Nezaposlenost

Kada je predsednički kandidat Tadić pre neki dan rekao (da izvine ova izborna tišina) da "Država prema nekome ko neće da radi za 1.500 dinara dnevno nema nikakvu obavezu", verovatno nije baš dobro razmislio o posledicama. Kao, uostalom, ni nemački političari (a prenosi Nedjeljni komentar):

Dvadesetpetogodišnjakinja koja je odbila posao za pružanje “seksualnih usluga” u javnoj kući u Berlinu, prema novom zakonu usvojenom ove godine suočena je s mogućim ukidanjem naknade za nezaposlenost.

Izborna ćutnja

Izborna ćutnja je praksa koja se u Srbiji nikada nije dovodila u pitanje. Međutim, ako to malo bolje pogledate, reč je čistom kršenju slobode govora koje traje nešto kraće od tri dana pred svake izbore, odnosno pred svaki krug izbora. U tom periodu građani, mediji, stranke i ini pomenuti moraju da žrtvuju svoju slobodu govora. Mediji ostaju bez unosnih poslova. Ne vidim neki smisao. U SAD, na primer, nema izbornog ćutanja pa ne vidim da im je demokratija u problemu. Ne vidim šta bi se loše desilo u Srbiji ako bismo se manuli ovog običaja. Ostali bismo lišeni jedino kreativnog uprezanja državnih organa koji se bave poslednjim promotivnim naporima stranaka koje čine vlast kroz mnogobrojna otvaranja svega i svačega, sejanje optimizma i dobre vesti. Ostali bi lišeni i kreativnih poziva na izbore kao što su moj omiljeni "jedva čekam da nedelja dođe" iz 2000. godine ili "ustani i bori se ili ostani smori se". Sve u svemu moj problem je kada se sloboda govora krši jer je to princip koji razlikuje slobodna od onih manje slobodnih društava.