Izgleda da je moje pesimističko predviđanje Koštuničinog potpunog raskantavanja sa DS-om i pričom o integraciji u EU bilo opravdano. DSS najavljuje da će tražiti da se u Skupštini Srbije 28. decembra potpisivanje SAP, koje bi trebalo da se odigra između dva kruga izbora 28 januara, uslovi garantovanjem ostanka Kosova u Srbiji od strane EU.
Potpuno je jasno da u situaciji kada će ogromna većina EU zemalja Kosovo priznati najverovatnije već u prvoj polovini februara, ovo ne znači nikakav taktički pritisak i kalkulaciju, već najavu fundamentalne promene spoljno-političke orijentacije Vlade. Vladeta Janković, bivši potpredsednik DSS, i jedan od vrlo bliskih Koštuničinih saradnika sinoć je u Utisku nedelje potpuno branio ideju da nama ostaju mnoge druge zemlje, poput, Kine, Indije, Indonezije i sličnih, i da taj Zapad i nije baš toliko važan. To je bilo direktno opravdavanje odluke da se prekine sa projektom ulaska u EU zbog Kosova.
Jedina okolnost pod kojom bi nekakvo zatezanje sa EU imalo smisla jeste da se očekuje da će se tim zatezanjem postigli bolji uslovi u daljim pregovorima sa EU, recimo njihovo odustajanje od uslova Mladić, ili nešto slično. Da se privremeno obustavi stvar, da bi se kasnije, za mesec ili dva ili tri, nastavila pod povoljnijim okolnostima. Ali, meni ovo ne izgleda kao to. Pre mi liči na "zakucavanje" pozicije odustajanja od EU kroz skupštinsku Rezlouciju, na koju onda možeš da se pozivaš kao na razlog za trajnost tog odustajanja. Mislim da prisustvujemo potencijalno najdramatičnijem koraku unazad u spoljnoj politici ove zemlje, od 5. oktobra naovamo.
Dalja implikacija ovoga po meni bi bilo da raniji DSS-ov "ulazak u rat" sa NATO nije bio stvar neke racionalne procene interesa Srbije, već emotivni izraz antizapadnjačkog raspoloženja, i još važnije, samo priprema za glavnu stvar - odustajanje od EU.
