Bihejvioralna ekonomija i hipoteza jezičke relativnosti

Naleteo sam na jedan jako interesantan klip koji ponovo uvodi Sapir Whorf-ovu hipotezu jezičke relativnosti, sada u ekonomiju. Ukratko, ta hipoteza tvrdi da postoji veza između jezika kojim se realnost opisuje i samog opažanja tj da jezički kod utiče na kognitivne procese. Na primer, u japanskom jeziku ne postoji razlika između plave i zelene boje, za razliku od većine indoevropskih. Japanac će istu reč (aoi) koristiti da opiše boju plavog džempera i za opis boje na semaforu. Reč koja označava zelenu boju (midori) postoji, ali se retko koristi i u bukvalnom prevodu bi značila 'boja trave'. (Dajem primere iz japanskog jer njega barem delimično poznajem, dok sa kineskim nisam upoznat, a koji se koristi kao ilustracija u klipu).

Klip prikazuje istraživanje o tome da li govornici različitih jezika imaju različite preferecnije ka štednji. Transferni mehanizam bi bio indirektan: jezički kod tj jezik utiče na shvatanje vremena (u nekim jezicima postoji jasno razdvajanje između sadašnjosti i budućnosti - kao u srpskom na primer, dok u nekim nje nema - kao u japanskom, gde se isto vreme koristi i za sadašnje i za buduće vreme). Ilustracija - 'Uchi he ikimasu' bi sa japanskog moglo da se prevede i kao 'Idem kući' ili 'Ići ću kući'. Chen tvrdi da govornici različitih jezika u istim društvima, sa istim socio-ekonomskim parametrima - dohodak, obrazovanje, bračni status, broj dece.., imaju različite preferencije ka štednji. To ide u prilog hipotezi jezičke relativnosti, iako je ozbiljno osporavana od strane kognitivnih psihologa. 

Indeks fragilnosti i Srbija

Indeks fragilnosti meri ranjivost države na raspad ili konflikt. Ukratko, on predstavlja ponder od 12 indikatora od koji svaki nosi po 10 bodova, tako da je masimalan skor 120. Pošto je podešen tako da meri nestabilnost, što neka zemlja ima više bodova, to je nestabilnija. Više o metodologiji ovde.

Ovaj indeks ne objašnjava previše i ponekada može dosta da pogreši. Na primer, u 2011. Sirija se za svoje uslove dosta dobro kotirala na ovom indeksu sa 85,9 bodova a onda je došlo do građanskog rata koji još uvek traje. Takođe, Severna Koreja je tradicionalno jako loše ocenjena a u meni je i pored svih njenih problema teško da zamislim njen raspad ili značajniji unutrašnji konflikt.

Srbija se nalazi negde u sredini (skor za 2014. je 72 što nas stavlja na 100. mesto) i uglavnom beleži blago poboljšanje, što je irazumljivo jer se indeks računa od 2005. Međutim, mislim da metodologija koja se koristi za računanje indeksa precenjuje neke od rizika u Srbiji dok druge potcenjuje, pa zato ovaj indeks za Srbiju nije reprezentativan. Krenimo redom:

Raseljena lica - ovaj podindeks meri ukupan broj izbeglih i raseljenih, njihov odnos u osnosu na domaću populaciju, mogućnost uključivanja u društvo, broj kolektivnih centara itd. Srbija je zemlja sa najvećim brojem registrovanih izneglica (iz Hrvatske i Bosne najviše) a i sa velikim brojem interno raseljenih lica (sa Kosova). To daje veliki skor za indeks, ali je to neopravdano - najveći broj izbeglica se integrisao u društvo, vratio u zemlju porekla ili odselio preko. Njihova integracija je posebno lakša jer izmeđju njih i najvećeg broja građana Srbije nema jezičkih ili etničkih barijera. Neki manji problemi se pojavljuju (incidenti između doseljenika i Mađara u Temerinu ili odijum prema ljudima sa Kosova u Smederevu) ali je ovaj skor prenaduvan.

Grupne tenzije - ima ih u Srbiji, ali je skor previše visok jer se odnosi samo na one unutar granica (dakle, ne na tenzije sa država ili etničkim grupama izvan granica).

Bezbednosni aparat - sa obzirom da meri to da li država ima monopol sile ili postoje grupe koje se sa njom nadmeću, ovde je isto preveliki broj poena. Problemi sa kriminalnim grupama ili navijačima  koji stalno sprečavaju Prajd jesu veliki ali mislim da nisu toliki.

Spoljna intervencija - ovde Srbija ima isto visok broj poena, a meri se npr prisustvo mirovnih misija UN, mirovnih snaga, stranih trupa, međunarodne sankcije.

Sa druge strane, podindeks o siromaštvu i ekonomskom opadanju je potcenjen. On meri nivo javnog duga, visinu budžetskog deficita, stopu nezaposlenosti, rast BDP-a: upravo sve one varijable koje u Srbiji stoje lako loše i pogoršavaju se. Indeks o legitimnosti države (nivo korupcije, efektivnost javnog sektora, siva ekonomija itd) je precenjen imajući u vidu vrednosti za Srbiju. Još jedan problematičan podindeks je onaj o ljudskim pravima i vladavini prava jer meri pogrešne stvari: slobodu medija, građanske i političke slobode, političko proganjanje, mučenje itd ali ne i nezavisnost i efikasnost pravosuđa. Zbog toga mislim da ovaj indeks nije reprezentativan za Srbiju, a verovatno i za ostale zemlje Zapadnog Balkana.  
     

Politika kažnjavanja u vanrednim okolnostima

Ovaj post se nekako nadovezuje na prethodni. Hteo bih da zapodenem raspravu, jer nemam konačni odgovor na ovo pitanje: Da li je potrebno u vanrednom stanju (kao što su ovakve poplave, na primer) uvesti drugačije kaznene mere nego što je to uobičajeno? Znam da je to uobičajeno prilikom ratnog stanja i da su tada kazne drakonski strožije, ali ne znam za ovakve prilike. Ilustrovao bih svoju dilemu primerima, koji su se verovatno desili u zadnjih par dana negde u Srbiji.

1) Voda nadolazi i potrebno je podići nasipe da ne bi poplavila selo. Jedan komšija odlazi na obalu i ređa džakove sa peskom a kuću ostavlja praznu. Drugi koristi tu priliku, obija kuću i krade dragocenosti.

2) Selo je odečeno od sveta zbog poplava. Putevi su razrušeni, nema telefonskog signala. Jedina prodavnica u selu je zatvorena jer vlasnik nije iz sela i nije uspeo da dođe da je otvori. Ljudima nedostaje vode za piće jer su bunari kontaminirani vodom iz poplave. Neko obija prodavnicu i uzima potrebne namirnice.

Nekako prirodno mi deluje da počinilac iz prvog slučaja bude strožije kažnjen nego u uobičajenim okolnostima. Sa druge strane, u drugom slučaju mi deluje baš obrnuto. Problematično je i to kako imati kriterijume po tome kako prekršioce kazniti - znam da je na sudijama u našem sistemu ostavljeno diskreciono pravo da tumače olakšavajuće i otežavajuće okolnosti prilikom izvršenja krivičnog dela, i da su ona nabrojana u samom zakonu. Međutim, problematično je da li je zakon uspeo da predvidi život tj koje sve mogućnosti se mogu desiti. Da li je bolje rešenje u ovom slučaju anglosaksonsko pravo jer je fleksibilnije? 

Šta vi mislite? 

Fascinacije

Danas pročitah vest u rangu one da će padati kiša. Umrla najstarija žena na svetu. Niko da se seti pa da kaže da je to vrlo čest događaj i da u broju koji taj događaj opisuje nema ništa posebno. Isto kao i u spoljnotrgovinskom bilansu i mnoštvu drugih brojki i rekorda. Sve je to puka fascinacija brojevima i rekordima iza kojih nema ničega ili ima malo čega.

Mada neke brojke vrede, naročito ona iz prošlog posta.

Crkva, drzava, filatelija

Vole ljudi u Srbiji da se bave tuđim poslom, a o tuđim parama i da ne pričam. Elem, svi građani Srbije, nezavisno da li se krste, klanjaju, petokrače ili rade nešto deseto ima da plate božjem provajderu sa više nego dominantnim učešćem na tržištu religije u Srbije prilikom svake kupovine poštanske usluge. Ne bi mene toliko nerviralo to što mi crkva tu i tamo ulazi u državu, već me nervira što je ovo "dobrovoljno prilaganje" nemoguće izbeći jer državna pošta ima monopol u određenim segmentima i tu nema izbora.
Dalje nije mi jasno, ako se već neka izdvajanja iz budžeta za verske organizacije pravdaju zaštitom kulturno-istorijskog nasleđa, gde je ono kod crkve koja još nije ni završena. Hram Svetog Save koji se gradi decenijama je prava slika i prilika našeg naroda, megalomanije i nerealnih ciljeva. Kada sam ja kao neko ko se uglavnom bavi preispitivanjem ima li boga ili nema i ko ne veruje preterano u etablirane provajdere i sam dao određeni prilog bez pompe pre nekih 15 godina, dobro znam da se tadašnja procena vrednosti radova do kraja i današnja razlikuju za "svega" 10-15 puta.

Sta nam veli prijatelj Montgomeri

Prvi skoro pa predsednik demokratske Srbije Vilijam Montgomeri daje zanimljivu, a što se mene tiče vrlo realnu izjavu. Znam da sam dosadan sa ovom temom, ali svako od nas pati od malih slabosti.

Kolateralna korist lupetanja

Sindikati u Srbiji su jadni u svakom pogledu. To nije ništa novo. Neki su u dobu polutki i sličnih besmislica. Drugi halabuču, a onda nisu u stanju da izvedu ni 100 "gladnih radnika". Treći su klasični drumski razbojnici koji u dilu sa državom štrajkuju, iako radnicima u takvim firmama ama baš ništa ne nedostaje. Ima i onih sa mentalitetom drumskih razbojnika koji su toliko namireni da samo po inerciji 1.9 malo zaprete, tek da se ne zaboravi da je sudbina Srbije da neko bude plaćen mnogo iznad proseka za sličan rad, a da ima očajan output.

Danas smo videli klasično lupetanje, sa elementima tipa 3, jer to je ipak najunosniji sindikalni rad. Gospodin kome su stavovi slični stajlingu, reče da firme treba oduzeti bitangama. Ja moram da se saglasim sa ovim principom. U potunosti. Kako je privatno vlasništvo u Srbiji nepovredivo (valjda, ustav je naša sigurna brana relanosti) firme treba oduzeti bitangama. Javne firme, društvene firme, firme koje se predstavljaju da su državna tela treba da budu privatizacijom/gašenjem lišene menadžmenta bitangi. Kamo sreće da se to uradi. Takođe, bitangama koje su de facto vlasnici jer uživaju vlasnička prava u privatnim firmama iako nisu formalni vlasnici, takođe treba onemogućiti da rade sve ono što rade bitange. Ako bi se sprovela ovakva maksima obračuna sa bitangama Srbija bi mnogo brže postala prosperitetna zemlja.

Ljubisav bitange vidi negde drugde. Umesto da pokušava da bude Tito, Krcun ili neka druga bitanga iz šume, dovoljno je da kaže da svi u Srbiji treba da imaju ista prava i da za sve zakon važi jednako. Ako bi to bio slučaj, bitange koje on vidi bi postale uzorni borci za sijaset prava, ne zato što to vole nego što bi konačno bili izloženi sudu tržišta.

Kao svaki pravi srpski demagog nalupetao je on još dosta toga za kratko vreme, ne želeći da poveže posledice i uzroke i tražeći rešenja koja bi posledice učinile još gorim. Žalosno je što su ovakvi sindikati istinski neprijatelji radnika, a sreća je da su nesposobni za bilo šta osim da naprave povremenu štetu i preduzetnicima i bitangama.

Leica vas čini lepšim

Razmišljate o novoj kameri? Birajte pažljivo. Neke kamere vas čine atraktivnijim od drugih. U klasi "idiota" Lajka je šampion. Još interesantnih činjenica o fotografijama i kamerama (npr. vlasnici I phonea imaju više seksa od vlasnika blackberryja i androida) možete naći ovde.

Osiguranje od razvoda

Razvod u Americi je često skup. Čuo sam za momka koji je radio dva posla da bi platio ženi studije prava. Pošto je diplomirala razvela se, zadržala kuću i redovno mu mesečno ispostavlja račun za alimentaciju. Momak je morao da se preseli kod roditelja jer mu oko pedeset odsto primanja odlazi na alimentaciju. Ona se naravno uselila kod drugog tipa, koga je upoznala u školi, i koji zarađuje četiri puta više od njega. Ne venčavaju se, između ostalog, jer neće da izgube alimentaciju. Ipak, ne očajavajte, rešenje je na pomolu. SafeGuard Guarantee nudi osiguranje od razvoda.

Za 16 dolara mesečno dobijate 1,250 dolara osiguranja u slučaju razvoda plus 250 dolara dodatnog kredita godišnje. Problem negativne selekcije (ne znam za osiguranje sa više izraženim problemom) je rešen tako što u prvih tri ili četiri godine ne možete da naplatite polisu.

Racionalni Slaviša bi rekao da mu se više isplati da sam štedi umesto da plaća polisu. Tačno. Ali čak ni racionalni Slaviša ne može da garantuje da mu žena neće uzeti i tu specijalnu ušteđevinu u slučaju razvoda. Ta vrsta usluge košta. Znači, ako ne želite da živite sa roditeljima posle razvoda (setite se zašto ste otišli na prvom mestu), ne očajavajte. Tržište je našlo rešenje i za taj problem.

PS
Povremeni sporazumni razvod, svake četiri godine na primer, može da predstavlja i odličan dodatni izvor prihoda (oko 1,200 dolara po polisi umanjeno za četvorodišnji trošak alternativa).

Promocija

Dragi prijatelji Tržišnog rešenja.

U utorak 25.5. u 11h, u knjižari Službenog Glasnika u Ulici Kneza Miloša (kod Londona), biće održana promocija knjige Tržišno rešenje.

Ovom prilikom biće prisutan i jedan od dva utemeljivača Tržišnog rešenja, pa nemojte propustiti tu retku priliku.

Ciao Amore

Održan je prvi sajam razvoda u Italiji. Relevantni izlagači su agencije za planiranje razvoda, advokati, dejting agencije, agencije za promet nekretnina, labarotorije za utvrđivanje očinstva i slične institucije. Za divno čuda ne pominju se apoteke ili terapeuti. Dakle ne očajavajte, razvod ne mora da bude isključivo izvor depresije već i dobar biznis projekat.

Nuklearna renesansa

Posle predloga Bugarske da Srbija delimično učestvuje u izgradnji nuklearne elektrane Belane ponovo se pokreće rasprava o ulaganju u ovu vrstu energije.

Prednosti nuklearnih elektrana su što ne zagađuju okolinu (ukoliko se otpad pravilno odloži). Po pitanju mana spisak je poduži ali je verovatno najznačajnije da nuklearna energija izgleda nije isplatljiva, tvrdi Jerry Taylor iz Cato instituta. U Americi nuklearne elektrane dobijaju razne vrste poreskih olakšica koje predstaljaju subvenciju industriji, ubrzanu amortizaciju, državno garantovanje kredita, zaštitu od novčane odgovornosti za odlaganje nuklearnog otpada i naravno limit novčane odgovornosti na 10 milijardi dolara u slučaju nuklearne katastrofe. U Velikoj Britaniji limit je 140 miliona funti.

Sa svim ovim povlasticama trošak proizvedenog kilovata je 4.31 centi dok je taj trošak kod standardnih termoelektrana bez ikakvih povlastica svega 3.53 centa. S&P analitičar je izračunao da bi na slobodnom tržištu cena kilovata iz nove nuklearke koštala od 12 do 15 centi, ili četiri puta skuplje od struje dobijene od uglja. Čak i sa zelenim porezom, gde bi se termoelektrane dodatno oporezivale (pretpostavka $2 po toni ugljendioksida), nuklearne elektrane i dalje ne bi bile konkurentne.

Jerry Taylor tvrdi da nuklearke nigde u svetu nisu profitabilne. Nuklearne elektrane u Francuskoj, Rusiji, Kini i Indiji su u državnom vlasništvu i obično se dilema svodi na 1) prebacivanje troškova na potrošače umesto proizvođače energije ili 2) jeftinu konstrukciju uz nadanje najboljem.

Ja nemam ništa protiv da se nuklearna elektrana gradi u Srbiji privatnim sredstvima čak i uz neko ograničenje odgovornosti u slučaju katastrofe. Gradnja nuklearnih elektrana novcem poreskih obveznika nije samo nemoralni već moguće i neisplatljiv projekat. Investiranje u nuklearnu elektranu u Bugarskoj je u najmanju ruku glupo. Čak i da je u redu za državu da se bavi investicijama valjda bi bilo logično da potencijalne prihode uporedi sa alternativnim investicionim strategijama (kupovinom obveznica, deonica, gradnjom bioskopa u Rumuniji) i tek onda donese odluku o investiranju u Bugarsku nuklearnu elektranu čiji radovi kasne već dvadesetak godina. Sa druge strane, gde ima tu se i rasipa.

Nove bajke

Iako su mnogi od vas mrava već ovo dobili meni se priča veoma dopala. A i pošiljalac je želeo da se prosleđuje mravima koji uglavnom pohode ovaj sajt


THE ANT AND THE GRASSHOPPER

This one is a little different.... Two Different Versions................. Two Different Morals

OLD VERSION
The ant works hard in the withering heat all summer long, building his house and laying up supplies for the winter.
The grasshopper thinks the ant is a fool and laughs and dances and plays the summer away.
Come winter, the ant is warm and well fed.
The grasshopper has no food or shelter, so he dies out in the cold.
MORAL OF THE STORY: Be responsible for yourself!


MODERN VERSION
The ant works hard in the withering heat and the rain all summer long, building his house and laying up supplies for the winter.
The grasshopper thinks the ant is a fool and laughs and dances and plays the summer away.
Come winter, the shivering grasshopper calls a press conference and demands to know why the ant should be allowed to be warm and well fed while he is cold and starving.
CBS, NBC , PBS, CNN, and ABC show up to provide pictures of the shivering grasshopper next to a video of the ant in his comfortable home with a table filled with food.
America is stunned by the sharp contrast.
How can this be, that in a country of such wealth, this poor grasshopper is allowed to suffer so?
Kermit the Frog appears on Oprah with the grasshopper and everybody cries when they sing, 'It's Not Easy Being Green.'
Acorn stages a demonstration in front of the ant's house where the news stations film the group singing, 'We shall overcome.' Rev. Jeremiah Wright then has the group kneel down to pray to God for the grasshopper's sake.
President Obama condemns the ant and blames President Bush, President Reagan, Christopher Columbus, and the Pope for the grasshopper's plight.
Nancy Pelosi & Harry Reid exclaim in an interview with Larry Kingthat the ant has gotten rich off the back of the grasshopper, and both call for an immediate tax hike on the ant to make him pay his fair share.
Finally, the EEOC drafts the Economic Equity & Anti-Grasshopper Act retroactive to the beginning of the summer.
The ant is fined for failing to hire a proportionate number of green bugs and, having nothing left to pay his retroactive taxes, his home is confiscated by the Government Green Czar and given to the grasshopper.
The story ends as we see the grasshopper and his free-loading friends finishing up the last bits of the ant's food while the government house he is in, which, as you recall, just happens to be the ant's old house, crumbles around them because the grasshopper doesn't maintain it..
The ant has disappeared in the snow, never to be seen again.
The grasshopper is found dead in a drug related incident, and the house, now abandoned, is taken over by a gang of spiders who terrorize the ramshackle, once prosperous and once peaceful, neighborhood.
The entire Nation collapses bringing the rest of the free world with it.
MORAL OF THE STORY: Be careful how you vote in 2010.

Tako je govorio Časlav

16. 4.
U narednih 10 do 15 dana oblak vulkanskog pepela sa Islanda neće se proširiti na Srbiju, izjavio je danas Tanjugu jedan od glavnih prognostičara vremena u Republičkom hidrometeorološkom zavodu Časlav Stanojević.

16. 4.
Postoji mogućnost da vulkanska prašina sa Islanda u večernjim satima stigne i do Srbije. Otkazana trećina letova iz Beograda.

18. 4.
Beogradski Aerodrom „Nikola Tesla“ juče po podne bio je sablasno prazan jer su svi letovi posle 16.00 sati otkazani zbog pepelnog oblaka koji je nakon erupcije vulkan Ejafjalajoku na Islandu stigao i do Srbije.

Glavni ekspert je bio u pravu manje od 24h na prognozu od dve nedelje. Stvarno me zanima me šta čovek ima da kaže i o globalnom zagrevanju.

Smart Aid u slučaju nužde

Često nailazim na dokaze glupo potrošenog novca međunarodnih organizacija. Evo odličnog primera: Toalet, odnosno VIP toalet, na aerodromu u Rumbeku, provinciji na jugu Sudana. Pista nije asfaltirana a koze ponekad ometaju sletanje. Čak je i tu bio neophodan VIP toalet od 40,000 dolara. Slikali bi i toalet, koji je sasvim regularan, ali je vojska odlučila da je u pitanju sumnjiva aktivnost. Odmah pored ovog nalazi se i toalet za prosečan svet koji je koštao svega 7,000 dolara.

Friedman nagrada

Iranski pisac i disident Akbar Ganji je dobitnik Milton Friedman nagrade.

What you gonna do when they come for you?

SBB je isključio signal MUPu zbog neplaćenog računa. Dačić je skroman: Razumem SBB, ne ljutim se na njih, valjda isključuju sve koji kasne sa plaćanjem.

Pitanje je šta će uopšte MUPu 50 kablovskih pretplata? Valjda da ne propuste COPS?

Humanitarni avio servis

Ujedinjene Nacije imaju kompaniju koju vodi World Food Program i zove se Humanitarni avio servis. Posluju u dvadesetak zemalja i pružaju bezbedan transport raznim UN agencijama, diplomatama i nevladinim organizacijama. Ideja je da se omogući rad humanitarnim organizacijama u inače nedostupnim krajevima.

Na primer samo u Južnom Sudanu ova kompanija leti na oko petnaest lokacija. Letovi se plaćaju ali naravno, kao i svaka druga državna ili supradržavna inicijativa posluju sa velikim gubitkom. Od 77 miliona dolara koliko košta cela operacija imaju samo 18 miliona prihoda od prodaje karata. Sve ostalo su donacije ili subvencije.

Uz tolike troškove usluga bi trebalo da bude odlična ali je suprotno tačno. Najveći problem je što se veliki broj letova otkazuje što ponekad znači da morate da provedete i nekoliko dana u naseljima ili gradićima bez struje i vode. Rezervacije za letove se primaju najkasnije 72 sata unapred ali ne znate da li ste na letu do 12 sati pre poletanja. Prava noćna mora za logističare. Često se dešava da vas nema na spisku putnika iako ste na vreme platili kartu. Meni se jednom desilo da od 8 ljudi koji su trebali da putuju u jednom danu 7 nije bilo na spisku. Naravno o kašnjenju i da ne govorimo. Jednom prilikom sam im ponudio da platimo karte skuplje ali da garantuju da ćemo biti na spisku ali su objasnili da njihov sistem prihvata samo jednu cenu. Bez obzira da li letite 200 ili 2,000 kilometara cena je uvek 200 dolara. Samo zato što je jednostavnije.

Sa druge strane u južnom sudanu sada lete mnoge privatne kompanije i pokrivaju skoro sve lokacije kao i WFP. Red letenja je pouzdan a obično su i malo jeftiniji od Humanitarnog avio servisa. Ove kompanije naravno ne dobijaju ni dolar donacija a pružaju bolju uslugu. Jedina mana ovih manjih kompanija može da bude bezbednost. Ja kao verujem na reč ljudima is WFPa kada kažu da se njihovi avioni bolje održavaju mada, iako laik, nisam siguran. Privatne kompanije voze relativno nove avione, uglavnom dosta veće, i svakako deluju pouzdanije.

Poenta je da UN ne bi trebalo da pružaju usluge aviotransporta već da, ako ima potrebe, sponzorišu privatne aviokomapnije koje imaju iskustva u organizovanju poslovanja. Čini mi se da bi mogli da organizuju daleko bolji (i sigurniji) prevoz za 60 miliona dolara koliko gube na poslovanju Humanitarnog avio servisa samo u Južnom Sudanu.

CLDS u prvih 10

Centar za Liberalno Demokratske Studije je proglašen za 10-ti najbolji istraživački institut u Centralnoj i Istočnoj Evropi prema istraživanju Pensilvanijskog Univerziteta. Čestitamo!

Produktivnost kod Srba

Nakon kratkog pregleda Produktivnosti u Srbalja od pre nekoliko meseci, stiže nam mali apdajt o srpskim (ne)radnicima. Izgleda da nam je Milošević (sa jakim korenima u prošlosti) u amanet ostavio dve stvari: radnike koji nemaju ikakve radne navike i klasu sitnih preduzetnika sa izuzetnim radnim navikama. Kako se naši političari uporno udvaraju onoj prvoj grupi, dok su druge prvo temeljno iskorenili, a preživele posvećeno cede i teraju u sivi sektor, biće da je ova prva grupa brojnija. Evo i mene mrzi da pišem duže od četiri rečenice....