U početku beše reč

Ispravite me ako grešim, ali čini mi se da je u ovom tekstu o italijanskoj politici u današnjem Danasu prvi put upotrebljena reč "libertarijanci" u jednom domaćem štampanom mediju. Možda se provuklo u po nekoj autorskoj kolumni, ali je sada prvi put vidim u običnom tekstu izveštača.

Etatistička propaganda

"Po skupoći smo ispred mnogih, a po izvozu gotovo iza svih. Da bismo dostigli izvoz Slovenije, treba nam 27 godina. Da stignemo Hrvatsku, trebaće nam manje vremena. Uz veliku pomoć države domaćim izvoznicima, to bismo mogli da postignemo već za šest godina."

Ovo nije izjavio nijedan političar. Ovo je sa sajta B92, očigledno komentar novinara koji je tekst napisao. Takođe:

"I pored još jednom postavljenog pitanja televizije B92, zašto kao resorni ministar ne spreči takvo ponašanje proizvođača koji podižu cene na domaćem trištu, ministar Bubalo je rekao da "nema tu šta da se sprečava".

"To je interes onih koji proizvode. Oni gledaju gde mogu da ostvare više cene i gde mogu više da zarade, ali to morate njih da pitate", rekao je on.

Da rezimiram: novinar B92 se uzda u izvozne subvencije i u kontrolu cena. Ako to misli novinar B92, čemu se onda nadati od Politike ili NIN-a?

Privatni monopol?

Naš stari znanac, Nebojša Katić, u novom tekstu u Politici dokazuje, ukazivanjem na nedavne probleme na Heathrowu, kako je privatni monopol lošiji od državnog i kako državna svojina ima značajne prednosti.

Možda je to i tako, ali Heathrow jednostavno nije dobar primer. Zašto? Pa, zato što se ne radi o monopolu. I tu ne mislim na to da London ima još makar 4 aerodroma (Getwick, Stansted, City i Luton), nego mislim na to da na samom aerodromu postoji konkurencija.

Radi se o tome da "procesuiranje" (handling) aviona i putnika (gde je problem i nastao) ne obavlja sam aerodrom, već posebne firme koje imaju ugovore sa aerodromom i aviokompanijama. Suštinski, te firme od aerodroma zakupljuju gejtove i opremu, a onda pružaju uslugu handlinga aviokompanijama. Desi se ponekad da je neka od tih firmi u vlasništvu aerodroma, neke su u vlasništvu nekih aviokompanija, ali postoje i specijalizovane firme koje se isključivo time bave. Evo, pogledajte sajt recimo firme Swissport, koja pruža usluge handlinga na 187 aerodroma širom sveta.

Konkurencija pri handlingu je, koliko sam mogao da istražim, rezultat direktive EU, koja je doneta 1996. i kojom je naloženo svim državama-članicama da donesu zakone kojima će se svi aerodromi koji godišnje imaju više od 2 miliona putnika, primorati da uvedu konkurenciju u oblast handlinga. Ja sam negde ranije čuo, ali ne mogu sada da nađem referencu, da konkretno na Heathrowu postoji šesnaest handlera (sada sam uspeo da pronadjem da sigurno te usluge tamo pružaju ASIG, Servisair, Plane Handling, SAS Ground Services, AFSL, pomenuti Swissport i tako dalje).

Sve u svemu, nema ni govora o bilo kakvom monopolu u handlingu, pa, samim tim, ni to što se desilo na Heathrowu nema veze sa time. Jasno mi je da se Katiću učinilo da je ovo sjajna ilustracija opasnosti od privatne svojine, ali jednostavno nije dovoljno istražio slučaj.

Dodatno, sve to što se desilo nema apsolutno nikakve veze sa samom upravom Heathrowa, već sa British Airwaysom, za koga je terminal i napravljen i čiji je direktor priznao da je kriv za sve probleme.

Higgsov bizon

Gospodin Nsarski se bavi fizikom i ima interesantan blog na B92. Danas ima post o akceleratoru u Švajcarskoj, isto kao i onaj akcelerator u Vinči koji je Dinkić zatvorio, samo mnogo veći. Uglavnom Nsarski je pojednostavio priču o svrsi tog akceleratora tako da je i meni jasna. Hvala mu. Pred kraj teksta osim fizike bavi se malo i finansiranjem nauke. Naime, ovaj mikser u Švajcarskoj košta 6 milijardi dolara i izgleda da se u velikoj meri finansira iz fondova raznih država. Kaže Nsarski da je 6 milijardi mala cifra jer toliko košta dve nedelje rata u Iraku. Činjenica da je rat u Iraku skup više govori u prilog povlačenju iz Iraka nego što opravdava finansiranje ovih mamutskih projekata.

Nsarski ima još jedno interesantno razmišljanje. Kaže da postoji mogućnost da ovaj akcelerator detektuje Higgsov bozon i kako bi se za hiljadu godina 2008. pamtila upravo po tome, a ne po skupljim ratovima koje su primitivci tada vodili. Možda je to tačno, ali zašto bi racionalan čovek vodio brigu o tome šta će njegov prah (proton) da misli o nečemu za hiljadu godina? Apsolutno neracionalno. Sud istorije ne treba da bude faktor kod donošenja političkih i ekonomskih odluka. Stoga, državno finansiranje ovog akceleratora nema smisla. Takođe, nema smisla voditi politiku iz perspektive pisca udžbenika srpske istorije iz 2500. godine kao što to kod nas radi Koštunica.

Ooops, I did it again

Majkl Mur i Hilari Klinton su poznati po srceparajućim pričama o američkom zdravstvenom osiguranju. Poznate su im priče ljudi koji ne mogu da priušte zdravstvenu negu, koje bolnice izbacuju na ulice i koji čak ponekad i umiru, sa sve nerođenom decom, jer ih zbog nemanja osiguranja bolnice ne primaju. Ponekad se doduše ispostavi i da njihove tužne priče nisu baš sasvim istinite. Tako je Klinton ponavljala priču o devojci iz Ohaja, zapošljenoj u lokalnoj piceriji, koja nije mogla da priušti zdravstveno osiguranje ni $100 koliko je koštao tretman pa su ona i njena beba zbog toga umrle. Ispostavilo se da je devojka imala osiguranje i da joj nikada nije odbijena usluga. Anegdote su sjajna stvar za kampanje, ali je poželjno da budu tačne. Izgleda da nisu baš svi doktori zli kako bi demokrate volele da ih predstave.