Ljajić kaže da se država ne brine dovoljno o starijoj populaciji.
Kao da je u nekoj nevladinoj organizaciji, kao da nije upravo on ta "država". Naravno, poenta ove izjave nije "ja ne radim dobro svoj posao" već "Vlada treba da mi da više para".
01 October 2008
Ne mogu da verujem...
Kategorija:
Socijalna politika
Državno rešenje
Kategorija:
Regulacija
Glavni zakonodavci kažu da predlog Senata, inače sklopljen nakon celodnevnog manevrisanja iza scene, uključuje poreske olakšice za biznis i alternativnu energiju, kao i povećano državno osiguranje bankarskih depozita.
Alternativnu energiju??? Kakve to veze ima?
Sećam se da sam ranije čitao izjavu nekog tipa koji je radio u Kongresu, kada ih je posetila delegacija iz Sovjetskog saveza. Navodno im je rekao: "U Americi postoje dve partije - partija glupih i partija zlih. Ja sam ponosan da sam u partiji glupih. S vremena na vreme, partije se dogovore da urade nešto što je u isto vreme glupo i zlo. To zovemo konsenzus."
Američki izborni sistem
Dosta ljudi se interesuje za američke predsedničke izbore ove godine. Neki prijatelji su me skoro pitali za dobar sajt koji objavljuju (na jednom mestu) istraživanja javnog mnjenja po državama pošto su su nacionalna istraživanja beskorisna jer delegati ispred država biraju predsednika. Mislim da sam konačno našao sjajan sajt (RealClearPolitics). Osim istraživanja javnog mnjenja sajt ima još obilje informacija. Kako se kandidati rangiraju na intradeu ali i sjajnu aplikaciju koja vam omogućava da poredite konačne rezultate u zavisnosti od vaših očekivanja koji će kandidat da osvoji koju državu. Ja sam se malo igrao sa brojevima i došao do jedne situacije u kojoj McCain i Obama imaju izjednačen rezultat odnosno oboje po 269 glasova delegata. Ukupno ima 538 delegata, 535 koliko kongresmena i senatora zajedno i 3 predstavnika iz District of Columbia koji inače nisu predstavljeni u Kongresu ili Senatu.
Šta se dešava u slučaju da delegati ne mogu da izaberu predsenika? U tom slučaju po Ustavu predsednika bira Kongres. Sa tim što ga ne biraju prostim izborom već svaka država ima pravo na jedan glas. Odnosno u pitanju bi bilo samo 50 glasova. U praksi to znači da ako je veći broj kongresmena iz republikanske partije ta država glasa za republikanskog kandidata i obrnuto. Ja nisam siguran koji bi bio ishod ovakvog glasanja. Jedan prijatelj mi kaže da je i tu trenutno bitka izjednačena odnosno da 24 države imaju većinu republikanskih a 24 demokratskih kongresmena dok dve imaju jednak broj. Članak na ABC Newsu koji se bavi istom temom kaže da je odnos 26 - 21 u korist demokrata a da su tri države podeljene. Washington Times tvrdi 27 - 21. Dodatni problem je što nije jasno da li bi odluku donosio novi ili stari Kongres. U novom Kongresu odnos snaga može još da se promeni.
U slučaju da Kongres ne uspe da proglasi predsednika do četvrtog marta (12. amandman) dužnosti predsednika preuzima potpredsednik. Prema ovom amandmanu to ide po automatizmu. Međutim gorecitirani članak ABC Newsa kaže da potpredsednika imenuje Senat. Oni navode da u slučaju i da Senat ne uspe da imenuje predsednika onda predsednik postaje Speaker of the House (Pelosi). Meni nije jasno ni da li je u pitanju stari potpredsednik (Cheney) ili novi (Biden ili Pailin).
Naravno, mala je verovatnoća da dođe do izjednačnog broja glasova ali nije nemoguća. Prognozer iz Washington Timesa tvrdi da je verovatnoća 1.5 procenata. Ovaj članak daje nekoliko mogućih scenarija koje dovode do 269 - 269 rezultata. Do sada je jedino Thomas Jefferson 1800. godine izabran u Kongresu. Njegov protivkandidat Burr, potpredsednik, je kasnije ubio Alexander Hamiltona, Treasury secretary, u duelu zbog lobiranja. Iako je sistem izbora američkog predsednika prilično komplikovan i može da dovede i do nejasne situacije u kojoj bi predsednika birale druge institucije, ja ne bih olako menjao proces koji je relativno dobro funkcionisao više od 200 godina.
Šta se dešava u slučaju da delegati ne mogu da izaberu predsenika? U tom slučaju po Ustavu predsednika bira Kongres. Sa tim što ga ne biraju prostim izborom već svaka država ima pravo na jedan glas. Odnosno u pitanju bi bilo samo 50 glasova. U praksi to znači da ako je veći broj kongresmena iz republikanske partije ta država glasa za republikanskog kandidata i obrnuto. Ja nisam siguran koji bi bio ishod ovakvog glasanja. Jedan prijatelj mi kaže da je i tu trenutno bitka izjednačena odnosno da 24 države imaju većinu republikanskih a 24 demokratskih kongresmena dok dve imaju jednak broj. Članak na ABC Newsu koji se bavi istom temom kaže da je odnos 26 - 21 u korist demokrata a da su tri države podeljene. Washington Times tvrdi 27 - 21. Dodatni problem je što nije jasno da li bi odluku donosio novi ili stari Kongres. U novom Kongresu odnos snaga može još da se promeni.
U slučaju da Kongres ne uspe da proglasi predsednika do četvrtog marta (12. amandman) dužnosti predsednika preuzima potpredsednik. Prema ovom amandmanu to ide po automatizmu. Međutim gorecitirani članak ABC Newsa kaže da potpredsednika imenuje Senat. Oni navode da u slučaju i da Senat ne uspe da imenuje predsednika onda predsednik postaje Speaker of the House (Pelosi). Meni nije jasno ni da li je u pitanju stari potpredsednik (Cheney) ili novi (Biden ili Pailin).
Naravno, mala je verovatnoća da dođe do izjednačnog broja glasova ali nije nemoguća. Prognozer iz Washington Timesa tvrdi da je verovatnoća 1.5 procenata. Ovaj članak daje nekoliko mogućih scenarija koje dovode do 269 - 269 rezultata. Do sada je jedino Thomas Jefferson 1800. godine izabran u Kongresu. Njegov protivkandidat Burr, potpredsednik, je kasnije ubio Alexander Hamiltona, Treasury secretary, u duelu zbog lobiranja. Iako je sistem izbora američkog predsednika prilično komplikovan i može da dovede i do nejasne situacije u kojoj bi predsednika birale druge institucije, ja ne bih olako menjao proces koji je relativno dobro funkcionisao više od 200 godina.
Subscribe to:
Posts (Atom)