Kako će se deficit smanjiti

Eto sada ćemo smanjiti spoljnotrgovinski deficit. Pošto zbog finansijske krize ili drugih razloga kapital slabije ulazi u zemlju, vrednost dinara prema evru pada. To pogoduje izvoznicima, a poskupljuje uvoznu robu u dinarima. Uvoznici će manje uvoziti jer je uvoz skuplji, građani će manje trošiti jer je manje novca iz inostranstva koji bi to platio.

Slabiji ulazak kapitala naravno nije dobra stvar. Najbolje bi bilo kad bi novac u zemlju ulazio neprestano. Ali sada se vidi da nema reči ni o kakvom "slomu" koji su analitičari najavljivali onog trenutka kada kapital prestane da ulazi i kada "spoljnotrgovinski deficit nema više čime da se finansira". To prosto u sistemu fleksibilnih kurseva ne funckioniše tako. Eto sada kapital prestaje da ulazi, ali nikakvog sloma nema, ima samo prilagođavanja preko kursa. Manji priliv kapitala samo znači manju ponudu deviza u odnosu na dinare, što onda znači slabiji dinar, što onda znači manji uvoz a veći izvoz, odnosno manji spoljnotrgovniski deficit. Prilagođavanje je automatsko.

Narodna banka ne bi trebalo da interveniše na tržištu deviza, nego da pusti da se dinar prilagodi kapitalnim tokovima, što za sada i radi. Sve i kad bi htela da interveniše, to ne bi mogla dugo da radi jer bi se devizne rezerve na kraju istopile. Kao što je uglavnom pustala dinar da nesmetano raste, sada treba da ga pusti da pada. Ako se je već odlučila za politiku fleksibilnog kursa, najbolje je pustiti valutu da se prilagođava tokovima kapitala. U suprotnom, može uvek vezati dinar za evro ili direktno uvesti evro. Jedino što ne treba da radi je da fino šteluje kurs prema svojoj ideji šta je"realno".

Bilioni

U senci priče o $700 milijardi državne pomoći bankama u SAD promakle su nam mnogo veće cifre u Evropi. Economist navodi ukupni iznos od čitavih 2,556 milijardi dolara u evro zoni.

To je više nego trostruki iznos od onog u SAD, za ekonomiju slične veličine. Po zemljama, Nemačka izdvaja $680 mlrd., Francuska $460 mlrd., Holandija $260 mlrd.

Snaga selotejpa

Naučnici sa UCLA-a su otkrili da odlepljivanje selotejpa u vakuumu generiše X - zrake (prenosi NY Times, a ne Onion).

Obamino levičarenje?

Obama se često naziva "najlevljim" članom Kongresa. Teško je znati na šta se ova tvrdnja tačno odnosi, ali pretpostavljam da se radi o nalazu "National Journal"-a da je Obama najliberalniji senator u 2007. godini. (Podsećanja radi, ista organizacija je i Džona Kerija 2004. proglasila za najliberalnijeg senatora, što mi je odmah malo sumnjivo).

Nešto detaljnija analiza (koju je radilo nekoliko profesora sa Prinstona i UCLA-a) pokazuje da to nije baš tako, odnosno da je Obama prilično prosečan član Kongresa iz redova Demokratske stranke. Iako se sam rad pretežno bavi poređenjem Obame i Klintonove, u radu je analiziran i Mekejn. Razlika između Obame i Mekejna je naravno velika, ali manja nego između prosečnog demokrate i republikanca (jer je Mekejn "levlje" od prosečnog republikanca nego Obama od prosečnog demokrate).

Meni je lično bio daleko zanimljiviji nalaz da je najlevlji republikanac desno od najdesnijeg demokrate, odnosno da skoro uopšte ne postoji preklapanje. To je za mene prilično iznenađenje. Mislim, znao sam da je američka politika prilično podeljena, ali nisam znao da je ovoliko podeljena. Šta više, izgleda da ta podeljenost raste.

Saopštenje MMF-a

Tek skoro sam naišao na ovo saopštenje za štampu MMF-a od 24. septembra po okončanju posete misije Beogradu. Kažu da je rast BDP kod nas zasnovan na rastu bankarskog sektora, telekomunikacija i šopingu. Valjda misle potrošnji. Interesantno je da kritikuju vladu zbog loše investicione klime, pogotovu jer se naši političari stalno hvale kako je kod nas idealno ulagati. Sve ostalo je više manje poznato.