Fond za mlade talente

Već smo pisali o Fondu za mlade talente ali je red da se podsetimo. Vlada Srbije je odlučila da odreši kesu pa tako umesto 100 posdiplomaca u Evropskoj Uniji finansira 500. Stipendije će dobiti i 1.000 studenata u Srbiji. Otprilike cela ova priča će koštati poreske obveznike 11,5 miliona evra. Državni projekti imaju dve osnovne karatkeristike: rastu eksponencijalno i traju večno. U budžetu za 2007. su planirani izdaci od oko 2 miliona evra da bi krajem prošle godine bili povećani prvo na 5,4 miliona i sada pretpostavljam prilikom rebalansa na 11,5 miliona. Zanima me šta bi prognozeri na intradeu rekli za cenu ovog programa naredne godine? Ja bih se kladio da će biti preko 20 miliona.

Da se razumemo, nemam ništa protiv stipendija dokle god ih ne plaćaju poreski obveznici. Malo li je što mnogi studiraju o trošku budžeta nego još poreski obveznici treba da im daju i džeparac. Fakulteti u inostranstvu daju stipendije i našim mladim talentima. Pretpostavljam da će privatni fakultet bolje proceniti koga treba stipendirati nego državna agencija. Njihove stipendije će sada biti umanjene za iznos koji dobijaju od vlade. Konačno, zašto stipendije samo za studije u EU? Šta fali Americi ili Rusiji?

Zabrana izvoza, epilog

Ovoj vesti koju je Lazar linkovao treba posvetiti više pažnje. Zabrana izvoza žitarica je najveći razlog zašto je Milosavljavić dobio tutilu Netrižšnog rešenja godine i nagrađen knjgom "Bogatsvo naroda" Adama Smitha. Evo posledica.

“Pa, u svakom slučaju, ja sam već i napomenuo da je to prvenstveno, po meni, odluka vlade koja nije pustila slobodan izvoz u februaru mesecu da bi taj isti kukuruz završio na svetskom tržištu preko 200 evra, već su jednostavno stopirali iz samo njima razumljivih razloga i jednostavno desilo se ono što se desilo da kukuruz padne bukvalno na osam centi, odnosno 10 dinara“, smatra direktor zadruge u Čurugu Stevan Milin.

Situacija nije baš sjajna za srpske poljoprivrednike, za šta najveću krivicu snosi Vlada Republike Srbije, koja je zabranila izvoz u februaru. - zaključuje B92.  Dobro jutro.

Nadstranačka ekspertiza

Na ovom mediju dominira skepsa prema ideji ekspertske vlade i ekpertskog upravljanja privredom. To mi najčešće vidimo kao jedan inovirani oblik planerskog sindroma. Seljaci i neznalice navodno ne znaju šta treba da se uradi, zato dovedimo eksperte koji znaju, pa će oni bolje upravljati ekonomijom.

Ovaj "eksperto-filski" refren ima još jedan "etički" varijetet. Nećemo postavlajti svoje stranačke ljude u javna preduzeća, nego stručne vanstrančke ličnosti.

Evo kako to izgleda u praksi. Postavi kuma, sinovca ili njegovu ženu, ako već ne možeš stranačkog kolegu.

Fannie & Freddie

SAD nacionalizuje Fannie Mae i Freddie Mac. Potez je ekstreman, ali očigledno je da postoji politički i društveni konsenzus, slažu se predsednički kandidati, vodeći kongresmeni, a uglavnom i ekonomisti. Konačnog plana nema, za sada se samo zna da ih država preuzima, a kada i da li će ih prodati, rasparčati ili likvidirati, ne znamo.

Ali jedno je pitanje šta uraditi sada, a drugo kako je do ovog došlo. Fannie i Freddie su nominalno privatne, a ustvari kvazidržavne institucije. Prvo, zato što su strogo regulisane od strane specijalne agencije kreirane samo za njih; drugo, što im funkcija nije strogo tržišna nego kvazi-socijalna, da razvodnjavaju rizik i tako omogućavaju povoljnije stambene kredite; i treće, što je uvek postojala implicitna obaveza države da stane iza ovih firmi u slučaju nevolje. Bar jedan eminentni tržišno orijentisani ekonomista, Greg Mankiw, je odavno glasno upozoravao na opasnosti od ovakvog statusa: recimo ovde i ovde iz 2003.

Država sada "rešava" problem koji je sama stvorila i uporno ignorisala. Tako država normalno funkcioniše. Jedan od zaduženih da pronađe rešenje je Barney Frank, šef kongresnog Komiteta za finansije, od kojeg imamo sačuvanu izjavu takođe iz 2003: "Ove dve firme, Fannie i Freddi nisu u opasnosti od bilo kakve finansijske krize." Sada je kongresmen Frank i ista ekipa tu da reši krizu koju uprkos upozorenjima ekonomista nije videla da postoji.  Ali ne sumnjam da će nam analitičari posle ovoga objasniti kako je država morala da uskoči da bi rešila problem još jedne tržišne greške.

Nestašica hrane

Do pre samo par dana smo slušali priče kako rastu cena hrane nema kraja. O tome smo pisali ovde i ovde. Međutim, izgleda da je cena u međuvremenu pala i da će se u Srbiji kukuruz koristiti i za ogrev. Gde nestadoše paničari?