O pozitivnoj diskriminaciji

Kako je šerijatski članak vezan sa temom pozitivne diskriminacije, evo i tu par redaka. Moje mišljenje je da ne postoji pozitivna diskriminacija (možete je zvati kako god hoćete, pa čak i 30% žena u parlamentu) koja je išta drugo nego obična diskriminacija prema onima kojima se uskraćuje nešto što su dobili na legitiman način. Istina je da u srpskom parlamentu inače postoji problem sa poslanicima koji su nekvalitetni, pa uvođenje kvote žena ne bi poremetilo trenutno stanje, odnosno verovatno ne bi bilo ništa gore nego što je sada. Umesto ikebana jednog pola dobili bi ikebane drugog i tu bi se sve završilo. Međutim, zamislimo da se nekim čudom desi da se kvalitet poslanika podigne i da neki kvalitetni poslanici gube svoje mesto samo što su muškog pola ili ko zna šta sve jednog dana, možda ih budemo ukvotavali i po rodu, polu, seksualnom opredeljenju, držanju kućnih mezimaca i sl.. Poenta je da kada se u najvišem telu jedne države uvodi diskriminacija kao pristup sutra bi neko mogao da traži da imamo 30% žena u VS, da bude barem 30% medicinske braće i tu nema kraja želji da se ponište rezultati individualnih preferencija i slobodne razmene u ime društvenog inženjeringa.
Suština je da se kvotama za žene u politici vređaju same žene i njihovi izbori. Ako je Srbiji išta dobro ostalo od komunizma to je odsustvo polne diskriminacije u legislativi i institucionalnom uređenju. Ono što ni komunizam nije mogao da promeni su preferencije - žene imaju drugačije preferencije u životu i one uglavnom ne uključuju tako jaku želju da se bave politikom, kao što je slučaj kod muškaraca. Ja bih lično voleo da ih ima više u politici i nekim sferama gde ih danas nema u velikoj meri, androginost mi nije strana, ali to se ne postiže kvotama i drugim dekretima. Kvote samo stvaraju ikebane i diskriminaciju strane koja se ograničava.

Od korektnosti do debilnosti

Eto opet je Jovanović promoter politčki nekorektnog govora u Srbiji. Kada bi i o nekim drugim temama govorio lišen političke korektnosti imao bi još par Bambija na kontu. I kada se ne bi izvinjavao za sopstveno iznošenje notornih istina koje loše zvuče svetu u kojem je politička korektnost postala alem kamen društva zasnovanog na licemerju i nedotupavnosti.

Zaista, da li ima ikakvog elementa da se neko proziva zato što se zalaže da u Srbiji ne bude ustoličen sistem koji u sebi uvodi tekovine šerijatskog prava? Zar je šerijat nešto što obavezno mora biti prikazivano pozitivno, iako su zemlje u kojima ono danas dominira gotovo listom zemlje u kojima se krše ljudska prava i da ne idem dalje? Da li sada trebamo da budemo afirmativni i prema crkvenom pravu i da uvek pohvalno govorimo o crkvenim pogledima na svet?

Stvar je još gora jer se blasfemija kao neotuđivi deo zapadne kulture sada spontano ukida jer bi se neki divljak u azijskim nedođijama (a bogami i neki rođak istog koji ne bi da se integriše u evropsko društvo), mogao osetiti uvređenim, a potom i lokalni tumač božje reči izdati fatvu kojom bi korišćenje slobode govora u zemlji udaljenoj hiljadama kilometara kažnjavao likvidacijom. Evropska autocenzura kada je reč o islamu i srednjevekovnim praksama u mnogim zemljama u kojima šerijat dominira je barem za mene vrhunac cinizma i negiranja svega onoga što jesu evropske vrednosti. Ako su se crkva i država u Evropi razvele, da li sada treba da se zasnivaju novi polubračni odnosi.