tačno je da po Hotelingovom principu, u klasičnim dvopartijskim sistemima, programi stranaka teže konvergenciji. Tačno je takođe da u okolnostima koje nailaze u Srbiji, verovantno ćemo imati dva bloka, sa SRS, SPS i DSS na "desnoj" i DS i LDP, uz možda manjine i G17, na "levoj strani", pri čemu će desni blok biti protiv NATO i EU, a za saradnju sa Rusijom, i zaoštravanje, a možda i prekid odnosa sa zemljama koje priznaju Kosovo (praktično svim zapadnim zemljama) a "levo krilo" za saradnju sa Zapadom. To zaista izgelda kao opovrgnuće Hotelingovog principa i tendencija dvopartijskog, ili barem "dvoblokovskog" sistema ka ekstremizaciji.
Ali, u osnovi nema velike zagonetke. Ta polarizacija i istovremena ekstremizacija političkog prostora je posledica nenormalne i ekstremne spoljašnje situacije, kao što je bila i pred izbore 2000-e godine, a ne endogene evolucije samo političkog sistema. Kao što sam ranije primećivao, u konvencionalnom smislu o kome Pavlović govori mi u Srbiji zapravo i nemamo desnicu. Programi i rezultati vladavine svih značajnijih stranaka u Srbiji su levičarski, etatistički i intervencionistički. Razlike između DS i DSS, radikala i G17, Velje i socijalista, su samo kvantitativne i stilske. Paradoksalno, jedina stranka koja bi uz dosta natezanja i dobre volje mogla smatrati "desničarskom" u zapadnom smislu reči je LDP sa svojim relativno liberalnim ekonomskim programom, koji je pisao Gliigorov. Dakle, upravo ona stranka koja se u pervertovanom političkom ključu u Srbiji vidi kao ekstremno leva.
Dakle, verujem da je besmisleno povlačiti bilo kakve analogije između evolucije političkih stranaka u Srbiji, i sistema koji vlada u normalnim demokratijama. Mi zapravo nemamo desnicu, a kao surogat za nju služi nam populistička, nacionalistička levica s parolama "hleba za dva dinara" i "Živeo Putin i svetska revolucija".
Da li će nastajuća koalicija ili blok "desnice" sa radikalima i DSS-om kao okosnicom, moći i hteti da se transformiše u pravu desnicu? To je ključno pitanje. Ako (a to se čini dosta verovatnim) i DSS potpuno pusti niz vodu ideju evro-integracija, onda bi se tu otvorila šansa za neku evoluciju koja bi konvergirala sa klasičnim libertarijanskim evroskepticizmom iz Britanije ili onim koji manifestuje češki predsednik Vaclav Klaus. Teorijski to je moguće, posebno kad uzmemo u obzir da su radikali u jednoj fazi s početka 90-ih već imali liberalni ekonomski program. Ja to priželjkujem.
No, moram priznati da sam duboko skeptičan u pogledu praktičnih šansi da se to u dogledno vreme i ostvari. Mislim da je Koštunica već toliko zabrazdio u svoj metafizički Kosovski boj protiv trulog Zapada, i uživeo u svoju ulogu onog kome će oteti Kosovo a on ući u čitanke kao novi Knez Lazar, da više nije u stanju da koncipira poziciju koja bi zaista bila ambivalentna prema Zapadu: prihvatala ključne, uspešne politike zapadnog sveta, a sa skepsom gledala na takozvane "evropske integracije". Srpski nacionalizam je izgubio bilo kakvu produktivnu sposobnost da bude upregnut u kola zaista progresivne libertarijanske evroskeptičke desnice. Taj nacionalizam, uprkos mojim ranijim nadama, ostaje nažalost samo jedna palanačka, gubitnička čežnja za divnim vremenima Hladnog rata, tuga što i mi ne možemo, kao baćuška Putin, da najurimo sve nevladine organizacije, pohapsimo i pobijemo sve izdajnike, i zapretimo nuklearnim bojevim glavama Velikom Satani.
Izbori, Ustav i SAA
Kategorija:
Politika
Da li je Dulić raspisivanjem izbora prekršio Ustavni zakon? Izgleda da jeste. Naime, stav 2, član 3, Ustavnog zakona prilično jasno kaže da će izbori za predsednika biti raspisani "do 31. decembra 2007. odnosno najkasnije u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu (određenih zakona)...". Zakoni koje je usvojila Skupština u ponedeljak još nisu stupili na snagu i to je problem.
Moram da priznam da mi nije baš jasno šta se tačno desilo, odnosno zašto je Dulić raspisao izbore juče, a ne, recimo, 20. decembra ili još 20. septembra. Jedini argument koji bi meni imao smisla je da se DS veruje da će DSS sa Radikalima da formira koaliciju bukvalno u narednih 7-8 dana, da smeni Dulića i da novi predsednik Skupštine neće raspisati izbore. Međutim, ovako su dali argumente ostalima da ospore ustavnost ove odluke i da je Ustavni sud, koji je nedavno izabran, stavi van snage. A zamislite tek haos ako se to desi tek pošto je novi predsednik već izabran. Šta to onda znači?
Druga mogućnost je da se u DS-u nadaju da će Ustavni sud odredbu "odnosno" iz Ustavog zakona tumačiti kao "ili", što bi moglo da znači "ili pre kraja 2007. ili najkasnije 60 dana posle stupanja na snagu". Pošto još nije došlo do kraja 2007. godine, prvi uslov je ispunjen, pa se može ići na raspisivanje. Ceo problem je nastao zato što je "ustavopisac" smatrao da će političari pokušati da odlože izbore, pa je zato dao krajnji datum. Ispostavilo se da Tadić želi izbore što pre, a Koštunica i Nikolić što kasnije, pa se odredba može tumačiti i ovako i onako. Ali, ako "odnosno" tako tumače, onda su izbore mogli da raspišu pre 2 meseca. U suštini, nije mi jasno zašto, ako su već čekali da ovi zakoni budu usvojeni, nisu sačekali i da stupe na snagu? Ili, zašto nisu u usvojene zakone stavili odredbu da stupaju na snagu dan nakon objavljivanja u Službenom glasniku. Da li je moguće da Šutanovac i Ponoš nisu videli da u Zakonu o vojsci piše da zakon stupa na snagu tek 1. januara 2008 i da im nije bilo jasno šta to znači?
Ideja je, koliko ja shvatam, da prvi krug izbora bude održan 20. januara, kako bi za vikend 27.-28. januara bio potpisan SAA, što bi, navodno, znatno pomoglo Tadiću u drugom krugu. Nažalost, meni se čini da je potpisivanje SAA za vreme vikenda između dva kruga predsedničkih izbora toliko providna fora, da je moguće da će više da šteti Tadiću nego što će mu pomoći.
Moram da priznam da mi nije baš jasno šta se tačno desilo, odnosno zašto je Dulić raspisao izbore juče, a ne, recimo, 20. decembra ili još 20. septembra. Jedini argument koji bi meni imao smisla je da se DS veruje da će DSS sa Radikalima da formira koaliciju bukvalno u narednih 7-8 dana, da smeni Dulića i da novi predsednik Skupštine neće raspisati izbore. Međutim, ovako su dali argumente ostalima da ospore ustavnost ove odluke i da je Ustavni sud, koji je nedavno izabran, stavi van snage. A zamislite tek haos ako se to desi tek pošto je novi predsednik već izabran. Šta to onda znači?
Druga mogućnost je da se u DS-u nadaju da će Ustavni sud odredbu "odnosno" iz Ustavog zakona tumačiti kao "ili", što bi moglo da znači "ili pre kraja 2007. ili najkasnije 60 dana posle stupanja na snagu". Pošto još nije došlo do kraja 2007. godine, prvi uslov je ispunjen, pa se može ići na raspisivanje. Ceo problem je nastao zato što je "ustavopisac" smatrao da će političari pokušati da odlože izbore, pa je zato dao krajnji datum. Ispostavilo se da Tadić želi izbore što pre, a Koštunica i Nikolić što kasnije, pa se odredba može tumačiti i ovako i onako. Ali, ako "odnosno" tako tumače, onda su izbore mogli da raspišu pre 2 meseca. U suštini, nije mi jasno zašto, ako su već čekali da ovi zakoni budu usvojeni, nisu sačekali i da stupe na snagu? Ili, zašto nisu u usvojene zakone stavili odredbu da stupaju na snagu dan nakon objavljivanja u Službenom glasniku. Da li je moguće da Šutanovac i Ponoš nisu videli da u Zakonu o vojsci piše da zakon stupa na snagu tek 1. januara 2008 i da im nije bilo jasno šta to znači?
Ideja je, koliko ja shvatam, da prvi krug izbora bude održan 20. januara, kako bi za vikend 27.-28. januara bio potpisan SAA, što bi, navodno, znatno pomoglo Tadiću u drugom krugu. Nažalost, meni se čini da je potpisivanje SAA za vreme vikenda između dva kruga predsedničkih izbora toliko providna fora, da je moguće da će više da šteti Tadiću nego što će mu pomoći.
Subscribe to:
Posts (Atom)