"Bebi-PDV" debunk II

Neverovatno je kako jedna besmislena ideja uspe da se zapati. Dovoljno je da neko vikne kako to šljaka i evo svih da zapevaju istu notu. Ideja o ukidanju PDV- a za dečju opremu i hranu kao instrumentu za podizanje nataliteta, toliko je smešna da joj nema ravne. Ne, ima ona još više super ideja iz strategije da decu treba učiti u školama od malih nogu koliko je važno planiranje (čitaj reprodukcija!) porodice i intergeneracijska solidarnost.

Svi znamo da ukidanje svih živih poreza i dodeljivanje svakom roditelju po tri bebisiterke i 8 godina porodiljskog odsustva, neće pomeriti stopu nataliteta. Zakucana tamo gde je, na gore-dole 10 već dvadeset godina, pa ni da mrdne. Zašto je strašno ako stanovništvo bude staro, ako dođe do depopulacije, ako broj samačkih domaćinstava (ne samo staračkih već i mladalačkih) poraste? Pa šta? Ako nismo srasli sa idejom države blagostanja i "međugeneracijske solidarnosti"(a nismo), "obnavljanja nacionalnog tkiva" (da li smo napaljeni na tu paradigmu "jedan-ispod-šljive, ali stvarno?)...ako, dakle, nismo tako ograničeni, da li je moguće da ne vidimo koje se sve mogućnosti otvaraju? Anyone?

Ima još nešto. Da stratezi ne bi pričali kako je praksa da se u svetu ne plaća PDV na opremu i džidže za bebe, evo tabele: nulte stope su samo u Irskoj i Britaniji. Ako se neko pozove na Mit broj 2, kako je Irska divan primer rešavanja reprodukcije i svakog drugog demografskog bauka, odmah da ga razuverim. Stopa fertiliteta je 2006. godine bila 1.86 u Irskoj. Neće da proizvedu ni cela dva deteta! (ne znam zašto, kad god se govori u ovim demografskim kategorijama, osećam neki miris farme i stočarstva). Dakle, i u Irskoj je "prirodno obnavljanje" daleko ispod "proste reprodukcije". U Srbiji je fertilitet oko 1.6-1.7. Zašto ukidati PDV?

Uz podršku patrijarha

Postoji već neko vreme inicijativa da se ukine PDV na opremu i hranu za bebe. Ok, legitiman zahtev, ali nisam siguran da je baš opravdan. Jednostavno, smatram da ako već žele da podstiču natalitet, ima mnogo boljih mehanizama.

Međutim, čitao sam pre neki dan u Pressu (pa nisam smatrao da treba da komentarišem), ali sada je i B92 preneo vest da su pelene u Srbiji TRI PUTA skuplje nego u Nemačkoj.

Prvo što mi pada na pamet je da je to prosto nemoguće. Drugo, pošto ne znam nemački, nađem na nekom englesko-nemačkom rečniku da se pelena kaže "die windel". Ukucam na Googleu "die windel" "pampers" i "kaufen" (što mislim da znači kupiti) i evo šta sam dobio - pakovanje od 62 pelene košta 20 evra. Kod nas pakovanje od 68 komada Pampersa košta oko 15 evra.

Što se hrane tiče, tu mogu da posvedočim da postoje domaće kašice koje koštaju 50-ak dinara (voćne) i 60-70 dinara (slane). Nema govora o dva evra koji se pominju u tekstu u Pressu.

Insistiranje da se ukine PDV je ok. Laganje nije.

Naročito mi je bilo smešno ovo -" a pored toga, pelene su kod nas mnogo lošijeg kvaliteta, što obeshrabruje mlade parove da postanu roditelji". Jeste, baš od kako sam video da se onaj flaster ne lepi najbolje, odlučio sam da odustanem od drugog deteta.

Obavezni abortus

U celoj raspravi koja se, pre svega u Americi ali i drugde, vodi na temu ženskog prava na abortus, često se zaboravlja da postoji država u kojoj živi petina svetskog stanovništva, a u kojoj je abortus obavezan. Mnoge, pre svega ženske organizacije, sa razlogom (barem po meni) kritikuju napore američkih konzervativaca da se ženama ograniči pravo na abortus. Ali, nikada nisam čuo iste te grupe da se sa istim žarom bore protiv kineske politike da se majkama (i očevima) uskraćuje pravo na decu, a žene primoravaju na abortus ili sterilizaciju.

Da, u Kini mnoge trudnoće bivaju nasilno okončane, po državnoj naredbi. Pored prisilnih abortusa, možda još gori efekat "politike jednog deteta" su stotine hiljada napuštene i ubijene dece (pre svega devojčica) svake godine. Neka od te dece imaju sreću da budu usvojena od strane roditelja sa Zapada, ali najveći broj njih (od ovih koje roditelji nisu ubili nakon rođenja) je osuđen na kineske domove za napuštenu decu, ili na ilegalno domaće usvajanje bez ikakvih dokumenata (hukou) i mogućnosti da idu u školu, na primer.

Ja mislim da je "politika jednog deteta" trenutno najrepresivnija državna politika na svetu i da se sa time ne može uopšte ni porediti išta što rade drugi tiranski režimi. U poređenju sa efektima te politike, čak mi ni politika Kim Jong Ila ne deluje toliko bolesno.

Radovan Jelašić, povremeni liberal

Čovek me ponekad potpuno iznenadi. Ovo je besprekorno:

Fascinira me činjenica kako je država hiperaktivna i želi u sve da se uključi. Želim da podsetim da ima sedam osiguravajućih društava koja nude osiguranje protiv suše, pa postavljam pitanje: zašto se sada očekuje da država nadoknađuje seljacima štetu od suše.
A niko od tih koji sada dobiju nadoknadu i budu oslobođeni plaćanja poreza neće, recimo, platiti dupli porez ako iduća godina bude berićetna. Ne razumem, zašto kada padne deo fasade, država prihvata da to iz budžeta popravlja, kao da u toj kući ne živi niko.
Država kao da želi da rešava sve probleme, a što je isto tako bitno i ljudi to očekuju od nje. Ako nemaš posao, ako nemaš stan, ako hoćeš start-ap kredite, obrati se državi. Ako ti daš 20 ona ti od para poreskih obveznika da preostalih 80 odsto potrebnih para.
Niko ne pita odakle će ta sredstva biti namaknuta. Pitam se, recimo, kako država može da daje poljoprivredne kredite, a da oni kojima se dodeljuju nemaju bar tri-četiri osiguranja.