Pages

03 July 2008

Privatni i državni monopol

Profesor Kovačević u Glasu:
Ekonomisti s pravom ističu ako mora da postoji monopol neka bude u državnom vlasništvu jer privatne kompanije nemaju obzira i forsiraju neopravdano visoke cene
.

Ovo se često čuje, ali nije istina. Ekonomisti kao neefikasnost monopola ne vide to što su cene visoke, nego to što monopol stvara čist gubitak ukupno u društvu. Ako privatni monopol stvara taj gubitak na strani krive tražnje (ima manju proizvodnju a više cene, vidi linkovani grafik), državni monopol takav gubitak ima na strani ponude. U praksi to su razni nepotrebni troškovi, od sponzorstvta, preko korupcije, do neproduktivne zaposlenosti. Taj društveni trošak sigurno nije manji od troška koji bi privatni monopol po neoklasičnom modelu (kao na grafiku) stvorio.

Ali važniji od ovog, čisto statičkog neoklasičnog pogleda, je institucionalni pogled na monopol. Dok je državni monopol garantovan silom zakona, privatni monopol na slobodnom tržištu je monopol verovatno zato što je u prethodnom periodu bio najbolji u svojoj grani. A sigurno je tako u oblastima, kao u Srbiji telefonija ili nafta, koje se nikako ne mogu svrstati u "prirodne" monopole. Kao što je Šumpeter govorio, jedini način za privatni monopol da ostane monopol je da se ne ponaša kao monopol. To kod državnog monopola ne važi, on će ostati monopol bez obzira kako se ponašao, dok god to političari hoće. Privatni monopol je bolji zato što monopol kojem preti ulazak novih preduzeća mora da se ponaša tržišno -- da bude efikasan, da pazi na potrošače i na cene. A to je isto kao da i nije monopol. Možda bi stvar bila jasnija kada bi privatni monopol zvali dobrovoljni, a državni zvali zakonski monopol. Bilo bi onda zanimljivo čuti nekoga da kaže: jedina gora stvar od zakonskog monopola je dobrovoljni monopol.

Cena nafte

Kako će se kretati ne zna niko, ali najbolje predviđanje koje imamo je kretanje cena fjučersa na naftu. Po njima, u narednih 8 godina, za koliko fjučersi postoje, cena će ostati ista kao i danas, na oko $140 za barel. Uzevši u obzir ukupnu inflaciju u toku osam godina, to znači da se predviđa realno smanjenje cene nafte za oko 20%. Uzevši u obzir ukupni rast GDP-a, to znači da se predviđa i relativno pojeftinjenje nafte u odnosu na druge stvari. Nije sigurno, ali berze su najbolje predviđanje koje imamo. Analitičari koji misle suprotno mogu da kupe ove fjučerse i tako dobro naplate svoju ekspertizu.