Mislim da kod nas državne investicije imaju malo učešće u formiranju BDP i da je privatna potrošnja bila najveća komponenta. Mislim da postoji prostor za pametno investiranje države i to u sektore koji imaju antiimportne i eksportne ciljeve, a pri tome koriste naše komparativne prednosti - poljoprivreda, energetika, infrastruktura.
To ne kaže ministar Mrkonjić, to kaže predsednik Saveza ekonomista Srbije, Dragan Đuričin. Zalaže se, u 21. veku, za državna ulaganja i to u smeru uvozne substitucije. To je jedna od retkih politika za koju više niko ne sumnja da je dala užasne rezlutate, da je udžbenički primer pogrešne teorije koja je propala i u praksi. Evo pominjao sam je i kao jednu od najvećih ekonomskih zabluda prošlog vremena. Primenjivana je od Indije, preko Afrike do Južne Amerike i već do 1970-ih je jednoglasno proglašena za promašaj. Posle toga se i dalje ponekad čuje od političara populista, ali odavno nisam čuo ekonomistu koji preporučuje državi da direktno ulaže u privredu da bi sprečila uvoz. Ustvari nikad nisam čuo ekonomistu da to kaže, na ovu ideju se može naići jedino u knjigama ekonomske istorije.
