"Priča o igračkama" i "Zemlja igračaka" su poznate priče koje su pretočene u animirane filmove, kojima se raduju i deca i odrasli širom sveta. Ono što je manje poznato je da Zemlja igračaka (koja je u svetu poznata pod drugim imenom) zaista postoji, i u kojima se svi građani te zemlje igraju manje ili više neobičnim, ali vrlo interesantnim igračkama. Neke od najinteresantnijih beleži i ovaj pregled.
1. Komplet "Mali faramceut" - model Galeničar 11. Hit igračka ove sezone, lansirana od nekada Svevodećeg Proizvođača Superigračaka tokom 1990-ih koji se na velika vrata vratio na tržište. Svi građani Srbije dobili su priliku da se za samo 7 EUR godišnje igraju Malog farmaceuta. Najbolji igrači, njih više stotina postali su plaćeni istraživači koji nameravaju da lansiraju Galeničara 12.
2. Ćuhu-ćihu-čihu-ću. Najdraža igračka koja je popularna već decenijama. Godišnja pretplata na nju je manje-više stabilna i ove godine iznosi 23 evra i ne donosi išta osim prava da se učestvuje u korišćenju igračke. Ona predstavlja svojevrsni put u istoriju železnice, kao u retko kojoj zemlji po jedinici novca se dobije neverovatan period korišćenja usluge. Posebna prednost ove igračke je što uključuje besplatne sedmične ili mesečne burleske.
3. Mrkelja. Ova egzotična igračka uveseljava građane Zemlje igračaka već decenijama. Zbog neverovatne prodaje poslednjih godina nema više visoke pretplate, ali je zato ulaznica u koridorski park Mrkelja nešto viša nego u sličnim parkovima koji nude mnogo bolju putnu mrežu, ali ne nude ni blizu kreativne proizvode poput poluautoputa, otvaranja glavnog raspona mosta, otvaranja puta u poljani i sličnih dodataka. Iako se zatvaranje starog koridorskog parka najavljuje već godinama, kao i njegova zamena novim, sve su prilike da će obožavaoci Mrkelje još godinama uživati u jedinstvenom koridorskom parku.
4. Fabrika autića. Omiljena igračka dečaka svih godina. Sve su prilike da su građani Zemlje igračaka samo na razvoj ove fabrike potrošili najmanje po 150 evra u poslednjoj deceniji. Teško je utvrditi tačan iznos jer je zbog neverovatne popularnosti autića kakvi su se nisu mogli naći nigde u svetu bilo otvoreno mnogo različitih mesta za prodaju - na otpadima, u bankama i na više mesta u upravi Zemlje igračaka. Trenutno se odustalo od starih modela, ali građani i dalje povremeno uplaćuju jednokratne pretplate.
5. Gradiša. Trenutno još nisu poznati troškovi ove najnovije igračke koja je reakcija na u svetu poznate lego kocke. Kao i uvek očekuje se da će biti skupa, ali dugotrajna i sa najrazličitijim dodacima.
6. Perpetum mobile. Igračka iste firme koja je razvila Imaginarijum 1000. Za sada se ne može tačno projektovati kolika je godišnja pretplata, ali probni modeli ZA/Ne VA i NI/BE pokazuju da će se po komadu prodavati za ne manje od 0,1 dinara, odnosno najmanje 0,4 dinara sa svim dodacima, s tim što je lot za kupovinu samo jednog probnog modela barem 100 jedinica.
Pored ovih skupljih modela igračaka postoje i oni jeftiniji. Za sada se naročito istakao jedan pionirski podhvat.
7. Imaginarijum 1000. Jedna od najpopularnijih igračaka nije koštala ništa eksperte koji su je razvijali, ali im je donela veliku popularnost u Zemlji igračaka. Problem sa Imaginarijumom 1000 je što se pokazao neispravnim i danas ga oni koji ga još uvek koriste zovu Imaginarijum 40 jer mu je to akcijska cena.
Očekuju se dalja istraživanja ove jedinstvene i u mnogo čemu zanimljive zemlje.
26 June 2011
Švajcarci nevaljalci
Mnogo je prašine oko kredita indeksiranim u švajcarskim francima. Kao i uvek u zemlji Srbiji, sve što trenutno nije popularno se reguliše ili zabrani i rešen problem. Međutim, ističe se da mnogi koji su uzeli kredite indeksirane u švajcarcima nemaju izlaza i da nakon nekoliko godina imaju glavnicu koja je u evrima veća, a rate za kredit su skočile i preko 50%. Sve u svemu opšta kuknjava.
Prva i osnovna stvar je da niko nikoga nije terao da se ovako zadužuje. Svako ko se zaduživao na ovakav način trebao je uložiti minimum napora, pa bi saznao da odnos švajcarkog franka i evra ili bilo koje dve valute nije uklesan munjomu kamenu nego je podložan promenama. Ako je prosečan korisnik kredita za kupovinu cipela utrošio veći napor prikupljanja informacija nego za kredit za stan, onda je tu reč o bahatosti prema samom (samoj) sebi. Isto važi i za LIBOR na CHF. Na kraju krajeva, sve dok je u početku ovakav kredit bio realno jeftiniji nego kredit u evrima niko se nije bunio što je tako. Ni korisnici koji su potrčali, ni građevinska industrija koja je ušla u balon, ni veliki majstor šarenih laža i ozbiljnih ekonometrijskih analiza.
Drugo, banke nude mogućnost prelaska na indeksaciju u evrima. Banke nude i mogućnost da se uradi refinansiranje kredita. Banke nude i mogućnost da se aktivira hipoteka i odustane od kredita. Prva opcija je bila pametna u vreme najveće sreće zbog niskih rata. Sada je krajnje glupa, jer prelazak sa švajcarca na evre ima smisla samo kada je švajcarac relativno slab, a ne relativno jak u odnosu na evro. Druga opcija je takođe o.k. ako neko smatra da ga banka "pljačka" jer izgleda da su one u našoj javnosti manje-više sve razbojnici. Međutim, vrlo brzo se vidi da to nije baš slučaj, jer bi se onda ta opcija koristila masovnije. Dakle razlike u uslovima su vrlo male, tako da se na kredit koji je u proseku 50-ak hiljada EUR ne isplati takva složena transakcija zbog troškova koji ju prate. Treća opcija je takođe realna, ali je vezana sa konformizmom. Ako je vrednost stana manja od obaveza po kreditu, a posebno ako je vrednost slične nekretnine znato manja od obaveza po glavnici, odustajanje od kredita i aktiviranje hipotke je sasvim razumna opcija. Ovu opciju bi potrošači i trebalo da koriste kao argument jer se bankama to ne bi isplatilo.
Treće, banke su nudile i nude jako mnogo instrumenata za zaštitu od ovakvog rizika. Oni koštaju kad se sve sabere, ali sprečavaju ovakve neželjene situacije. Neki od njih su: fiksna kamatna stopa, plafoniranje maksimalne kamatne stope, osiguranje koje daje pravo da se ne plaća rata u određenom periodu itd... Pametnom je ovo dovoljno.
Sve u svemu, ne vredi kukati što se Zemlja okreće oko Sunca, a posebno ne vredi plakati nad slučajevima gde postoji izlaz i gde su postojala elegantna rešenja, ali korisnici nisu hteli da ih koriste/plate. Ako im je za utehu, pretpostavljam da neće žaliti kada švajcarac bude krenuo da slabi, njihova rata počela da se topi, kao i glavnica, sve izraženo u evrima. A to će se desiti pre ili kasnije, dug je period otplate kredita. Moja preporuka svima njima je da urade preindeksaciju, ali onda kada švajcarac padne u odnosu na evro jer će tada najbolje proći. Ali znajući psihologiju mase, retko ko će to tada uraditi jer će većina misliti da su konačno ispali pametni i da je sve došlo na svoje.
Prva i osnovna stvar je da niko nikoga nije terao da se ovako zadužuje. Svako ko se zaduživao na ovakav način trebao je uložiti minimum napora, pa bi saznao da odnos švajcarkog franka i evra ili bilo koje dve valute nije uklesan munjomu kamenu nego je podložan promenama. Ako je prosečan korisnik kredita za kupovinu cipela utrošio veći napor prikupljanja informacija nego za kredit za stan, onda je tu reč o bahatosti prema samom (samoj) sebi. Isto važi i za LIBOR na CHF. Na kraju krajeva, sve dok je u početku ovakav kredit bio realno jeftiniji nego kredit u evrima niko se nije bunio što je tako. Ni korisnici koji su potrčali, ni građevinska industrija koja je ušla u balon, ni veliki majstor šarenih laža i ozbiljnih ekonometrijskih analiza.
Drugo, banke nude mogućnost prelaska na indeksaciju u evrima. Banke nude i mogućnost da se uradi refinansiranje kredita. Banke nude i mogućnost da se aktivira hipoteka i odustane od kredita. Prva opcija je bila pametna u vreme najveće sreće zbog niskih rata. Sada je krajnje glupa, jer prelazak sa švajcarca na evre ima smisla samo kada je švajcarac relativno slab, a ne relativno jak u odnosu na evro. Druga opcija je takođe o.k. ako neko smatra da ga banka "pljačka" jer izgleda da su one u našoj javnosti manje-više sve razbojnici. Međutim, vrlo brzo se vidi da to nije baš slučaj, jer bi se onda ta opcija koristila masovnije. Dakle razlike u uslovima su vrlo male, tako da se na kredit koji je u proseku 50-ak hiljada EUR ne isplati takva složena transakcija zbog troškova koji ju prate. Treća opcija je takođe realna, ali je vezana sa konformizmom. Ako je vrednost stana manja od obaveza po kreditu, a posebno ako je vrednost slične nekretnine znato manja od obaveza po glavnici, odustajanje od kredita i aktiviranje hipotke je sasvim razumna opcija. Ovu opciju bi potrošači i trebalo da koriste kao argument jer se bankama to ne bi isplatilo.
Treće, banke su nudile i nude jako mnogo instrumenata za zaštitu od ovakvog rizika. Oni koštaju kad se sve sabere, ali sprečavaju ovakve neželjene situacije. Neki od njih su: fiksna kamatna stopa, plafoniranje maksimalne kamatne stope, osiguranje koje daje pravo da se ne plaća rata u određenom periodu itd... Pametnom je ovo dovoljno.
Sve u svemu, ne vredi kukati što se Zemlja okreće oko Sunca, a posebno ne vredi plakati nad slučajevima gde postoji izlaz i gde su postojala elegantna rešenja, ali korisnici nisu hteli da ih koriste/plate. Ako im je za utehu, pretpostavljam da neće žaliti kada švajcarac bude krenuo da slabi, njihova rata počela da se topi, kao i glavnica, sve izraženo u evrima. A to će se desiti pre ili kasnije, dug je period otplate kredita. Moja preporuka svima njima je da urade preindeksaciju, ali onda kada švajcarac padne u odnosu na evro jer će tada najbolje proći. Ali znajući psihologiju mase, retko ko će to tada uraditi jer će većina misliti da su konačno ispali pametni i da je sve došlo na svoje.
Subscribe to:
Posts (Atom)