Ekonomisti

Takozvani srpski ekonomisti su na okruglom stolu FEFA dali brojne predloge, koji su se ministrima nove Vlade uglavnom svideli. Ako vidite da se nešto sviđa istovremeno i Dinkiću u Đeliću, budite sigurni da to ne valja.

"On (Dinkić) je prihvatio brojne sugestije koje su se čule na okruglom stolu i najavio aktiviranje Agencije za mala i srednja preduzeća i njeno povezivanje s Fondom za razvoj, kao i spajanje dve agencije koje se bave podsticanjem izvoza u jednu, "jer je rast izvoza jedan od ključnih prioriteta nove vlade" naglasio je Dinkić uz ocenu da ukoliko ne budemo uspeli da kroz rast izvoza smanjimo spoljnotrgovinski deficit, moraćemo to da radimo na strani uvoza."

Iz ovoga bih izvukao neke opšte zaključke o srpskim ekonomistima.

1) Naši ekonomisti i dalje predlažu državni koncept razvoja. Oni ozbiljno misle da razvoj donose agencije i fondovi. Ja uopšte ne znam odakle crpe te ideje, jer čak i ako pogledate radove svetskih ekonomista naklonjenijih državnoj intervenciji, teško ćete naći da neko od njih propagira agencije i fondove za razvoj.

2) Naši ekonomisti redovno brkaju uzrok i posledice. Oni vide da razvijene privrede imaju veliki izvoz, pa iz toga zaključuju da je izvoz pokretač razvoja. A ako je izvoz pokretač razvoja, onda izvoz treba nekako podsticati. Istina je, međutim, da je veliki izvoz samo jedna posledica dobrog rada privrede. A za dobru privredu potrebni su, kao što znamo, niski porezi i efikasne pravne institucije.
Isto je i sa malim i srednjim preduzećima. Zato što su ih videli u Švajcarskoj, oni misle da mala i srednja preduzeća treba posebno podsticati. Tako je i Staljin video železare u Engleskoj pa je mislio da i SSSR treba da gradi svoje. Ali u pitanju je ponovo brkanje uzroka i posledice. Mala, srednja, velika, ili kakva god treba preduzeća nastaju kada se lepo urede institucije. Preduzetnici sami shvate da li za poslove koji u ovom trenutku odgovaraju Srbiji treba osnivati mala ili velika preduzeća. Mala i srednja preduzeća su dobra samo ako kao takva izrastu spontano, konkurencijom u tržišnom okruženju.

3) Naši ekonomisti su u paranoičnom iracionalnom strahu od spoljnotrgovinskog deficita. Kada ih pitate da objasne zašto je taj deficit strašan oni ne umeju. Kao što i ne razumeju da je deficit neminovna posledica velikog priliva kapitala, ni štetna ni korisna. Zato je taj strah iracionalan, kvazi-religijski. Posledice tog neznanja su jako štetne, jer kao što nam ministar Dinkić kaže, Vlada će pokušati da deficit smanjuje na strani uvoza. Podsećam da kada smo poslednji put smanjivali deficit na strani uvoza uvedena je zabrana na uvoz automobila starijih od 3 godine, kojom se građanima i privredi i dalje nanosi velika šteta.

Blobiranje

Novi izraz, koji sam upravo izmislio, a znači "traženje para od države putem bloga". Primer za to je post Dejana Stankovića na B92 Blogu, u kojem se zalaže za to da država treba da finansira deo troškova prevođenja naših pisaca na strane jezike jer autor smatra da bi to pomoglo poboljšanju našeg imidža u svetu. Takođe, tvrdi da to ne bi mnogo koštalo, a da bi dalo sjajne rezultate. I naravno, navodi najbolji argument u ovakvim raspravama - to rade i svi ostali. Posle ovog uvoda, šta mislite čime se autor posta bavi? Ako ste cinični, pa ste pomislili da se bavi prevođenjem srpskih pisaca, u pravu ste.

Naravno, u postu nisu dati bilo kakvi dokazi o tome koliko takav vid subvenicioniranja ima efekta, ali sam našao nešto slično na drugom mestu. Pogledajte grafik u ovom dokumentu (na strani 3). Grafik daje odnos između toga koliko je država uložila u produkciju filmova i iznosa koji su ti filmovi zaradili na stranim tržištima. Austrija, kao najgori primer, je na svaki dolar zarađen u bioskopima van Austrije uložila skoro 29 dolara iz budžeta. Samo Češka i Poljska imaju taj odnos ispod jedan. Ne verujem da je u književnosti mnogo drugačije.

Danijel, pre i posle

Danijel Cvjetičanin, nekada Koštuničin prvi ekonomista, je pod stare dane revidirao stavove. Pred izbore 2004. napisao je dosta liberalan ekonomski program za DSS i moja jedina zamerka, naravno pored nezainteresovanosti DSS za ekonomiju, je tada bila stimulacija izvoza. Danas Danijel i dalje smatra da je mali izvoz rak rana srpske privrede ali mu sada smeta i privatizacija. Kaže, ne smemo dozvoliti da se EPS i NIS prodaju za bagatelu. Ja mislim da je bolje i da ih država pokloni nego da nastavi da restruktuira i upravlja.

Generalno Danijel ne nudi rešenje ali prognozira budućnost koju će karakterisati deficiti, inflacija i dugovi. Ne mislim da je situacija tako kritična. Možda nećemo imati privredni rast koji bi mogli da imamo daljom liberalizacijom, ali je krah ekonomije malo verovatan.