Knjiga Stiva Pejovića

Pre neki dan je nekoliko vas pitalo za preporuke povodom Sajma knjiga i evo, sa zakašnjenjem, jedne velike preporuke. Podgorički CID je preveo i objavio novu knjigu Svetozara Stiva Pejovića, koja na engleskom nosi naslov Law, Informal Rules and Economic Performance (ne znam kako tačno glasi naslov prevoda).

Pejović je jedan od najvećih ekonomista poreklom sa ovih prostora (mada on sam voli da kaže da je Ljuba Madžar iznad svih), jedan od najpoznatijih tržišnih ekonomista u Americi i jedan od osnivača nove institucionalne ekonomije i ekonomije svojinskih prava. Evo jednog prikaza nove knjige. Evo i jedne moje ranije note o njegovom stilu pisanja, da znate šta da očekujete u knjizi.

PS:

Čitalac Dane šalje prevedeni naslov knjige: "Norma i ekonomska efikasnost".

Papandreu

Nakon što su konačno došli do nekakvog dogovora (mada je dogovora bilo i ranije i svaki put se mislilo da je konačno), Papandreu se setio da kaže da će Grčka na referendumu odlučiti hoće li da prihvati plan.

Rezultat referenduma je unapred poznat, već sama odluka o referendumu znači neprihvatanje plana. To se lepo videlo juče, nakon što je Papandreu progovorio o referendumu svetske berze su odmah drastično pale; kasnije se u toku dana proširila priča da referenduma možda i neće biti i indeksi su odmah porasli; da bi se onda ponovo saznalo da je referendum ipak veoma verovatan, što je uzrokovalo još jedan pad.

Nije toliko sporno što Papandreu hoće referendum, nego što svih ovih meseci pregovora to uopšte nije pominjao. Ni njegovi ministri iz vlade do juče nisu znali da je to opcija. Da se ispočetka znalo da će Grčka raspisivati referendum, pregovori u evrozoni bi išli drugačijim tokom. Možda bi do bankrota došlo ranije, kad je to bilo jeftinije i pre nego što je dobar deo novca već potrošen.

Za ovo Papanderu lično zaslužuje bojkot cele Evrope. Odluka o referendumu nema veze sa demokratičnošću, nego je njegova čisto politička kalkulacija, pokušaj da izuzme sebe od odgovornosti i tako produži političku karijeru. Lakše je sakriti se iza volje naroda nego doneti odluku o tome šta je najbolje za zemlju i snositi lični rizik. Nije privrženost demokratiji razlog -- da jeste, onda bi se referendumi sprovodili prvenstveno kod zaduživanja, a ne kod odluka da li da se uzeti dug vrati. A ne sećam se da je bilo koja grčka vlada pitala narod hoće li da se još više zaduži.

Ja inače i ne mislim da Grčka ima moralni razlog da vraća dug -- ceo koncept državnog zaduživanja je po meni nelegitiman. Niti su Grci jedini krivci za nastalu situaciju, u svemu su jednako učestvovale banke koje prihvataju bazelsku regulaciju i na kraju krajeva cela Evropa: sadašnji finansijski sistem je regulacijom gurao banke u kupovinu duga zemalja kao što je Grčka, uz obećanu socijalizaciju gubitaka (državno garantovanje depozita), a konsenzus javnog mnjenja je da je takva regulacija opravdana i da nam treba toga još. Ali i ta takva evrozona i njen finansijski sistem su sada u ulozi žrtve. Jer ako je Papandreu već krenuo putem prevencije bankrota onda je morao da to dovede do kraja i da nekakvu odluku donese. Ovako je protraćio dve godine i naneo milijarde evra štete celoj evrozoni.