Katapulti i kablovi

B92 danas prenosi zanimljivu vest da meksički krijumčari droge koriste katapult da prebace drogu na američku teritoriju.

Kada je alkohol bio zabranjen, glavni kanal šverca je bio Vindzor, u Kanadi (odmah preko puta Detroita). Evo šta kaže Vikipedija:

Najveći deo alkohola su švercovali obični ljudi. Stalno su izmišljali nove načine da sakriju alkohol na brodu dok su prelazili reku. Koristili su razne trikove poput gumenih kaiša, lažnih grudi, štitnika za grudi, kofera, čak i vekni hleba. Mnogi su sa sobom vodili decu i putovali sa porodicom da bi izbegli hvatanje. Čak su i deca naučena da plaču i vrište kako bi stvarali zabunu i uticali na carinike da izbegnu detaljno pretresanje.

Pogledajte i ovde nekoliko zanimljivih načina na koji je prohibicija zaobilažena. Možda najzanimljiviji je ovaj:

One of the more elaborate bootlegging devices was a cable tunnel that ferried submarine "torpedoes" filled with alcohol across the river. While customs guards focused on people smuggling alcohol under their clothes, this ingenious contraption quietly reeled in forty cases of liquor an hour.

Poenta svega ovoga je - ljudi uvek nađu način da zaobiđu glupe zabrane.

Ko je ovo rekao?

Građani Srbije su se dugi niz godina suviše oslanjali na državu i sada imamo inerciju kada radno sposobni ljudi razmišljaju na način "hajde da vidimo šta država može da uradi za nas". Moj odgovor je da država nije tako jaka, nije ni bogata, i sve dok budemo smatali da će ona da rešava sve naše probleme, nećemo ni ići napred. Radno sposobni građani ne treba da očekuju pomoć države, i sramota je da je očekuju. Na njima je da se iskažu i dokažu u jednoj fer, otvorenoj utakmici.

Privatizaciju ne samo da nismo završili, već idemo unazad, pa čak pojedina javna preduzeća uzimaju u svoje vlasništvo kompanije koje smo pre toga privatizovali, čime se država ponovo vraća na scenu. To je najveća glupost koja može da nam se dogodi. To je uništavanje ekonomije. Privatizacija mora da se završi, kompletno i što pre. 

Odgovor će vas iznenaditi. 

Javašluku je odzvonilo

O opasnosti od nestandardnih sandučića je već naveliko pisano. Poštari su godinama u problemu da isporuče poštu, Sizifove su to muke (u praksi postoje slične muke sa nestandardnim stepenicama, liftovima, zvoncima i vratima kod isporuke preporučene pošte, pa ona često završi u vidu obaveštenja u nestandardnom sandučetu). Nažalost, ni mudar zakonodavac nije predvideo šta činiti sa desperadosima koji se odmetnu od javnog preduzeća i odluče da ne zamene sandučad koja nas koče u EU integracijama. Međutim, ima i glasova razuma.

***

Upitana kako će onda građani biti sankcionisani, portparolka RAPUS-a Zorica Panić je odgovorila da će ta agencija "u veoma kratkom ruku" sastaviti nacrt novog zakona, "kojim će pitanje sandučića biti sistemski rešeno", a predlog će biti da "poštari nemaju obavezu da uručuju poštanske pošiljke ako vlasnici ili nemaju ili ne održavaju kućne sandučiće".

***

Hvala bogu da ćemo dobiti i ključni sistemski zakon o poštanskim sandučićima. I da znamo da ne dajemo uzalud novac za tako esencijalnu instituciju kao što je RAPUS.

Još kada bi imali iole pameti i umesto da se bahate shvatili besperspektivnost puževe pošte u e-društvu. Stoga je neophodno da se na vreme razmisli o standardizaciji inboksa za elektronsku poštu gde vlada neviđeni javašluk.