Ja sam do sada naivno verovao da manipulacije statistikom od strane zvaničnih tela važe samo za istraživanja klimatskih promena. Međutim, najnovija rašomonijada o tome kad je počela recesija u SAD me razuverava u tom pogledu.
National Bureau for Economic Research (NBER), privatna akademska institucija koja tradicionalno proglašava recesije i bavi se analizom kvartalnih kretanja u ekonomiji, upravo je objavila da je recesija u SAD počela, verovali ili ne, 1 decembra 2007. Obrazloženje za ovakav stav je vrlo nejasno, a metodologija kojom su došli do ovakvog zaključka još nejasnija. Oni odbacuju podatke o GDP kao merodavne, i naglašavaju da se ne sme gledati samo proizvodnja nego i dohodak, ostavljajući potpuno misterioznim kako su izračunali da je recesija počela baš u decembru 2007.
Tradicionalno se recesijom smatra period od najmanje dva uzastopna tromosečja sa negativnom stopom rasta GDP, ili ređe negativnom međugodišnjom stopom rasta GDP. Od 11 recesija koje su se dogodile u SAD od 1945 naovamo 8 su ispunjavale uslov dva negativna kvartala, jedna (1960-61) nije ali je imala vrlo negativan jedan kvartal (-5,1%), i negativnu međugodišnju stopu rasta. Dve recesije ne zadovoljavaju ni jedan od ova dva kriterijuma - "recesija" koju NBER sada locira na period mart-novembar 2001, i ova najnovija, koja je počela navodno u decembru 2007. Dakle, George W. Bush je po ovim podacima predsedavao tokom dve recesije, koje po uobičajenim kriterijumima zapravo nisu ni postojale.
Da stvar bude zagonetnija, NBER krajem 2006 prvu Bušovu "recesiju" re-locirao drugačije; ona je do tada počinjala u poslednjem kvartalu druge Klintonove administracije, i završavala se u martu 2001 (zato što je prvi kvartal negativnog rasta zabeležen pred kraj Klintonovog mandata). To je bila mešovita Klinton-Bušova recesija. Od 2006 naovamo sve je iz nepoznatih razloga pomereno 6 meseci unapred, na period od marta do novembra 2001! Klintonov mandat je ispao period "nezabeležneog ekonomskog progresa" bez recesije, a Buš predsednik sa 2 recesije koje to nisu, barem u tradicionalnom smislu reči!
Kad je reč o drugoj Bušovoj "recesiji" ona je kako smo čuli počela u decembru 2007. Ali, podaci o GDP kažu da je on zaista opao u 4 kvartalu 2007 za 0,2%, ali je onda u prvom i drugom kvartalu 2008 porastao po stopama od 0.9 i 2.8%, da bi tek u trećem kvartalu ponovo opao za 0,5%. Međugodišnji rast GDP je pozitivan 0,7%. "Recesija" čiji drugi i treći kvartal imaju stope rasta od skoro 1% i skoro 3%?! I to je moguće!
Objašnjenje NBER da oni polaze ne samo(!) od podataka o realnom GDP rastu, nego i od drugih kriterijuma poput kretanja realnog dohotka stanovništva i zaposlenosti takođe ne drži vodu. Nezaposlenost je u decembru 2007 bila 5%, dakle niža nego u velikom delu Klintonove vladavine kad nije bilo recesije. NBER kaže da je većina ekonomskih indikatora potrošnje i proizvodnje doživela pik imeđu decembra 2007 i juna 2008. Nezaposlenost je bila 5% u decembru, zatim jo opadala dva meseca (u sred "recesije") da bi u aprilu još uvek bila 5%. Dakle, zaposlenost je dosegla pik negde u martu 2008. Kod prve Bušove "recesije" zaposlenost je dosegla pik u junu 2000, dakle dobrih pola godine unutar drugog Klinotonovog mandata. Ali, "recesija" je po NBER počela 9 meseci kasnije! Sada počinje 3 meseca ranije! Sam Bog zna zašto.
Ili, možda i mi možemo da malo naslutimo. Bil Klinton nije imao ni jednu recesiju, a G.W. Buš jeste dve, dok će Obama verovatno izaći iz svoje prve recesije mnogo pre nego što bi se standardnim kriterijumima mereno očekivalo. Vrlo zgodno, ako ne volite G.W. Buša. Zaista, naučnici su uložili enorman trud, uključujući i potpuno kaširanje tradicionalnih kriterija, i veliku nekonzistentnost, da bi dokazali da su obe recesije lagodno smeštene u sred Bušove vladavine. To je već po sebi vrlo sumnjivo. Dalji nagoveštaj nam možda pruža odgovor na pitanje - ko tačno stoji iza ovog nalaza NBER? Evo šta se kaže u izveštaju:
"Committee members are: Robert Hall, Stanford University (chair); Martin Feldstein, Harvard University and NBER President Emeritus; Jeffrey Frankel, Harvard University; Robert Gordon, Northwestern University; James Poterba, MIT and NBER President; David Romer, University of California, Berkeley; and Victor Zarnowitz, the Conference Board. Christina Romer of the University of California, Berkeley, resigned from the committee on November 25, 2008, and did not participate in its deliberations of November 28."
Glavna savetnica novog predsednika i njen muž su tu, ali takođe i još nekoliko ne baš free market tipova. Fino. Naravno, ne možemo sa sigurnošću znati, ali čim neko uloži toliko puno truda da dokaže nešto, a pri tome kompromituje uobičajene standarde procene, i još pri tome pokaže veliku unutrašnju nekonzistentnost, možemo biti sigurni da je politika glavni razlog. Ja sam video mnogo ovakvih slučajeva naknadnog, orvelovskog štimovanja prošlosti, da bi se podaci upodobili nekom unapred donetom političkom zaključku u oblasti istraživanja klimatskih promena (vidi ovde rezime), pri čemu je metodologija, bila nepouzdana, nejasna i bez objektivnih standarda, tj takva da nezavisni posmatrač nije bio u stanju da replicira rezultate. Čim nešto slično vidim drugde, odmah posumnjam da je u pitanju politika. Ovde ne treba biti previše pametan da vidite i koja politika.
UPDATE: Recimo, pogledajte ovaj Reutersov članak. "At 12 months, the current recession is already the longest since a severe 16-month slump in 1981-82. Many economists say this downturn will ultimately set a new record for the post-World War II period. During Bush's eight years in office, the United States has fallen into two recessions. The first one started in March 2001 and ended in November of that year." Veselo, zar ne? Kad Irak više nije zgodna tema, dobro dođu i "rekordne recesije".
