Verbalni delikt u Hrvatskoj

I Hrvatska vlada poštujući evropske standarde slobode govora hapsi ljude zbog nošenja ustaških obeležja. Sude im za verbalni delikt. U Americi, sa druge strane, sloboda govora je neprikosnovena. Čudno je kako postojanje nacionalističko socijalističkih partija ne predstavlja problem američkoj ali dovodi u pitanje samo postojanje evropskih demokratija. Kao da su Evropljani podvodljiva deca pa ih treba štititi od lošeg uticaja dok u Americi žive odrasli i odgovorni ljudi koji se ne plaše političke konkurencije pogotovu marginalnihi grupa. Konačno, evropske vlade kao da ne znaju da je zabranjeno voće uvek slađe.

Cilj opravdava sredstvo

U jednom komentaru Marko je pomenuo kako nema ništa protiv određenih ekonomskih mitova koji promovišu poželjna rešenja iz pogrešnih razloga. Ta ideja mi se svidela pa sam pokušao da nađem neke primere. Evo tri uključujući i Markov:

• Velika državna potrošnja utiče na inflaciju. Ne utiče, inflacija je monetarni fenomen, ali je u pitanju popularan argument za smanjenje državne potrošnje.
  
  
• Budžetski deficit utiče na povećanje dugoročnih kamatnih stopa. Ne utiče ali je dobar argument za smanjenje deficita. Generalno, ni deficiti nisu sami po sebi loši, ali u Srbiji gde već imamo veliku državnu potrošnju mogli bi da preživimo i bez njih.
  
  
• Evroizacija bi rešila problem lošeg trgovinskog balansa. Kurs se često krivi za nepovoljne uvozno-izvozne rezultate dok bi evroizacija eliminisala kursni rizik. Evroizaciju treba sprovesti ali ne zato da bi smanjili trgovinski deficit, jer verovatno i ne bi, već da bi uveli stabilnost u finansijski sistem Srbije.
  

Da li neko zna za još neki benevolentni mit?

Radiohead

Možda se upućeniji u muzičku scenu znali za ovo, ali ja sam tek sada čuo. Radiohead je prošle godine dozvolio besplatni downoload svog novog albuma, ili preciznije ostavio kupcima da sami odrede cenu koju će platiti makar ta cena bila i nula. Radiohead je poznat po levičarskom opredeljenju i ovaj gest se uklapa u taj pogled na svet. Očekivali su, naime, da kupci sami procene šta je fer i dobrovoljno plate pristojnu cenu. Od svakog prema mogućnostima, svakome prema potrebama.

Ispalo je da su se malo razočarali rezultatima, prekinuli ovaj metod i počeli da regularno prodaju CD po stalnoj ceni od 15 dolara. Nikada nisu objavili koliko su ljudi dobrovoljno plaćali za download, ali evo jedne procene na osnovu uzorka. 62% ljudi je downloadovalo album besplatno, 38% platilo makar nešto. Prosečna cena plaćena za skidanje celog albuma (uključujući i sve one koji su platili nula) je bila 2.26 dolara.

Radiohead je možda iznenađen da komunizam još jednom nije radio, ali ja sam iznenađen da je cena dostigla i ovih $2.26. Standarda ekonomija predviđa da bi prosečno plaćena cena bila ravna nuli, a sve ostalo je ustvari merilo odstupanja od normalne pretpostavke racionalnosti. Radiohead bi još i trebalo da je zadovoljan. Rekao bh da je veći deo ovih 2 i nešto dolara koji su u proseku plaćeni neka čestitka za ovakav eksperiment. Nastave li slučajno i drugi bendovi sa ovim metodom, siguran sam da će se prosečna cena približavati nuli. Ali po svemu sudeći, neće više pokušavati.

Dan nezavisnosti

Danas je jedan od najvažnijih datuma u modernoj istoriji - američki Dan nezavisnosti. Na taj dan 1776 godine u Filadelfiji je usvojena Deklaracija nezavisnosti u zgradi zvanoj Independence Hall u Filadelfiji, a 8 jula je sa obližnjeg Liberty Bell građanstvo Filadelfije pozvano na javno čitanje Deklaracije nezavisnosti. To se dogodilo u jeku američkog rata za nezavisnost i predstavlja zapravo simbol ne samo američke nezavisnosti, već i tipa političkog uređenja i filozofskih vrednosti na kojima je to uređenje zasnovano, a to je liberalni konstitucionalizam i filozofija slobode pojedinca.

Ne može se prenaglasiti značaj Deklaracije nezavisnosti za američku i svetsku istoriju. Među filozofima, najčešće se kao epohalno važna stvar, i kao najbolji izraz rečenog liberalnog karaktera američkog uređenja, uzima sledeći, početni deo Deklaracije:"We hold these truths to be self-evident, that all men are created equal, that they are endowed by their Creator with certain unalienable Rights, that among these are Life, Liberty and the pursuit of Happiness." To svakako jeste jedan od najvažnijih trenutaka u istoriji - jedna nacija biva utemeljena na ideji neotuđivih prava POJEDINCA na život, slobodu i TRAGANJE za srećom (ne na sreću samu).

Ja spadam u one filozofe koji jako vole jedan drugi odeljak iz Deklaracije, koji pokazuje do koje mere su američki Očevi utemeljivači bili deca britanskog političkog iskustva i ideja klasičnog liberalizma, i koliko je površna i pogrešna analogija koja se često pravi između Američke i Francuske revolucije: "Prudence, indeed, will dictate that Governments long established should not be changed for light and transient causes; and accordingly all experience hath shewn that mankind are more disposed to suffer, while evils are sufferable than to right themselves by abolishing the forms to which they are accustomed. But when a long train of abuses and usurpations, pursuing invariably the same Object evinces a design to reduce them under absolute Despotism, it is their right, it is their duty, to throw off such Government, and to provide new Guards for their future security. — Such has been the patient sufferance of these Colonies; and such is now the necessity which constrains them to alter their former Systems of Government ". Dakle, pravo na revoluciju za američke Očeve utemeljivače nije pravo da se stvara novi svet u ime neke filozofske utopije, već samo nužni, neželjeni korak da se ukloni uzurpacija i tiranija i uspostavi nova vlada koja će bolje štititi ono što je bio zadatak stare - život, slobodu i pravo na traganje za srećom svojih podanika/građana. Oni znaju da ni jedna revolucija nije dobra i da se bilo koja sme preduzeti samo u krajnjoj nuždi. Koliko je to samo različito od deliričnog obećanja Novog Sveta I Novog Čoveka francuskih Jakobinaca. Osnivači Amerike su bili pod snažnim uticajem Lokove filozofije, škotskih prosvetitelja, Hačinsona, Takera, Fergusona, zatim rimskih republikanaca i liberala, Cicerona i Tit Livija, i iznad svega pod vrlo snažnim uticajem engleske Slavne Revolucije iz 1688 i Bill of Rights kao krune te revolucije iz 1689. Nije preterano reći da je za njih Revolucija bila neželjeni i iznuđeni način Restauracije starog poretka i vrednosti na kojima je utemeljen. Jedina novost je republikanizam (ali rimskog tipa, ne francuskog revolucionarnog), jer su zloupotrebe Kralja Džordža Amerikance ubedile da tragaju sa novom formom izvršne vlasti namesto monarhijske, i ideja da se ono što je u britanskoj tradiciji common law, nepisani zakon, ovde striktno zapiše u obliku Ustava, da bi se sprečile moguće zloupotrebe koje su se tako dramtaično pokazale u praksi Kralja Džordža. Ali, kad pogledate sadržaj američkog Ustava, videćete da je njegova jedina funkcija ne da "popravlja svet" već da samo obezbedi čvršće i pouzdanije garancije tradicionalnih engleskih sloboda.

Hegel je napisao jednom da je za stvar slobode dovoljno to što u sećanju ljudi može da ostane živi ideja slobode, čak i da je ceo svet pod tiranijom, jer će se nekad, neki ljudi pozvati na tu ideju i u njeno ime podići revoluciju ili reformu koja će doneti slobodu svima (zanemarite to što sam Hegel nije neki autoritet za pozivanje u ovom kontekstu). Isto tako, Amerika može biti uništena, ali ideja slobode pojedinca će ostati da živi u kolektivnom sećanju ljudi. Štaviše, to nije samo neka apstraktna ideja, već moćno siboličko, skoro religiozno, značenje nekoliko istorijskih dokumenata, ponajpre Deklaracije nezavisnosti, i više od dva veka na njima zasnovane prakse, koji pokazuju da je sloboda moguća i kao politička i životna činjenica, a ne kao samo apstraktna teorija.

To je razlog zašto ja dogmatski smatram da je anti-amerikanizam (dakle, ne samo ova ili ona primedba na trenutnu američku spoljnu ili unutrašnju politiku, već generalna antipatija prema Americi kao tipu društva i civilizacije) ravan mržnji prema slobodi.
Iz istog razloga smatram 4. juli kapitalnim istorijskim datumom i za svakog na ovom svetu ko veruje u slobodu pojedinca, a sam nije Amerikanac.