Narodna banka Srbije prodala je danas na međubankarskom deviznom tržištu 10 miliona evra, da bi poboljšala likvidnost tržišta i doprinela povećanju obima prometa.
To je skoro ceo izveštaj NBS, koja očigledno nastavlja da spinuje. Prestali su da pad dinara zovu "oscilacija", ali sada imamo nove fraze čiji je cilj valjda da novinarima budu taman dovoljno opskurne da ne bi pozivale na nekakva pitanja.
Ali da ih dekonstruišemo: zašto bi poboljšanje likvidnosti i povećanje obima prometa bili razlog za intervenciju? Dobro je da obim deviznog prometa bude veliki jer je to znak da se kurs formira na osnovu velike ponude i velike tražnje. Ali u tom smislu obim prometa je samo pokazatelj nečeg drugog -- on nije nikakav cilj sam po sebi, da bi se zbog njega intervenisalo.
Zamislite sledeću vest: "Rukovodstvo zelene pijace je otkupilo 10 tona paradajza da bi povećalo obim prometa ovim artiklom." Prvo pitanje koje pada na pamet je: "a zašto bi pijaca povećavala obim prometa paradajza?" Drugo što vam padne na pamet je da to stvarno nema baš mnogo veze sa "obimom prometa", nego da pijaca verovatno dodatnim otkupom pokušava da utiče na tražnju i tako podigne cenu paradajza. Zašto bi podizala obim prometa, jedan običan numerički pokazatelj aktivnosti?
Isto važi i za drugi deo fraze, "likvidnost na deviznom tržištu". Pošto se radi o prodaji deviza od strane NBS, znači da se likvidnost odnosi na povećanje likvidnosti u devizama, odnosno povećanje količine evra i dolara u ekonomiji. Ali šta je onda to nego povećanje ponude evra i dolara, odnosno klasična intervencija usmerena na jačanje dinara? Cilj opet nije "likvidnost" u devizama, nego veća ponuda deviza, standardni instrument kursne intervencije.
NBS može sada izmišljati nova uvijena obrazloženja, ali predlažem im da priznaju realnost i lepo objave da NBS hoće da brani kurs dinara do nekog nivoa. Ako smatraju da je to dobra politika, ne razumem zašto izbegavaju da je nazovu pravim imenom.
