Press piše, vezano za situaciju sa gradskom vlašću:
Protesti počinju danas u 11 sati, kada će ispred Skupštine Beograda studenti Beogradskog univertizeta održati performans "Javni čas demokratije".
Što se mene tiče, radikali su ovde potpuno u pravu i ovo što radi Alimpić je veoma loše. Ne zanima me da li je u skladu sa zakonom ili nije, situacija je prilično jasna - SPS, DSS i radikali su osvojili dovoljno glasova da formiraju gradsku vlast, sklopili su koalicioni dogovor i treba im dozvoliti da vlast preuzmu. Koliko ja znam, ovo je prvi put nakon 5. oktobra da neko neće da siđe sa vlasti.
Stvar je još gora zato što se ni Alimpić ne nalazi tu gde je zato što je izabran za gradonačelnika, već zato što je prethodni gradonačelnik umro, a zakon nije ispoštovan (bilo je nužno da Dulić raspiše nove izbore u roku od 15 dana), već je postignut politički dil u smislu "i onako idu uskoro lokalni izbori, nema logike da imamo dva puta izbore za šest meseci, neka Alimpić bude v.d. gradonačelnika u međuvremenu". E to "međuvreme" se baš oteglo. Prošlo je već 8 meseci od Bogdanovićeve smrti, a Alimpić se baš uživeo u ulogu i još preti.
Tri me stvari ovde posebno nerviraju. Prvo, to što se "naša strana" koristi ovakvim sredstvima. Sada prosto niko neće moći da kaže da su radikali nedemokratska stranka, jer će oni uvek moći da kažu "kako nismo, pa mi smo uvek silazili sa vlasti kada smo gubili izbore, za razliku od DS-a". Drugo, nervira me što svi ćute. Kao, ok je koristiti nedemokratska sredstva, ako se time sprečava dolazak radikala na vlast. E, tako su razmišljali i penzioneri za vreme Miloševića. Ni njima se nije baš sviđalo što policija tuče narod (i policija je tvrdila da je sve to u skladu sa zakonom), ali su razmišljali "bolje i to, nego da ovi izdajnici dođu na vlast". Ako smo kao država i društvo prihvatili osnovna demokratska pravila (a jesmo, jer je pre dve godine većina građana glasala za Ustav) i ako radikali nisu zabranjena stranka i ako nije bilo izborne krađe, onda je stvar vrlo jasna.
Treća stvar je što je toliko očigledno da se ovde samo radi o parama, niočemu drugom. Čak bi mi negde bilo i jasno da se oteže da radikali preuzmu republičku vlast, jer neko procenjuje da njihov dolazak na vlast može da ugrozi suštinske interese ove zemlje. Ali, ovde se ne radi o ratu i miru, EU integracijama, ili suočavanju s prošlošću. Radi se o smeću, vodi, gradskom prevozu, urbanističkom planiranju i, naravno, gradskom zemljištu i dozvolama za izgradnju.
