Februar je neočekivano dobar za kampanju. 45 dana plus debeo minus tokom kampanje trebao je da stondira celu priču i da izbore pretvori u puku tehničku formalnost. Ne mogu reći da u vreme uranilog proleća gori vatra pametnih argumenata o tome kako da uredimo našu zemlju, a gotovo je izvesno da nas ništa lepo ne čeka od nove većine, kogod da je sastavi. Takav nam horoskop, nikako da se prestane kopati, a mi u rupi.. Kakogod, posle duže vremena imam opciju da budem "za", a ne beskonačno strateško glasanje protiv. Lep osećaj, posebno ako vam je vrhunska životna vrednost sloboda, a živite u Srbiji.
E to je moj subjektivni pregled stanja. "Da, ali" priča počinje u centru grada gde sam sreo starog poslovnog partnera. U pitanju je svetski čovek uspešan u svojoj profesiji, stara garda Bg, pripadnik zaista pristojnog sveta. I prva rečenica, "gledam šta radi ovaj tvoj Radulović. Sve je to super, meni se sviđa, ali ne može to da prođe kod Srba". I parafraziram, ne može sada. Kako odavno nikoga P2P ne ubeđujem da voli ili dela za ovu ili onu političku opciju, baš kao i što ne pitam ljude koje su vere, nacije ili seksualnog opredeljenja, ja mu lakonski kažem, pa radimo za 22. vek.
I nije mi jasno zašto to unapred "ne može da prođe" i pogotovo zašto bi to bilo ograničenje za individualnu odluku. Ako ima značajan broj ljudi koji su svesni da su sve veće stranke to što jesu, onda ne postoji potreba za strateškim glasanjem. Kogod da pobedi radiće isto kao što je radio stari DS, sada radi SNS, nudi se LDP, o SPS i URS da ne govrimo. Da nema novog igrača bilo bi potpuno isto glasati za SNS, DS x 2, SPS, URS ili nekog petog. Matrica je ista, ekonomska politika takođe, a spoljna politika reakcija na zavrtanje ruke. Rizično glasanje za novu opciju ne uskraćuje strateško glasanje jer njega zapravo nema. Strah od rasipanja glasova usled lansiranog proročanstva o nedostižnosti cenzusa koje se nastoji učiniti samoispunjavajućim je irelevatno jer između takvog rasipanja, neizlaska ili crtanja na listiću nema razlike u posledicama. Jedina razlika koja može biti suštinska je ako nova opcija uđe u parlament i postane etablirani izvor potpuno drugačijih ideja o tome kako treba urediti Srbiju. I to samo zavisi od ljudi koji izlaze na izbore. I ne treba učiniti ništa više od toga, ako misliš da je dosta bilo, onda to i zaokružiš. Prosto kao pasulj.
I da se ne prođe cenzus nikakav problem. Organizacija koja trenutno postoji funkcioniše na jasnim vrednostima i novim tehnologijama komuniciranja. Nastaviće da radi i da se razvija štagod da se desi jer ima hard core fanove. Ako ne uspe u martu, uspeće za godinu, dve... Ili će dobiti jasan odgovor da ko voli slobodu može da glasa nogama ili da je traži isključivo na individualnom planu.
E to je moj subjektivni pregled stanja. "Da, ali" priča počinje u centru grada gde sam sreo starog poslovnog partnera. U pitanju je svetski čovek uspešan u svojoj profesiji, stara garda Bg, pripadnik zaista pristojnog sveta. I prva rečenica, "gledam šta radi ovaj tvoj Radulović. Sve je to super, meni se sviđa, ali ne može to da prođe kod Srba". I parafraziram, ne može sada. Kako odavno nikoga P2P ne ubeđujem da voli ili dela za ovu ili onu političku opciju, baš kao i što ne pitam ljude koje su vere, nacije ili seksualnog opredeljenja, ja mu lakonski kažem, pa radimo za 22. vek.
I nije mi jasno zašto to unapred "ne može da prođe" i pogotovo zašto bi to bilo ograničenje za individualnu odluku. Ako ima značajan broj ljudi koji su svesni da su sve veće stranke to što jesu, onda ne postoji potreba za strateškim glasanjem. Kogod da pobedi radiće isto kao što je radio stari DS, sada radi SNS, nudi se LDP, o SPS i URS da ne govrimo. Da nema novog igrača bilo bi potpuno isto glasati za SNS, DS x 2, SPS, URS ili nekog petog. Matrica je ista, ekonomska politika takođe, a spoljna politika reakcija na zavrtanje ruke. Rizično glasanje za novu opciju ne uskraćuje strateško glasanje jer njega zapravo nema. Strah od rasipanja glasova usled lansiranog proročanstva o nedostižnosti cenzusa koje se nastoji učiniti samoispunjavajućim je irelevatno jer između takvog rasipanja, neizlaska ili crtanja na listiću nema razlike u posledicama. Jedina razlika koja može biti suštinska je ako nova opcija uđe u parlament i postane etablirani izvor potpuno drugačijih ideja o tome kako treba urediti Srbiju. I to samo zavisi od ljudi koji izlaze na izbore. I ne treba učiniti ništa više od toga, ako misliš da je dosta bilo, onda to i zaokružiš. Prosto kao pasulj.
I da se ne prođe cenzus nikakav problem. Organizacija koja trenutno postoji funkcioniše na jasnim vrednostima i novim tehnologijama komuniciranja. Nastaviće da radi i da se razvija štagod da se desi jer ima hard core fanove. Ako ne uspe u martu, uspeće za godinu, dve... Ili će dobiti jasan odgovor da ko voli slobodu može da glasa nogama ili da je traži isključivo na individualnom planu.
