Inflacija i monopoli

I guverner i ministar finansija kažu da inflaciju delom izazivaju monopoli.

To nije tačno iz bar dva razloga.

Prvo, monopoli (kao i svako drugi ko nešto prodaje) su zainteresovani za povećanje relativnih cena -- cene svoje robe u odnosu na ostale cene. Jer samo tako ostvaruju dobit. Šta firma ima od toga ako poveća cenu za 10% ali i sve ostale cene u zemlji porastu za 10%? Jak monopol bi bio onaj koji je sposoban da poveća cenu svoje robe, dok ostale cene ostanu nepromenjene ili čak padnu ako moraju. Monopoli su zainteresovani za promenu relativnih, a inflacija je rast opšteg nivoa cena.

Drugo, inflacija je tok - što znači da se računa u određenom vremenskom periodu, najčešće mesečno ili godišnje. Cene su, sa druge strane, iznos - nemaju vremensku dimenziju. Inflacija je promena cena. Da bi se cene kao iznos odrazile na inflaciju kao tok, nije dovoljno imati monolope koji stalno naplaćuju više od ostalih, nego monopole koji menjaju svoje cene, odnosno naplaćuju sve više i više. U surprotnom, vi možete imati monopole koji stalno drže visoke cene, ali to ne izaziva inflaciju. To su samo visoke cene. Visoke cene nisu isto što i rast cena. Dakle, ne bi monopoli mogli da izazovu rast cena; jedino bi jednokratni nastanak monopola mogao.

To su logičke nedoslednosti izjava da monopoli izazivaju inflaciju. Praktične nedoslednosti su da privatnih monopola u Srbiji nema, a posebno to nije slučaj u trgovini gde je dosta lako otvoriti radnju ili početi velikoprodaju.

P.S. Ovde na TR nema koordinacije, vlada spontani poredak. Tek sada vidim da je Marko u isto vreme napisao post na istu temu, odmah ispod.

Rast cena i domaći monopoli

U poslednje vreme možemo čuti argument (ministar Cvetković ovde i guverner Jelašić ovde) da je nedavni rast cena određenih prehrambenih proizvoda rezultat zloupotrebe monopolskog položaja, odnosno kartelskih sporazuma.

Malo razmišljanja bi im pomoglo da shvate da to uopšte ne mora da bude tako. Ako je neko monopolista (recimo Mišković), on ne bi morao da čeka sušu da podigne cenu brašna i hleba, mogao bi to da uradi i ranije. Isto važi i za kartele - da su mogli da se dogovore oko podizanja cena dogovorili bi se i ranije, ne bi čekali sušu. Tako da činjenica da su cene skočile sasvim očekivano kao rezultat niže ponude uopšte nije dokaz da postoji monopolski položaj. Upravo obrnuto, kada se cene ne bi menjale sa promenom troškova, to bi bio dobar indikator monopolskog položaja.

Takav je recimo slučaj sa EPS-om. Šta god da se dešava sa proizvodnjom uglja, nivoom reka, cenama nafte i gasa, EPS naplaćuje istu cenu struje. Da se ne radi o monopolu, ta cena bi morala da varira, da raste kada je proizvodnja skupa i da pada kada je proizvodnja jeftina.

Najbolje rešenje za borbu sa navodnim domaćim monopolima bi bilo ukidanje carina i ostalih uvoznih dažbina (prelevmana i sezonskih carina). Ako bi se ukinuo prelevman na mleko od 8 dinara po litru, kao i carina od 20%, cena mleka bi odmah pala. Sve u svemu Vlada , ako hoće, može vrlo lako da se izbori sa monopolima - treba samo da smanji ili ukine carine i prelevmane. Ako im već nismo bitni mi potrošači, koji pijemo skupo mleko i jedemo skup šećer, možda će ih argument da će time "doprineti održavanju makroekonomske stabilnosti" ubediti da smanje carine. Mada, čisto sumnjam.

Čemu ovo služi? A još i ne radi.

Ministarka nauke se zalaže za državne penzije za istaknute naučnike. Tako bi trebalo da posle umetnika, kojima penzije plaća Grad, i novouvedenim penzijama za sportiste dođu na red i naučnici. Slaviša je već pisao o sportskim penzijama pa nema potrebe da se ponavljamo. Pogledajte post.

Ipak nije sve tako tragično. Ministarka se stidljivo zalaže za ukidanje finansiranja završavanja akceleratorske instalacije u Vinči. Uglavnom, to je neki projekat na koji je država već potrošila 20 miliona dolara, pa sada razmišljaju da potroše još jer posle dvadeset godina još uvek ne radi. U celoj priči mi najviše smeta što se novinar brine jer postoji mogućnost za ukidanje finansiranja ovog miksera, kao da je to u najvećem interesu građana. Pravo pitanje za ministarku bi bilo kada će država da proda tu i sličnu belu tehniku.

Ko je prvi zabranio pušenje?

Kao pušača, veoma me zabrinjava pridruživanje Srbije Evropskoj uniji.

Jasno mi je zašto bi trebalo zabraniti pušenje u bolnici, školi, autobusu, ili avionu, ali zašto bi mi bilo ko branio da pušim u kancelariji u kojoj sedim sam? Britanci su to uveli od ovog leta, to jest zabranili su pušenje u "radnom prostoru". Tako kamiondžije ne smeju da puše u svom kamionu, kao ni članovi rok benda u garaži u kojoj vežbaju.

Zanimljiv tekst na ovu temu, ali i odgovor na pitanje iz naslova posta možete naći ovde, na samom dnu teksta.

Inače, posebno me je iznenadila sledeća konstatacija, prilično nekarakteristična za B92:

"Tokom avgusta je u unutrašnjosti Engleske bilo nekoliko uličnih demonstracija, ali ni o jednom protestu nije bilo vesti u novinama ili elektronskim medijima.

Naslovne strane štampe su rezervisane za one koji protestuju protiv takozvanih klimatskih promena, što je na liniji zvanične vladine politike.

Tako su, na primer, novine zabeležile da su održani klimatski protesti ispred vojnog aerodroma Bigin hil u južnom Londonu iako je bilo prisutno samo petoro demonstranata. "