Ispovest jednog udbaša!

Pre desetak dana poslao sam jedan tekst pod naslovom "Zasto kazeš antifašizam a misliš komunizam?" časopisu NIN (pošto je dično Vreme prethodno odbilo da ga objavi, zapravo da me uopšte obavesti da li će ga ili neće objaviti). Tekst je izašao u pretposlednjem broju NIN-a (takođe bez obaveštenja, tako da sam za objavljivanje danas slučajno saznao), a u poslednjem broju pojavilo se nekoliko reakcija, među njima i reakcija Zorana Ostojića iz LDP. Ni izvorni tekst ni reakcije se ne mogu naći na online prezentaciji NINa. Iz mog teksta samo nekoliko naznaka a za Ostojićev dobijete link ka sajtu LDP.

Dakle, Janković:

"Fašističko-antifašističko nadmetanje u Novom Sadu prethodne nedelje pokazalo je ne ono po čemu se Srbija razlikuje od Zapada, već ono po čemu mu je slična. Iako je medijska prezentacija događaja uglavnom prećutkivala ovu stranu priče, istina o potpuno savremenom i evropskom karakteru celog hepeninga je neporeciva. To nije stvar koja je imala mnogo veze sa izvornim tranzicijskim problemima Srbije, već je proizvod idejnih sukoba koji su univerzalni u zapadnom svetu. Pogledajmo samo spoljašnji opis događaja – imali smo na jednoj strani grupu obrijanih momaka u čizmama, koji slave rođendan Hajnriha Himlera. Scena kakvu ćete lako naći svuda u Evropi, čak i u Nemačkoj (a kako čujemo i u Izraelu). Na drugoj strani, imali smo jedan drugi čudan skup koji je sebe okarakterisao kao "antifašistički". Na tom skupu su se mogle videti na desetine crvenih zastava sa petokrakama, mladi demonstranti sa licem prekrivenim maramama ala Jaser Arafat, parole tipa "EU jednako NATO jednako svastika", mnoštvo slika Če Gevare itd. Ikonografija i parole "antifašističkog" skupa su ponajviše ličili na asortiman sa parada komunističke partije u Italiji ili na ekstremnije segmente antiglobalističkih pokreta na Zapadu. Ni sama forma kontramitinga nije nova – u Italiji i Nemačkoj, komunisti i radikalni levičari vrlo često organizuju "antifašističke" kontramitinge sličnog tipa. Nije, dakle, bilo ničeg u nastupu, ideološkom repertoaru, pa čak ni u međusobnom sukobljavanju ovih grupa, što već nije hiljadu puta viđeno drugde. Da su se našli na nekom antiglobalističkom skupu u Evropi, pripadnici ovih dvaju "tabora" ne bi ni primetili da se po nečem bitnom razlikuju, već bi složno marširali i harangirali protiv Amerike, kapitalizma, NATO-a, MMF-a, globalizacije itd.

Najzanimljivije je, i možda jedino originalno u srpskoj varijanti, to što su neki respektabilni politički lideri uzeli učešća u "antifašističkom skupu", recimo Čeda Jovanović, Nenad Čanak ili Žarko Korać, potpuno previđajući ovaj krivi ideološki "spoj". Lideri političke opcije u Srbiji koja govori o liberalnim reformama, ulasku u NATO i EU, koja kritikuje sadašnju vlast zbog nastavka autoritarne i kolektivističke politike prošlosti, svrstavanjem pod protestne zastave s crvenim petokrakama i parole koje izjednačavaju NATO i nacizam zapravo se najdublje kompromitovala. Da li Čeda misli da je NATO zaista jednak svastiki, kako su uzvikivali "antifašistički" demonstranti? Da li je jednom liberalu malo neprijatno da se nađe među morem zastava s petokrakama, kao da je na paradi na Crvenom trgu pre 50 godina? Da li jednom prozapadnom liberalu smeta kad vidi tolike mlade ljude sa slikama komunističkog zločinca Če Gevare, čoveka koji je po sopstvenom priznaju lično naredio ubistvo hiljada civila na Kubi, i koji bi, po sopstvenim rečima to uradio opet, jer su "sve to bili izdajnici i agenti CIA-e"? "

A zatim Ostojić. Zanimljivo da jedan od komentatora na sajtu LDP prekoreva Ostojića što uopšte raspravlja sa mnom, nazivajući me "udbaškim analitičarem i piskaralom" koji bi "samo da mu se ukaže prilika ponovio Srebrenicu". A ja pre 10 minuta u komentaru jednog posta ovde hvalim LDP što su za lustraciju, obračun sa ratnim zločinima i što hoće da razbucaju UDB-u. Ko mi je kriv...

Korupcija u Srbiji 2

"Delta" je odlučila da tuži Vericu Barać za delo "narušavanja poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti". Ne znam da li za to imaju osnova, ali znam da će to samo dodatno pokvariti sliku koju o "Delti" već ima srpska elita (mišljenje običnog naroda očigledno je drugačije), tako da nisam siguran da im je to dobar potez. Sa druge strane, Izveštaj o "C marketu", koji je napisao Savet za borbu protiv korupcije se zaista odlikuje nekompetentošću i davanjem proizvoljnih i neargumentovanih ocena.

Koji su dokazi za nekompetentnost? Prvo, Savet napada Zakon o privatizaciji iz 2001. godine, a kao primere navodi "privatizaciju najstarije fabrike mineralne vode, prodaju nekada najvećeg lanca robnih kuća, otkup poljoprivrednog zemljišta i borbu nad vlasništvom C marketa". Problem je u tome što su i "Knjaz Miloš" i "C market" privatizovani po zakonu iz 1997. godine i da su u trenutku "privatizacije" 2005. godine već uveliko bili većinski privatni, da su "Robne kuće" u stečaju još od 2002. godine, a da državno poljoprivredno zemljište jednostavno nije predmet privatizacije. Sve u svemu, nijedan od primera nema apsolutno nikakve veze sa zakonom iz 2001. godine.

Drugi dokaz nekompetentnosti je tvrdnja da "neki pojedinac raspolaže bogatstvom koje se procenjuje na najmanje 6% BDP". Problem je u tome što su bogatstvo i BDP dve međusobno neuporedive veličine (ekonomisti bi rekli da je bogatstvo "stok" (stock), a BDP "tok" (flow)). Ako se želi nešto porediti sa BDP-jem, onda je to novostvorena vrednost u toj firmi (suštinski - plate, profit i plaćeni porezi), a ako već žele da uporede Miškovićevo bogatstvo sa nečim, onda treba da ga porede sa ukupnim bogatstvom u Srbiji (ukupna imovina minus obaveze prema inostranstvu, a koje je najmanje 10 puta veće od BDP-ja). Mišković nesumnjivo jeste veoma bogat, ali nema ni blizu 6% ukupnog bogatstva Srbije (recimo, pogledati "Ekonomistovu" listu 300 najvećih firmi u Srbiji).

Proizvoljne ocene se odnose na tvrdnju da Delta, po kupovanju C marketa, ima preko 60% tržišta, što prosto nije tačno, čak ni izbliza. Praktično jedine iole svetle tačke Izveštaja su kritika koja se odnosi na sastanak koji je održan kod Koštunice i na kome je dogovoreno primirje suprotstavljenih strana, kao i zaista odlična hronologija događaja, iz koje međutim ostaje potpuno nejasno ko je tu uopšte bio korumpiran - Vlada, Komisija za hartije od vrednosti, Trgovinski sud, ili neko drugi.

Stručnjak, a nije Nebojša

Posle debakla Nebojše Katića izgleda da su novinari u Srbiji na tragu boljeg sagovornika. Dragomir Janković, iz ekonomskog instituta u Briselu dosta bolje analizira ekonomske probleme u Srbiji i predlaže konkretnija rešenja. Janković kritikuje vladu zbog odugovlačenja sa privatizacijom, nereformisanog PIO fonda, kredita za samozapošljavanje i zbog velike javne potrošnje.

U slučaju javne potrošnje Janković smatra da je veliki budžet po definiciji inflatoran. Na Tržišnom rešenju smo već raspravljali o ovome i koliko se meni čini nismo uspeli da se dogovorimo da li rast javne potrošnje izaziva inflaciju. Koliko se sećam mislim da smo se u načelu složili sa ovom pretpostavkom jer vlada novac isključivo troši dok građani malo i štede. Mislim da se nisu svi složili sa ovom definicijom. (Ne mogu sada da nađem post, ako neko bude imao više sreće od mene neka ostavi link u komentarima). U svakom slučaju Janković kaže da rast plata u javnim preduzećima (sve monopolisti) podstiče inflaciju. Sa ovim se slažem. Što su veći troškovi monopolisti će vršiti veći pritisak na vladu da povećava cene. Janković predlaže tržišno rešenje, privatizaciju javnih preduzeća.

U slučaju reforme PIO fonda Janković smatra da se ta reforma ne radi na inicijativu države, što meni apsolutno nije jasno. Država će morati da pokrije troškove sadašnjih penzionera i radnika koji su do sada uplaćivali novac u penzioni sistem. Takođe, obaveza uplaćivanja doprinosa u PIO fond mora biti ukinuta pre nego što privatni fondovi zaista zažive. Ova reforma će se raditi isključivo na inicijativu države.

Janković takođe krivi Komisiju za zaštitu konkurencije za postojanje monopola. Tu greši. Na stranu par kritika mislim da su novinari definitivno našli boljeg ekonomskog sagovornika iz inostranstva.

Korupcija u Srbiji

Centar za liberalno-demokratske studije je objavio studiju "Korupcija u Srbiji: pet godina kasnije", a održali smo i konferenciju u Sava Centru u subotu.

Što se same studije tiče, statistički deo predstavlja ponavljanje ankete koja je urađena januara 2001. godine. Anketa pokazuje smanjenje korupcije, posebno kod objektivnijih pitanja, tipa "da li je vama lično neko tražio novac". Što se percepcije korupcije tiče, ona je opala od 2001., ali ne mnogo. Ako bih morao da rezimiram studiju u jednoj rečenici, rekao bih da je došlo do određenog pada korupcije od 2001. na ovamo, ali skoro isključivo kao rezultat indirektnih akcija Vlade (liberalizacija, privatizacija, reforma poreskog sistema, javne nabavke i slično), a samo malim delom kao rezultat direktnih akcija Vlade (rad specijalizovanih tela, hapšenja i slično). Takođe, bavili smo se i analizom pisanja medija i ono je, blago rečeno, loše.

Što se same konferencije tiče, uspeli smo da na jednom mestu okupimo ministre pravde, unutrašnjih poslova, ekonomije i finansija, a bio je tu i potpredsednik Vlade. Na mene su najbolji utisak ostavili Petrović (koji je naveo zaista zabrinjavajuće podatke o stanju u pravosuđu - recimo, preko 70% presuda za teška ubistva podrazumevaju kaznu koja je ispod zakonskog minimuma, što implicira korupciju) i Dinkić, koji je najavio "giljotinu propisa", ali o tome u nekom narednom postu.