Imamo informaciju da su bile obećane pare JAT-u u oktobru, međutim, ni do danas nismo dobili nijedan dinar i iz toga se vidi da smo bukvalno prepušteni samo sebi kaže prvi JAT-ov sindikalac. Finansijska podrška poreskih obveznika, odnosno preduzeća koja su stvarno prepuštena samo sebi, se po njima podrazumeva. U slučaju da ne dobiju pomoć prete štrajkom i protestima.
Privatizacija JATa nije rešenje jer to očigledno više nije moguće. JAT mora u stečaj. Vlada treba da iskoristi svetsku ekonomsku krizu kao izgovor i zatvori ovu kompaniju. Ne samo što bi taj potez unapredio kvalitet avioprevoza i snizio cene preko noći već bi se poslao i jasan signal ostalim državnim gubitašima i njihovim sindikatima da ne zahtevaju nemoguće. Pa ako njih 1800 želi da danima protestvuje ispred vlade, neka izvole. Decembar je sjajan mesec za takve akcije.
17 December 2008
Kud svi Turci...
Kategorija:
Finansije
Pitić:
Nama je potrebno da (budžet) bude razvojni jer se svuda u svetu ide na fiskalnu ekspanziju i moramo da idemo na smanjenje neproduktivne javne potrošnje i na povećanje investicija.
Nama je potrebno da (budžet) bude razvojni jer se svuda u svetu ide na fiskalnu ekspanziju i moramo da idemo na smanjenje neproduktivne javne potrošnje i na povećanje investicija.
Politikina riznica
Kategorija:
Razno
Našao sam par jako interesantnih kolumni u Politici.
Prvo, Boško Mijatović daje predloge za prevazilaženje ekonomske krize, iako bi većina predloga imala smisla i da nema krize. Mijatović koristi trenutak da predloži nekoliko bitnih promena. Prvi predlog je političke prirode i svodi se na prelazak na većinski sistem. Pre pet godina sam pričao sa njim o političkom sistemu i tada se zalagao za proporcionalni izbor. Ne mogu da se setim iz kojih razloga, nažalost, ali mi je svakako drago da je promenio mišljenje. Ostaje još pitanje parlamntarnog ili predsedničkog sistema, i ja bi u tom slučaju dao prednost američkom u odnosu na britanski sistem. Jedan krug predsedničkih izbora bi bio dovoljan.
Pored standardnog smanjivanja potrošnje, predlaže i par mera iz oblasti monetarne politike. Mijatović već duže vremena tvrdi da je kurs dinara precenjen pa predlaže njegovo revidiranje, ne bi li se stimulisala domaća proizvodnja. Nije jasno da li se zalaže za devalvaciju ali kaže da je propuštena prilika da se dinar poslednjih meseci pusti niz vodu. Kaže i da NBS (treba da) prestane da manipuliše deviznim tržištem (tzv. fiksing) i da pusti kurs da se formira slobodno, a ona da ga brani, ako i kada treba, deviznim rezervama. Pitanje za Mijatovića je da li bi kurs trebalo pustiti da se formira slobodno i kada bi zbog većih deviznih priliva to značilo jačanje dinara? Takođe, koja je suštinska razlika između manipulisanja deviznim tržištem i odbrane kursa?
Još jedan interesantan Mijatovićev članak gde kritikuje ponašanje vlade u vezi sa Fiatovom investicijom, koncesijama i NIS-om odnosno gasnim aranžmanom.
Gotovo da sam zaboravio da Mlađan Dinkić lepo piše. Ekonomija destrukcije mi je sa 15 godina bila omiljena knjiga između ostalog i zato što je bila kratka i čitka a Dinkićeve kolumne sam redovno, svakog četvrtka, sa uživanjem pratio u Dnevnom telegrafu. Njegov najnoviji tekst u Politici je takođe sjajno napisan, a koristi i primer Jatove kancelarije u Njujorku koju je Slaviša raskrinkao. Tekst se bavi platama u javnim preduzećima i zaključuje da je privatizacija javnih preduzeća konačno rešenje. Slažem se. Nažalost, posle vrlo konkretnog uvoda i razrade Dinkić iznosi prilično konfuzan zaključak. Kaže da je privatizacija rešenje ali dodaje u svim onim slučajevima u kojima je moguće postići cilj da nas rad preduzeća manje košta i da više koristi društvu. A u svim drugim slučajevima - bolja kontrola rada, uz adekvatan sistem nagrađivanja, odnosno kažnjavanja. Pošto je kao ministar u četiri vlade bio jedan od najodgovornijih za pitanja ekonomije, pa i privatizacije, bilo bi logično da bar kaže na koja se to preduzeća odnosi.
Danica Popović u priči o piramidalnoj štednji podseća i na Preletovo interesantno razumevanje fenomena. Moj utisak je gazda Jezda. Ali nije on samo moj utisak, nego i moj idol. Vidite, Olja, ja sam čovek pijanac, niko i ništa. A opet, ja tom Jezdi, predsedničkom kandidatu, ne bih dozvolio ni zadnju čašu pića da mi plati, koliko god da mi se pije, a da nemam para. A njemu, takvoj nuli, cela Srbija je dala pare na čuvanje. Zato je gazda Jezda moj idol! Za razliku od Preleta moj idol je Dafina. Uložio sam 100 dolara a posle 12 meseci podigao 444. Pravo malo bogatstvo 1993/4.
Prvo, Boško Mijatović daje predloge za prevazilaženje ekonomske krize, iako bi većina predloga imala smisla i da nema krize. Mijatović koristi trenutak da predloži nekoliko bitnih promena. Prvi predlog je političke prirode i svodi se na prelazak na većinski sistem. Pre pet godina sam pričao sa njim o političkom sistemu i tada se zalagao za proporcionalni izbor. Ne mogu da se setim iz kojih razloga, nažalost, ali mi je svakako drago da je promenio mišljenje. Ostaje još pitanje parlamntarnog ili predsedničkog sistema, i ja bi u tom slučaju dao prednost američkom u odnosu na britanski sistem. Jedan krug predsedničkih izbora bi bio dovoljan.
Pored standardnog smanjivanja potrošnje, predlaže i par mera iz oblasti monetarne politike. Mijatović već duže vremena tvrdi da je kurs dinara precenjen pa predlaže njegovo revidiranje, ne bi li se stimulisala domaća proizvodnja. Nije jasno da li se zalaže za devalvaciju ali kaže da je propuštena prilika da se dinar poslednjih meseci pusti niz vodu. Kaže i da NBS (treba da) prestane da manipuliše deviznim tržištem (tzv. fiksing) i da pusti kurs da se formira slobodno, a ona da ga brani, ako i kada treba, deviznim rezervama. Pitanje za Mijatovića je da li bi kurs trebalo pustiti da se formira slobodno i kada bi zbog većih deviznih priliva to značilo jačanje dinara? Takođe, koja je suštinska razlika između manipulisanja deviznim tržištem i odbrane kursa?
Još jedan interesantan Mijatovićev članak gde kritikuje ponašanje vlade u vezi sa Fiatovom investicijom, koncesijama i NIS-om odnosno gasnim aranžmanom.
Gotovo da sam zaboravio da Mlađan Dinkić lepo piše. Ekonomija destrukcije mi je sa 15 godina bila omiljena knjiga između ostalog i zato što je bila kratka i čitka a Dinkićeve kolumne sam redovno, svakog četvrtka, sa uživanjem pratio u Dnevnom telegrafu. Njegov najnoviji tekst u Politici je takođe sjajno napisan, a koristi i primer Jatove kancelarije u Njujorku koju je Slaviša raskrinkao. Tekst se bavi platama u javnim preduzećima i zaključuje da je privatizacija javnih preduzeća konačno rešenje. Slažem se. Nažalost, posle vrlo konkretnog uvoda i razrade Dinkić iznosi prilično konfuzan zaključak. Kaže da je privatizacija rešenje ali dodaje u svim onim slučajevima u kojima je moguće postići cilj da nas rad preduzeća manje košta i da više koristi društvu. A u svim drugim slučajevima - bolja kontrola rada, uz adekvatan sistem nagrađivanja, odnosno kažnjavanja. Pošto je kao ministar u četiri vlade bio jedan od najodgovornijih za pitanja ekonomije, pa i privatizacije, bilo bi logično da bar kaže na koja se to preduzeća odnosi.
Danica Popović u priči o piramidalnoj štednji podseća i na Preletovo interesantno razumevanje fenomena. Moj utisak je gazda Jezda. Ali nije on samo moj utisak, nego i moj idol. Vidite, Olja, ja sam čovek pijanac, niko i ništa. A opet, ja tom Jezdi, predsedničkom kandidatu, ne bih dozvolio ni zadnju čašu pića da mi plati, koliko god da mi se pije, a da nemam para. A njemu, takvoj nuli, cela Srbija je dala pare na čuvanje. Zato je gazda Jezda moj idol! Za razliku od Preleta moj idol je Dafina. Uložio sam 100 dolara a posle 12 meseci podigao 444. Pravo malo bogatstvo 1993/4.
Ministarstvo
Kategorija:
Sport
Jedan autor Reason magazina je uradio interesantan eksperiment, ukucao je u Google pretraživač "Ministry of Sports". Evo prvih deset ministarstava koja se dobiju:
1. Indija
2. Tatarstan
3. Gvajana
4. Kamerun
5. Belorusija
6. Pakistan
7. Oman
8. Malezija
9. Oman još jednom
10. Ruanda
Kao što vidimo, sve same ekonomske, a bogami i sportske velesile.
To je povodom predloga nekog pametnjakovića da se nekakva centralna agencija za sport osnuje i u SAD. Čak se i ponudio da bude prvi direktor.
1. Indija
2. Tatarstan
3. Gvajana
4. Kamerun
5. Belorusija
6. Pakistan
7. Oman
8. Malezija
9. Oman još jednom
10. Ruanda
Kao što vidimo, sve same ekonomske, a bogami i sportske velesile.
To je povodom predloga nekog pametnjakovića da se nekakva centralna agencija za sport osnuje i u SAD. Čak se i ponudio da bude prvi direktor.
Subscribe to:
Posts (Atom)