Arijevci iz Velike Plane

Tražeći na Googleu da li se "na žalost" piše zajedno ili odvojeno naleteo sam na neki srpski nacistički forum: ovde i ovde. Mislio sam da su preterali sa davanjem godinu dana zatvora nesrećnom Fireru za par šamara, ali sada vidim da tih likova ima još, da se udružuju po forumima, smišljaju antijevrejske pesmice... Nisam siguran da bi ih libertarijanci dobili na izborima.

Austrijska škola i javna dobra

Javna dobra su u ekonomiji poznata najmanje od vremena Adama Smitha, ali ih je precizno formulisao i dao im naziv tek Samuelson 1950-ih. Klasični slučaj je nacionalna odbrana -- iako je svima potrebna, niko neće dobrovoljno da plaća, što onda opravdava oporezivanje.

Austrijanci se međutim uopšte ne bave javnim dobrima. Mises ih, koliko sam uspeo da pretražim, ne pominje. George Reisman ih u sveobuhvatnoj knjizi Kapitalizam na preko 1,000 strana ne pominje ni jednom. Kritikuje ih Rothbard, ali dosta neuverljivo, tražeći utočište u moralnom argumentu tipa "ali to nije opravdanje za nasilje države nad nama". Ima i nekoliko tekstova na sajtu Mises instituta koji pokazuju pojedinačne slučajeve da neka javna dobra mogu biti i privatno proizvedena -- ali to ne može da ospori mogućnost postojanja javnih dobara u načelu. Opšti stav Austrijancima prema argumentu za javna ili kolektivna dobra je ignorisanje.

To je jedan od načina kojima se Austrijska škola samomarginalizuje. Može se raspravljati šta spada u javna dobra a šta ne, ali ne može se negirati da ona načelno postoje. Kada odbijaju da to prihvate kao jedan od argumenata za ograničenu vladu, Austrijanci se predstavljaju ne kao ekonomisti nego kao ideolozi. Posledica je da se njihovo mišljenje onda ne sluša ni tamo gde itekako imaju šta da kažu. Nažalost.

Privatna železnica

"Kombinovani prevoz" je firma koja pokušava da prevaziđe državni monopol Železnica Srbije i ostale birokratske prepreke da bi počela da se bavi železničkim prevozom u Srbiji. Direktor Branko Petković, u Ekonomistu:
Zamislite kakv bi haos na tržištu nastao kada bi robu mogli da prevoze samo državni kamioni. Možda mi nismo u pravu, možda ovaj posao nije profitabilan, ali neka nas puste da pokušamo. Spremni smo da prihvatimo rizike i radimo. Ko ne zna da radi propašće.

Ali Ministarstvo kaže da to ne može tako. Pomoćnik ministra:
Iako je Zakon usvojen još pre dve godine ostalo je mnogo pratećih stvari... formiranje Direkcije... izdavanje licenci i sertifikata za operatere i upravljače, treba, recimo da inovira preko 160 pravilnika u skladu sa Zakonom i Evropskim direktivama... nepostojanje dva obimna akta, praktično studije, čija je izrada do sada bila onemogućena zbog manjka resursa, kako personalnih tako i materijalnih... da definiše metodologiju... mogućnost da država ili jedinica lokalne samouprave nekom prevozniku nametne vožnji na relacijama za koje nije zainteresovan... zahtev za dodelu trase prevoznik podnosi godinu dana pre početka novog reda vožnje... neke druge zemlje ostavile klauzulu o zaštiti nacionalnih operatera ne dozvoljavajući nikom...

Ukratko, ne može tu neko da vozi svoje vozove kako hoće. Proći će godine pre nego što mu dozvolimo.

Interesantno je kako se jedna ovakva firma uopšte pojavila, a po rečima vlasnika ima i drugih zainteresovanih. Zvanična mudrost je da u zemljama u tranziciji preduzetništvo treba posebno podsticati, učiti nove privrednike šta da rade, kako da pišu biznis planove, organizovati biznis inkubatore i sve to plaćati iz fondova za razvoj. A onda se potpuno van tih struktura pojavi neko ko hoće ništa manje nego da vozi svoje vozove, uz nadoknadu državnoj železnici.

Deepak Lal

Mislim da je ovaj čovek jedan od najvažnijih živih ekonomista. Počeo je kao socijalista sa Kembridža, bio u Svetskoj banci, da bi od 80-ih postao jedan od vodećih ekonomskih liberala. Kritičar je koncepta međunarodne ekonomske pomoći, novog dirižizma međunarodnih institucija koje nastoje da posle sloma komunizma pronađu novo tle za etatističku ideologiju u obliku svetske regulacije ekonomije, i veruje da su imperije igrale pozitivnu istorijsku ulogu, te da je najbolji svetski poredak u ovom trenutku američka svetska imperija.