Putinizacija?

Videti sliku.

Još dvojica rasista

Potaknut iskustvom čitanja intervjua koji je juče komentarisan, pronašao sam za vas neke očite primere anti-Obama rasizma. Recimo, komentar Shelbyja Steela u Wall Street Journalu . Steele je profesor filozofije i istraživač na Huverovom institutu pri Univerzitetu Stanford, inače poznat po svojoj teoriji da je Obama "rasni pregovarač", koji trguje svojim "crnstvom" sa belcima koji imaju samonametnutu krivicu zbog rasizma (slika ovde).:

Ja bih...rekao da je izbor Baraka Obame za predsednika SAD suštinski o proizvod američke sofisterije, nacionalne težnje da se vidi ono čega nema i da se ne vidi ono čega ima, da bi se izbegla stigma ne gluposti, nego rasizma.

Šta tek reći za Steelovog kolegu sa Hoovera, profesora ekonomije Thomasa Sowella, jednog od onih ekonomista koji nikad neće dobiti Nobela kako zbog svojih političkih stavova, tako i stoga što ne koristi matematiku (slika ovde). Evo nekih njegovih rasističkih ispada protiv Obame. Najpre razgovor sa notornim Peterom Robinsonom. Ako vam taj užas nije dovoljan, evo odlomka iz jedne od mnogobrojnih rasističkih kolumni:

Reći prijatelju da je ljubav njegovog života lažnjak teško da će ga naterati da promeni mišljenje. Ali vas može koštati prijatelja. Potpuno ista stvar je sa vernicima u Baraka Obamu. Oni su izgradili svoje mišljenje o njemu i ne samo da ne žele da budu zbunjeni činjenicama, već odbijaju da ih čuju

Ili ova:

Vrsta naduvenog samopouzdanja koje je postalo zaštitni znak Baraka Obame vrlo često se može naći kod studenata druge godine Ivy League fakulteta - vrlo pametni i artikulisani studenti, potpuno nedodirnuti iskustvom stvarnog sveta.

Znaci egocentrirane nezrelosti su bolno očigledni, mada ih ignorišu vernici koji su stavili sve nade u njega, i mediji koji vole simbolizam i ideologiju koju Obama predstavlja

Diletantizam

Spadam u one koji nisu verovali u izbor Obame. Po mom mišljenju, Amerika nije bila spremna za Obamu. Za trenutak su mu se obradovali, izbori su bili vrlo emotivni, ali sada se vraćamo u svakodnevnu stvarnost, obećanja se teško ispunjavaju, uzbuđenje je splasnulo i njemu neće biti lako. Možda Amerika ipak nije bila spremna za Obamu. Sada se on suočava s rasizmom i borbom s moćnim partikularnim interesima, naročito u reformi zdravstvenog sistema, jednim od najvećih problema američkog društva.

kaže advokat Srđa Popović, jedan od korifeja "Druge Srbije" u intervjuu crnogorskom Monitoru. Dva pasusa pre toga lamentira nad odsustvom liberalne tradicije u Srbiji. To se zove konzistentnost.

Ovaj pasus odslikava bolest Druge Srbije in a nutshell, što bi rekli Amerikanci. On koristi isti jezik kad opisuje Obamu kao kad opisuje Đinđića i njegove "izneverene nade". Obama je došao da izbavi Ameriku iz konzervativizma, nacionalizma, rasizma i ostalih zala, jednako kao što je Đinđić hteo da izbavi Srbiju. Nema nikakve razlike, sve je jedan isti mrak i tmuša, Amerika, Srbija, Tajland, sve je isto, sve isti Bantustani, a spasioca niotkuda. A i kad dođe, reakcija baca klipove u točkove, lobira, vrši nekonstruktivnu kritiku, širi rasizam. Kapitalizam jednako fašizam, Amerika Klintona i Buša jednako Srbija Slobodana Miloševića. Obema jednako treba "izbavljenje". Ta nesposobnost da se o politici razmišlja politički, dakle mimo kategorija Mesija i Prosvetitelja koji "daju nadu" je prosto fascinantna.

Diletantizam Popovićevog komentara je bolan. Kao objašnjenje Obaminog političkog posrtanja nije u stanju da da smisli ništa pametnije od tog nepodnošljivog idiotizma o "rasizmu". Nemam ništa protiv da brani Obamu al zar baš mora na tako glup način? Rasizam! Da nije možda nepopularnost Obamine refome zdravstva kojoj se protivi 60% Amerikanaca malo veći problem od lobija i rasizma? Koji, lobiji, uzgred budi rečeno, sasvim fino podržavaju istog Obamu (njegov zakonski predlog koji je prošao u Senatu je zapravo bailout za privatne osiguravajuće firme). Da nije možda Amerika "nespremna" ne na Obamu-crnca, nego na njegove trilione dolara duga, na dva triliona bailouta, na 10 koma 2 posto nezaposlenosti, na nacionalizaciju banaka i autoindustrije, na povećanje poreza kojim on krši sva predizborna obećanja? O, ne, to je "rasizam" i propaganda lobija koji hoće da doakaju Mesiji, isto kao što su "isti takvi" doakali Đinđiću.


A šta tek reći za ovaj filozofski biser:

MONITOR: Vaš stav da ,,nije bogaćenje već kulturni razvitak'' cilj zdravog društva, daje jednostavan odgovor ne samo na domaću krizu vrijednosti već i na ono što je samo kao eho došlo do nas kao dilema - kako upravljati svijetom?
POPOVIĆ: U svakom političkom sistemu postoji jedna, tom sistemu inherentna hijerarhija vrednosti, koja odlučuje o tome koje vrednosti će biti žrtvovane ako dođu u sukob sa drugim vrednostima. Još ni u jednom istorijski poznatom političkom sistemu nije kao vrhunska vrednost postavljena kultura, što će reći vrednosti dobrote, istine i lepote, iako je to vrednosni sistem humanizma za koji se čovečanstvo deklarativno opredeljuje. U međuvremenu, kao vrhunska vrednost pojavljuje se Moć, politička, vojna, ekonomska, diplomatska, tehnološka, koja bi imala biti samo sredstvo za ljudskiji život. Moć je, u krajnjoj liniji, biološka kategorija.

Boga ti, ovo već zvuči skoro kao Mira Marković iz 1998:"lepota", "dobrota" "istina"! Samo fale ptičice i cvetići. I mir i socijalizam u svetu. Kuda ide ovaj svet, kad je kulturu stavio u takav "zapećak". Ni sve Obame, Đinđići i Čavezi ovog sveta neće to promeniti. Nije svet "spreman" za lepotu i dobrotu. Jedva čekam da u nekom sledećem intervjuu (ili u Peščaniku) Popović malo elaborira kakav bi to sistem sa kulturom u centru bio? Možda, država pesnika na vlasti?

Ali, nije reč samo o diletantizmu. Ima i opasnih stvari. Recimo, ta jezovita kolektivistička fiks-ideje da "svako društvo ima hijerarhiju vrednosti". Ja sam mislio da u "liberalnom" društvu pojedinci imaju svoju hijerarhiju vrednosti, a ne kolektiv. I da je to bio smisao borbe protiv nacionalističkog ludila 1990-ih. Ne, Popović misli da je ovaj kulturni model (bio) loš i da treba njima dati vlast da uvedu novi i bolji. Da oni odrede koja će "hijerarhija vrednosti" da prevlada.

Najogre od svega je što ja mislim da je Srđa Popović najpronicljiviji čovek u Drugoj Srbiji.