Strategija trgovine

Moram priznati da mi nije baš potpuno jasan smisao dokumenta pod nazivom "Strategija i politika razvoja trgovine u Republici Srbiji", ali sve jedno, imamo nekoliko desetina strategija, još jedna neće napraviti neku razliku. 

Vezano za ovaj dokument, profesor Stipe Lovreta, jedan od autora Strategije kaže za Politiku: 

I konačno, da nešto kažem i o zabludama i nestručnim ocenama o koncentraciji trgovine i maržama u Srbiji. Nivo koncentracije trgovine u Srbiji je ispod proseka EU. Tako, na primer, prema Evrostatu, inače zvaničnoj statistici Evropske unije, učešće najveće trgovinske kompanije u maloprodaji robom (pre svega, hrane i pića) po pojedinim zemljama je sledeće: Austrija 38 odsto, Danska 42, Slovenija 46, Švedska 37, Velika Britanija 31, dok je u Srbiji to učešće 26 procenata. Učešće pet najvećih trgovinskih kompanija je: u Austriji 95 odsto, Nemačkoj 80 odsto, Sloveniji 87, Švedskoj 81, Velikoj Britaniji 77, dok u Srbiji iznosi 40 odsto.  

Na drugom mestu kaže:

Kada su u pitanju marže, iznenađen sam koliko na ovom polju ima zabuna. Čak se plasiraju nestručne informacije da su marže zarada trgovine, a ne izvor njenog ukupnog prihoda, iz kojeg se pokrivaju svi troškovi poslovanja. Tvrdnje da su marže u trgovini Mađarske od sedam i 12 odsto dovode građane u zabunu, jer tako niski procenti bruto marži ne postoje nigde u svetu. Isto tako, tvrdnje koje se iznose u javnosti da se marže ne mogu uprosečivati krajnje su nenaučne i pokazatelj su nepoznavanja elementarne struke.

Za kraj:

Iste stope marži imali smo samo u bivšem Sovjetskom Savezu, i to za vreme vladavine Staljina. Oduzeti trgovini mogućnost da zaračunava različite stope marži za različite proizvode, prodajne formate i lokacije znači sprečiti je da vodi cenovnu konkurenciju.

Stare tekstove na Tržišnom rešenju o pitanju marže možete naći ovde.

Intervju sa Krkobabićem

Posle sastanka sa misijom MMF potpredsednik vlade Krkobabić je u kratkom razgovoru za Tržišno rešenje pojasnio kako će vlada da obezbedi finansiranje povećanja penzija iz realnih izvora.

TR: Gde će Vlada naći novac za obećano povećanje penzija?
KrK: Prvo kroz smanjivanje neproduktivne radne snage u javnom sektoru odnosno kroz penzizonisanje zaposlenih.
TR: Zar veći broj penzionera neće dodatno zakomplikovati situaciju?
KrK: Mladiću, problemi se rešavaju jedan po jedan. Uostalom više penzionera manje problema, bar za PUPS. Ko da nama ne trebaju mlađi kadrovi. Uvešćemo i dobru organizaciju fiskalnih prihoda, sada ja ne znam da li to znači povećanje poreza ili smanjenje nekih drugih stavki u budžetu ali nije ni bitno. Dobra organizacija fiskalnih prihoda samo po sebi zvuči kao ubedljiv argument. Ekspertski. Radićemo i na prekidanju tokova sive ekonomije.
TR: Za ovo poslednje vam je potrebno vreme, kako mislite da penzije povećate odmah a da postepeno povećavate budžetske prihode.
KrK: Vreme je za mene deficitarna roba. Moraćemo da radimo brzo. Evo uvešćemo i veću kontrolu protoka robe. Ako treba angažovaćemo penzionere da prijavljuju trgovce koji ne izdaju fiskalne račune. Tu sigurno imamo većeg talenta i entuzijazma nego u tržišnoj inspekciji.
TR: Nesumnjivo. Šta će biti sa tajkunima?
KrK: Uvešćemo kontrolu nad monopolima. Od toga neće biti ni dinara ali je popularan argument, evo već su me zvali u Peščanik da im izložim program. Kad smo kod popularnosti, radićemo i na suzbijanju korupcije. Od toga tek neće biti love ali što da samo Tadić i Dinkić stvaraju politički kapital ni iz čega.
TR: Sve ovo što ste do sada pomenuli smo već čuli. Imate li i nekih ekskluzivnih najava za čitaoce Tržišnog rešenja?
KrK: Mislite osim one da mi je pun katater? Naravno da imam. Mi u PUPS imamo dovoljno vremena za razmišljanje da je pravo zadovoljstvo kada neko želi da nas sluša. Evo na primer bavićemo se boljom organizacijom proizvodnje. Ja ću sa svojim crises management timom obilaziti privatna preduzeća i savetovati ih kako da se organizuju da bi bili profitabilniji kako bi država ubrala više poreskih prihoda.
TR: Zar ne mislite da je proizvodnja već dobro organizovana?
KrK: Ako ste mladi nemojte biti i naivni. Znate li vi koliko neiskusnih ljudi vode firme? Da su nas današnji takozvani menadžeri vodili u NOBu sada bi ti koristio ausvajs umesto lične karte.
TR: Bar bi bili u EU, ali ostavimo šta bi bilo kad bi bilo anegdote za kasnije. Imate li još originalnih ideja.
KrK: Ima li pop bradu? Podignućemo nivo produktivnosti kroz motivaciju zaposlenih. Već sam se dogovorio sa Vrbom, menadžerom Modelsica, da zajedno sa njima obilazim preduzeća i dižemo moral. Da nije bilo omladinki kada smo gradili Novi Beograd i dalje bi tamo brali pečurke.
TR: Za kraj da li imate neku poruku za čitaoce Tržišnog rešenja?
KrK: Ljudi utiču jedni na druge više nego što mislite. Posle 40 godina braka partneri počinju ne samo da misle isto već i da liče jedan na drugog. Ne kaže se džabe da su baba i deda blizanci. Tako i vas petoro tu sa tom vašom virtuelnom sprdačinom se pravite da ste mnogo različiti a svima vam smeta 10% povišice penzionerima. Nemojte da se zračite više idite igrajte se lopte i ostavite mi penzionere na miru. S.F. - S.N.

Kolaps, kaže DSS

Doktor Nenad Popović, profesor "Osnova menadžmenta globalnih korporacija" na Uverzitetu Lomonosov. najmlađi predsednik "Partizana" u istoriji i glavni ekonomista DSS-a,  o početku primene SAA-a kaže:

"Jednostranom primenom Privremenog sporazuma Vlada Srbije bi direktno ugrozila opstanak domaće privrede, ostavljajući je nezaštićenom pred najoštrijom konkurencijom iz inostranstva, ocenio je Popović u saopštenju.

"Srpska privreda našla bi se pred kolapsom, a hiljade gradjana bi ostalo bez radnih mesta", ukazao je on i naveo da bi pad cena robe iz uvoza uticao i na povećanje spoljnotrgovinskog deficita, koji je sada jedan od najvećih problema srpske ekonomije. "

I sve to samo zbog toga što bi sporazum, umesto da počne da se primenjuje još 1. januara 2007. (na šta su svojevremeno pristali Samardžić, Bubalo i Parivodić, kao članovi Saveta za evropske integracije) počeo da se primenjuje krajem 2008.

Virtuelni izvoz

Skoro sam čuo interesantnu priču o jednoj kompjuterskoj igrici, mislim da je u pitanju Civilizacija ali nisam siguran. Cilj igre je da se zavlada svetom ili u gorem slučaju da se skupi najviše poena ukoliko nema pobednika. Svaki igrač valjda ima vojsku za ratovanje međutim neophodno je da se ta vojska nekako i finansira. Za to valjda služe kopači zlata. Kako kopanje oduzima vreme na e-Bayu je moguće kupiti određenu količinu zlata za pravi novac. Naravno najviše prodavaca dolazi iz Kine.

Preporuka roditeljima - pustite decu da se igraju možda će jednog dana tako zarađivati novac.
Preporuka državi - Kina između ostalog izvozi i virtuelno zlato. Srbija treba da subvencioniše kupovinu novih kompjutera ljudima mlađim od 30 godina da bi se smanjio trgovinski deficit i pomoglo zapošljavanje mladih. Zvuči glupo, ali ništa gluplje od Nacioinalne strategije za povećanje izvoza.

Gde su stipendisti?

Više puta smo pisali kako je Fond za mlade talente nepotreban. Posle poslednjeg posta se razvila kratka diskusija u kojoj je jedan od argumenata za Fond bio obaveza vraćanja u Srbiju na pet godina. Taj argument osim što nije ubedljiv nije ni realan. Blic piše da Ministarstvo omladine i sporta koje vodi taj resor ne zna gde su i šta rade studenti koji su već stipendirani i koji bi trebalo da su se prošle godine vratili u zemlju. Nemaju evidenciju, kažu da je ima Ministarstvo prosvete dok oni tvrde da su je predali i tako u krug. Da Blic nije napisao ovaj tekst ove studente verovatno niko nikada ne bi ni kontaktirao. Ko je očekivao nešto bolje od državnih ustanova je nepopravljivi optimista.

Blic sa druge strane greši kada kaže da je u pitanju "dobar pokušaj" da se pokaže da država brine o pametnim i ambicioznim studentima. Kao što socijalizam loša ideja, tako je i ovaj projekat loš pokušaj. Prvo, čak ni kod nas nije obaveza države da finansira visoko obrazovanje, znači u pitanju je nepotreban trošak. Marku je ovo možda malo mršavo jer je u pitanju samo fiskalni argument ali po toj logici i da država troši 100% svog novca u zemlji ne bi bio neki argument. 11 miliona na stipendije 11 na autorska prava i eto ga srpski budžet. Ako taj novac već ne bi vraćali poreskim obveznicima onda bi mogli da ga ulože u unapređenje osnovnog obrazovanja koje je obavezno. Drugo, država je neefikasna. Osim što ne znaju gde su stipendisti verovatno su im i administrativni troškovi oko ovog projekta veći nego što bi bili da neka privatna firma vodi projekat. Kada država radi na ovakvom projektu ne bi bila stvar naučne fantastike i da postoji protekcija za određene studente. Ne kažem da je to slučaj, ali ne bi me iznenadilo.

Bolji pokušaj za pomoć mladim studentima bi bili podsticaji privatnicima da daju stipendije. Recimo poreske olakšice za ceo ili delimičan iznos stipendije pojedincima i preduzećima koji pomažu mladim talentima. Konkurs bi mogao da bude obavezan ili ne, svejedno. Trošak loše procene bi snosili privatnici. Najbolji pokušaj bi bio uvođenje slobodnog tržišta i niskih poreza tako da firme zapošljavaju više mladih, dalje ih školuju i same nude stipendije. To sada ne rade jer zbog visoke javne potrošnje verovatno pravilno smatraju da je stipendiranje državna obaveza.