Bez izbora

Najveće zemlje se brane protiv krize spuštanjem kamatnih stopa i takozvanim fiskalnim stimulusom. Koliko sam ja pratio članke američkih ekonomista, većina se ne buni protiv smanjivanja kamatnih stopa. Par izuzetaka primećuju da je lečenje problema koji je izazvan jeftinim novcem davanjem još jeftinog novca isto kao kada se mamurluk leči alkoholom. Ali uglavnom nisam naišao na oštre kritike ove politike.

Sa druge strane velika većina ekonomista koje ja pratim se buni protiv fiskalnog stimulusa jer smatraju da državna potrošnja ne može da reši problem. Privatne i državne investicije nisu isto jer državne povećavaju budžetsku potrošnju a privatne ne. Osim toga, potrebno je dosta vremena dok se državna potrošnja realizuje, a tu je i problem korupcije i besmislene pork barrel potrošnje.

Gde smo tu mi? Nigde. NBS kamate ne može da spušta zbog straha od inflacije a sada pogotovu i zbog mogućnosti daljeg pada dinara. Iako pad dinara sam po sebi ne mora da bude loš značajnija korekcija bi dovela do rasta inflacije. Znači ništa od stimulacije monetarnom politikom. Sada im je verovatno krivo što nisu prešli na evro na vreme i valjda im je jasno zašto je bolje ostaviti monetarnu politiku ozbiljnijim institucijama.

Sa druge strane Srbija nije trenutno u stanju da organizuje neki poseban fiskalni stimulus. Već ih je Slaviša hvalio što ne planiraju, mada je pravo pitanje da li bi trošili više da mogu? Vlada jednostavno ne može da organizuje dodatnu potrošnju jer nema para. Ne mogu ni da se zaduže jer niko ne bi kupio obveznice Republike Srbije pod povoljnim uslovima. Konačno, i da uspeju da nađu novac, u šta će da ulažu? Mi već godinama sprovodimo takozvani fiskalni stimulus kroz NIP i razne fondove za razvoj. O subvencijama javnim i društvenim preduzećima da i ne govorimo. Drugim rečima naša potrošnja je tolika da smo mi u stanju permanentne fiskalne stimulacije ekonomije. Sada je valjda svima jasno koliko je to bila pametna politika.

Ne bih voleo da sam u koži ekonomskih stratega Srbije. Mi čak ne možemo ni poreze da smanjujemo i time stimulišemo privatne investicije, što delimično radi i Obama, zbog dogovorenog deficita sa MMF. Praktično jedino što je ostalo je da se smanji javna potrošnja. Taj apel koji već godinama skoro svi ekonomisti upućuju vladi Srbije, sada ima posebnu težinu.

Stimulus

Jedna posledica je bila da je posle izglasavanja bailouta od svih zanimanja u Washingtonu naglo porastao broj lobista. Grabljivice se očekivano skupljaju oko plena.

Sada se tragedija polako pretvara u farsu: pošto su se o "finansijski" bailout ogrebali i svi koji nemaju veze, svoj deo kolača traži i porno industrija! Čuveni Larry Flynt iz Hustlera predvodi ekipu koja s pravom traži 5 milijardi dolara iz bailout paketa.

Još o razmerama krize

Evo još malo činjenične podrške tvrdnji da reakcije država na finansijsku krizu premašuju razmere same originalne krize u SAD.

1) U 2008. je propalo 25 banaka, od preko 7 hiljada banaka u SAD i u poređenju sa stotinama propalih banaka godišnje tokom 1980-ih i 1990-ih. Evo jednostavnog grafika o broju bankrostava u bližoj prošlosti.

2) Setimo se da je opravdanje za bailout od 700 milijardi bila tvrdnja da ni zdravi biznisi ne mogu uzimati kredita za obrtna sredstva, zbog čega neće moći da isplate ni plate. Evo podataka o ukupnom obimu plata u periodu od izbijanja krize i njenog vrhunca (septembar, oktobar), do trenutka kada je bailout počeo da se sprovodi (novembar). Plate se ni pre bailouta nisu ni pomakle.

3) Evo još podataka o ukupnom obimu kredita koji demantuju da je postojao bilo kakav "kreditni krah". Ukupan obim kredita, komercijalnih, potrošačkih i stambenih, je i na vrhuncu krize nastavio da raste.