Osiguravajuće kuće su, međutim, neočekivano insistirale da im se dozvoli da ispoštuju ugovor i nadoknade štetu! Ne samo da su mogle da se izvuku od plaćanja, nego su imale i savršeno opravdanje -- bilo im je zabranjeno da plate. Ali oni su aktivno tražili da plate, jer im je od kratkoročne ispate bilo važnije očuvanje krediiliteta i reputacije.
Zašto je ovo važno? Zato što je reputacija jedan od najpotcenjenijih samoregulatora na tržištu. Briga o reputaciji, a ne strah od kazne, je najvažniji razlog zašto poslovni ljudi igraju fer, poštuju ugovore, ne varaju kupce i ne prodaju defektnu robu. Snagu reputacije nije lako uvideti, pa mi obično polazimo od toga da je za fer i poštenu igru na tržištu neophodan spoljni autoritet koji propisuje i sprovodi detaljna pravila. Ali u stvarnosti reputacija igra veću ulogu nego što mislimo. Lokalna reputacija navodi čak i uličnog prodavca kokica da sam kontroliše svoj kvalitet, a što je brend ili lanac veći, to u kockanju sa reputacijom mogu više da izgube.
Korist od spoljne, državne regulacije je lako vidljiva, ali je njen trošak skriven. Sa reputacijom je obratno, teško je uvideti i poverovati u njenu važnost i zbog toga je njena regulatorna moć daleko potcenjena. To govori i ovaj slučaj -- osiuravajuće kuće su insistirale na fer igri i poštovanju ugovora čak i kada im je to bilo zabranjeno. Ne zato što imaju dobro srce, nego zato što im je reputacija važna za sopstveni poslovni interes.