Stabilan kurs

Ponovo omiljena mantra centralnih bankara:
Za stabilan devizni kurs potreban je samo jedan uslov, a to je jaka privreda.

Ne, ne i ne. Za stabilan devizni kurs potreban je samo jedan uslov, a to je politika stabilnog deviznog kursa. Možete biti najsiromašnija zemlja na svetu i opet imati stabilan devizni kurs. Ne morate uopšte imati nikakvu privredu, možete biti skupljači plodova ili nomadska zajednica, za stabilan kurs potrebno je samo voditi vrlo jednostavnu politiku stabilnog deviznog kursa -- domaću valutu štampati samo na osnovu ulaska deviza u zemlju. To je taj jedan uslov. Privreda je irelevantna.

Kad smo već kod stabilnog kursa, kakva su očekivanja kretanja dinara? Danas i juče je država prodala obveznice u dinarima i u evrima, slične ročnosti. Kod evro obveznica kamatna stopa je bila 6.19%, kod dinarskih 14%. Kamata na dinar je kamata na evro plus očekivani pad dinara. To u praksi znači da ako je evro danas 114 dinara, tržište očekuje da za godinu dana bude oko 123 dinara, za dve oko 133. Čak i ako evro dalje potone, tržište očekuje da dinar padne još niže od njega.

Štednja ili rast?

Ova debata se u svetu nastavlja, ali ovo je samo meta post o samoj debati. 

Prvo, pristalice "rasta" o zemljama evrozone u ovoj debati govore kao o nekim pritajenim tigrovima. Kao da evrozona normalno raste po stopama od 5%, ali ove mere štednje, koliko ih je uopšte bilo, to sada sprečavaju.

Istina je, međutim, da je EU u mnogo fundamentalnijoj krizi od makroekonomske ili krize duga. I u prethodnih dvadesetak godina najveće ekonomije evrozone su rasle po stopama od 1 do 2%, u poređenju sa američkih preko 3%, BRIC da i ne pominjem. A mala razlika u prosečnoj stopi rasta na duži rok znači mnogo. I kad bi sada svi evropski problemi odjednom nestali, najrealnije bi bilo očekivati da se evrozona vrati na svojih 1-2%, što teško da može rešiti problem nagomilanih dugova i sistemskih deficita.

Drugo, obratite pažnju na termine kojima se rutinski operiše. Dilema je, navodno, između "štednje" (austerity) i "rasta".  Ali ovi termini nisu na istim ravnima -- "štednja" je vrsta politike, jedan mogući izbor koji vlade mogu napraviti; "rast" nije politika već samo željeni ishod, jedna moguća posledica.

Dilema ne može biti između "štednje" i "rasta". Može samo biti između "štednje" i "potrošnje". Ili ako se preselimo na teren ishoda ili želja, između možda "rešavanja krize duga" i "rasta" ili "spasavanja evrozone" i "rasta". Ali bitno je porediti izbore sa izborima a želje sa željama.