Juče je objavljena realizacija investicije
u fabriku obuće Geox u Vranju. Pored mnoštva lirskih momenata u vestima koje
prate ovakve događaje, potkrao se i jedan kvantitativan podatak koji govori o
ceni koja je plaćena da se taj događaj (i prateći foto-sešn) uopšte i desi, a to je iznos od 11,25 miliona
evra u vidu subvencije (9.000 evra po
radnom mestu, kojih je u ovom slučaju 1.250).
Kompanija Geox je u svom finansijskom izveštaju za 2014. godinu (strana 19) navela podatak u vezi sa ovom investicijom:
The project involves hiring 1,250 people, for a total investment of nearly Euro 16 million co-financed by the Republic of Serbia.
Zavisno društvo Geox-a u Srbiji koje je
vlasnik fabrike je Technic Development d.o.o. Vranje (prema istom dokumentu). Prema
podacima APR-a, vlasnik 100% kapitala je Geox S.p.A. iz Italije, a upisani i
uplaćeni novčani kapital u firmi u Srbiji iznosi 802,5 miliona dinara (odnosno
6.763.805 evra, obračunato prema danima uplate). Dinamika investiranja je
bila sledeća:
|
|
Geox S.P.A.
|
R. Srbija
|
|
2012
|
250,882
| |
|
2013
|
247,036
| |
|
2014
|
1,750,000
| |
|
2015
|
4,515,887
|
11,250,000
|
|
Ukupno
|
6,763,805
|
11,250,000
|
|
u %
|
38%
|
62%
|
Dakle, za ukupnu investiciju u
vrednosti od 18.013.805 evra, vrednost date subvencije premašuje vrednost
kapitala vlasnika. Da se radi o zajedničkom ulaganju dve privatne firme,
vlasnička struktura bi bila 38% : 62% (a ne 100% kod jednog partnera,
kao ovde). Međutim, to se dešava u iracionalnim situacijama kada lice upravlja sopstvenim novcem,
pa mu je bitno da kad ga daje za nešto, dobije odgovarajuću protivvrednost. Kad
se radi o situaciji da novcem upravlja lice koje nije njegov vlasnik (kao npr.
državna administracija koja upravlja državnim budžetom), onda stvari mogu da izgledaju i
drugačije.
Ono što je interesantno jeste da
prema podacima iz prezentacije rezultata za 9 meseci 2015. godine (strana 8),
italijanska firma uopšte nije zadužena (neto dug u iznosu od 71,6 miliona evra
od 30.9.2014. je potpuno isplaćen, i firma je godinu dana kasnije, tj. na
30.9.2015. godine imala gotovinu od 1,4 miliona evra na računu, bez kredita). To govori da
samostalno finansiranje izgradnje jedne ovakve fabrike ne bi predstavljalo nikakav problem
za njih (da je naravno postojao prethodni poslovni interes da do takve avanture i dođe).
