Oj Srbijo među svinjama

Nije to što mislite): Ovo je, naprotiv, nešto pohvalno, čime želim da naglasim svoje divljenje istorijskom kontinuitetu srpske tradicije, i da je branim od njenih neprijatelja.

Dakle, reč je o jednoj pesmi Vladike Petra Petrovića Njegoša, pod naslovom Orao i Svinja. Dajem je u celini:

ORAO I SVINJA

Jednom svinja iz puna korita
pred vratima imucnoga doma,
ka umije, po svinjski lokaše.
Oraj gordo na krutoj litici
velicava krila odmaraše
i oštraše smrtonosne kandže
bacajuci plamene poglede
na sve strane u proljetnje jutro,
k pobjedi se novoj gotoveci.
Nego svinja, kako se naloka,
poizdiže turin obrljani
i ugleda na liticu orla.
Groknu krupno, pa govori orlu:
"Šta tu cuciš na goloj litici,
nesretnice i gladni ajduce,
izgnanice pod opštim prokletstvom?
Što je tvoja žalosna sudbina?
Prazna slava i grabež krvavi,
pa i s krvlju rucak bez vecere.
Pomiri se i predaj ljudima,
vidi ka se živi obilato:
meni na dan tri korita daju,
sve punije jedno od drugoga;
pa cio dan u glib do ušiju,
prevracam se, na svijet uživam;
ni što mislim, ni glavu razbijam,
no iza sna na puno korito."
Oraj tresnu, pa prikupi krila,
s prezrenijem odgovara svinji:
"Mož se hvalit ka pošteno živiš
pred svinjama, ali ne pred nama,
jerbo naše pleme ponosito
takvoga se gnušava života.
Nego ti se cuditi i nije:
svinjski misliš, a svinjski govoriš
To ti sada daju i goste te,
al' ne zato rašta ti pomišljaš,
no dok malo nakupiš slanine,
pa ce odmah maljugom po ciku.
To pogadaš, mi smo grabitelji,
pod vselenskim živimo procesom
opasnosti i krvoprolica;
to su naše igre i pirovi.
No likovi naši ponositi
jesu simbol zemnog velicanstva,
na krunama carskijem blistaju;
jošt se krune dice i ponose
što su lika našega dostojne."
To izrece, pa hitro poleti,
ka krilata iz luka strijela,
u svojemu nad oblakom carstvu.
Osta svinja u gadnom brlogu
cekajuci u celo sjekiru.

Petar Petrovic Njegoš

Razjašnjenje: grb Kneževine Srbije pod Obrenovićima sredinom XIX veka imao je dve svinjske glave, dok je crnogorski, a šta bi drugo, ima' orlove, mrčo. Logično - Srbi poturice, trgovci, račundžije, sluge, nagodbenjaci i svakakav drugi ovozemaljski šljam, spreman da učini sve da mu bude puno korito, kao i svinje koje uzgajaju; Crnogorci ponosni orao koji kruži po planinama, nebeski narod koji jede korijenje i bije se toljagama, al vala ne ljubi lance. A ja bih to obrnuo ovako: Crna Gora u XIX veku - zemlja izolovanih primitivnih plemena bez mnogo dodira sa civilizacijom, Srbija, društvo nastajućih slobodnih farmera i individualizma, seljačka i trgovačka zemlja koja polako napreduje i približava se zapadnom svetu (nesrećni vladika ne razume da je čak i njegov idol Crni Đorđe bio neviđeni svinjar, trgovac i austrijski ratni veteran, plaćenik koji se za račun jedne strane sile borio protiv druge, kao i većina naših Otaca utemeljivača iz Orašca. I da je pozvao Božu Grujovića i Dositeja Obradovića da mu osmisle zapadni svinajrski politički sistem i ustanove, a nije bio zadovoljan ajdučko-uskočkom orlovskom "slobodom" neometanih "krvavih pirova"). Svinja - simbol srpskog napretka u XIX veku i njenih trgovačkih i civilizacijskih veza sa Zapadom. Orao - simbol primitivizma Crne Gore u XIX veku.

Kao ponosni obrenovićevski reakcionar i austrofil koji uvažava i određene karađorđevićevske doprinose, mogu samo da poželim pokojnom vladiki da se vrati svom korijenju i toljagama, i eterskim visinama svoje ajdučko-uskočke "slobode", a njegovim današnjim terazijskim sledbenicima ovde da se presele u Republiku Srpsku, posebno u Srpska Sela Oko Sarajeva, jer oni sad tamo nose Vladikinu "duhovnu" (čitaj rasnu) luču, (pošto su potomci nesrećnog vladike u međuvremenu postali još veći svinjari i nagodbenjaci od nas obrenovićevaca iz Srbije). A nas nek ostave u našem "svinjarskom brlogu" Novog Svetskog Poretka.

Nek si mi večna, Srbijo među svinjama. Give Pigs a Chance!

Update: Da otklonim eventualni utisak da nešto imam protiv Crne Gore i Crnogoraca, želim da naglasim da današnju Crnu Goru smatram mnogo zdravijim društvom od Srbije, njihove političare rmnogo racionalnijim, pa i sklonijim pro-tržišnom načinu razmišljanja od srpskih, i da sam bio veliki pobornik nezavisnosti Crne Gore, kojoj sam se vrlo radovao. Ovde je moj tekst iz 2006, pre referenduma, pod naslovom Zašto CrnaGora treba da bude nezavisna. Crnogorci kao pametni i vispreni ljudi su izvukli pouke iz istorije dok smo mi u Srbiji doživeli dekadenciju i vratili se na hajdučko-uskočku vizuru sveta Vladike Rada koju su Crnogorci sami u međuvremenu napustili.

NGO Papa

Pre više od 1500 godina Vatikan je sastavio listu sedam smrtnih grehova koja je je bila neka vrsta moralnog orijentira za sve vernike. Ta lista uglavnom sažima osnove hrišćanske moralnosti: ne ubij, ne kradi, ne budi gord, ne vrši preljubu i takve staromodne, dosadne stvari.

Ali, više nije tako. Katolička crkva je izgleda zaključila da mora krenuti ukorak s vremenom, i da se sa tom starinskom moralnom gnjavažom ne može daleko stići u očuvanju ili vraćanju moći nad ljudskim dušama u XXI veku, pa je rešila da se posle 1500 godina "modernizuje". Danas je Vatikan izdao listu novih "smrtnih grehova", i oni na potpuno komičan način odslikavaju praznoverice, neznanje i ideološku mržnju marksističkih i ekoloških fanatika današnjice: jedan od novih, pomodnih "smtrnih grehova" je preterano bogaćenje i "izazivanje siromaštva u svetu". Ovo kao da je smislio moveon.org ili Noam Čomski a ne institucija koja traje 2 milenijuma. To više nije starinsko "srebroljublje" koje je štetno jer predstavlja prekršaj protiv individualnog morala i lični moralni sunovrat vernika, već moderna, politički korektna litanija da se"bori protiv siromaštva u svetu" i "pokaže društvena odgovornost". Crkva ne osuđuje srozavanje ljudske duše u preteranom materijalizmu i pohlepi, obraćajući se pojedincu, već pruža nadri-teoriju ekonomskog rasta i raspodele, prepisanu od antiglobalističkih imbecila. Papa postaje politički sledbenik Naomi Klajn i Majkl Mura, a ne učitelj i apostol Hristovog moralnog creda.

Zatim, tu je genetsko modifikovanje, kao smrtni greh (vidimo da je i Žoze Bove izvršio određeni uticaj na novog pontifa), što je takođe vrlo humanistička doktrina, jer treba objasniti ovima u Africi i delovima Azije da je bolje da umru od gladi jer superiorna genetski modifikovana soja i kukuruz nisu po "božjoj volji". Istraživanje matičnih ćelija kojima se menja njihova genetska struktura je novi "smtrni greh". Divno - sad objasnimo svim sadašnjim i budućim bolesnicima od raka, leukemije ili dijabetesa da istraživanja koja mogu doneti lek za te bolesti nisu po božjoj volji.

Mislili ste da je životna sredina zaboravljena. A ne, Vatikan je jedan od jačih centara kampanje protiv globalnog zagrevanja. "Zagađivanje životne sredine" je još jedan pomodarski "smrtni greh". Objašnjenje je da čovek ubrzano menja okolinu i kvari božje delo. Divno, u tom slučaju prokeltstvo čovečanstva je počelo sa izumom točka i vatre, te kultivacije useva. Da bismo udovoljili "moralnoj" ljudožderskoj viziji katoličke crkve u XXI veku trebalo bi da se vratimo iza mlađeg neolita kad je počinjen istočni greh protivu životne sredine.

Neobrazovanje, duhovna lenjost, odsustvo bilo kakvog rafinmana i stila, podleganje najprostačkijim i najgupljim klišeima sekularne radikalne levice, to je tužna slika "moderne", politički korektne, "zelene" katoličke crkve. Umesto svoje litanije kroz "svedočenje" božjeg prisustva kojim će ohrabirti pojedinca da otelovi neprolazne moralne naredbe stare dve hiljade godina, Crkva usvaja najidiotskije klišee i najizanđalije litanije levičarskog radikalizma: "bogati postaju sve bogatiji a siromašni sve siromašniji" i "životna sredina je sve ugroženija". Rimski papa govori o"lošim posledicama globalizacije" protiv kojih će on da se bori svojim novim "smrtnim grehovima", možete li to da zamislite? Nedostaje samo nešto o "socijalnoj odgovornosti" korporacija. Grešniče, uvedi samoupravljanje u firmu da te Sveti Petar ne prosledi u pakao ... Umesto crkve moralnog biča, imamo crkvu koja "podiže svest o izazovima i društvenim problemima". Umesto da se odupre pomodarstvu, i da od vernika traži da se pokore najstrožim moralnim tabuima nasleđenim kroz vekove ako žele da pripadaju Crkvi, crkva se pretvara u levičarski NGO koji povlađuje političkoj korektnosti i pokušava da povrati moć otvorenim politiziranjem i dodvoravanjem bezbožničkoj javnosti (prosto ne mogu da sačekam domaće ideološke antisrbe da krenu sa pohvalama na račun nove katoličke crkve koja prati trendove vremena, za razliku od mračne SPC koja podržava nacionalizam).

Najtužniji dokaz moralnog truljenja i korupcije zapadnog sveta nije ateizam, naprotiv - to je moralni sunovrat katoličke crkve.

Mi agnostici ali poštovaoci katolicizma, možemo samo da se okrenemo neprolaznim elementima te tradicije, Svetom Tomi Akvinskom, Viljemu Okamu, Duns Skotu, možemo i dalje čitati španske jezuite i dominikance XVI veka koji su prvi razvili proto-austrijsku teoriju cena i poslovnog ciklusa, možemo da volimo hiljade divnih ljudi-katolika bez kojih ovaj svet ne bi bio to što jeste. Meni ovaj NGO papa i horde njegovih levičarskih savetnika, lobista i spin doktora neće oduzeti pokojnog don Branka Zbutegu naprimer, oličenje onog što ja zamišljam kao božjeg čoveka, u najboljem i najčistijem smislu te reči.

E sad mi je jasno... Valjda...

Već se neko vreme čudim prateći američke izbore zašto novine naglašavaju koji demokratski kadidat je u kojoj državi "pobedio", budući da znam da je sistem glasanja uglavnom proporcionalni, a ne većinski. I mislio sam da ja nešto ne razumem, jer je to prosto nenormalno - ako se glasovi raspoređuju proporcionalno, mnogo bitnija informacija je ko je dobio koliko glasova, nego ko je gde "pobedio". Razlika između 49% i 51% je jednaka razlici između 70% i 72%.

Objašnjenje daje David Friedman, koji se našao u istom čudu kao i ja. Objašnjenje je da će ove izbore verovatno odlučiti takozvani superdelegati (predstavnici na konvenciji koji su tu "po funkciji", recimo demokratski kongresmeni, guverneri i slično), a oni će najverovatnije glasati onako kako je njihova država većinski odlučila. To znači da podatak o tome ko je u kojoj državi pobedio ipak može da bude bitan.

Nisam ubeđen, ali nisam čuo bolje objašnjenje.

A kad ukinu Rusi biće 33

Građani SAD, Finske i Danske mogu da idu u 130 zemalja bez vize. Za građane Afganistana samo 12 zemalja ih ne traži. Mi smo negde pri dnu, odnosno možemo da putujemo u 32 zemlje bez vize. Hrvatski državljani mogu u 84 a državljani BiH u 25. Podaci su preuzeti iz Henley visa restriction index.