Stručnjaci protiv deficita

U Srbiji je veoma lako biti stručnjak - samo kažite da živite u Londonu ili Njujorku i da nešto tamo radite i odmah će vas pitati za mišljenje. Ali za neekonomiste, da bi ih prepoznali, evo sledećeg instant recepta: što je više stručnjak zabrinut za platnobilansni deficit, to se manje razume u ekonomiju. Slobodno primenite ovo pravilo.

Tako izvesni Nebojša Katić, već odavno stalni komentator Politike sada osvaja i B92. Za njega su najveći ekonomski problemi Srbije:
Prvi je hronična nezaposlenost i odlazak u inostranstvo kvalitetnih mladih ljudi. Drugi je platnobilansni deficit.

Već tu vam sve može biti jasno. Ali evo ostatka:
Na jednoj strani su precenjeni devizni kurs dinara i preterana liberalizacija uvoza... priliv spekulativnog kapitala.... Osim devalvacije, teoretski gledano, moguće je i podizanje carina... Mudrije nacije su otud veoma pažljive kad liberalizuju uvoz. Zbog čega je Srbija pribegla brzoj liberalizaciji, ne da se racionalno objasniti.
(Osim što Srbija uopšte nije pribegla brzoj liberalizaciji, jer prosečna carina je još uvek 9%. U Engleskoj gde on živi je blizu nule).

Sa aspekta države i njenog ekonomskog interesa, pod istim ostalim uslovima, bolje je da investitor bude domaće lice. Strani investitori iznose profit iz zemlje, ne samo kroz njegov transfer u inostranstvo, već i kroz sistematsko uvećavanje troškova uvozne robe i usluga... Zato sam kategorično protiv bilo kakvog dodatnog poreskog stimulisanja investitora... Poreski podsticaji često deformišu tržište i lako postaju izvor malverzacija i korupcije.

Sve zablude na jednom mestu. Zanimljivo je kako se u ekonomiji neznanje uvek manifestuje pozivima za veću, a ne manju državnu intervenciju. Još nisam video da neko ko nema pojma o ekonomiji poziva na liberalizaciju ili kaže da država ne treba da se meša u nešto. Uvek je problem nedovoljna uloga države, preterana liberalizacija, preterano smanjenje poreza.

Indeks demokratije

Economist, odnosno Economist Intelligence Unit (EIU), je proizveo novi indeks demokratije. Freedom House već skoro četrdeset godina radi indeks koji meri razvoj sloboda ali ovo je prvi indeks koji poredi zemlje na osnovu razvoja demokratije. Čini mi se da je ovaj indeks sveobuhvatniji od indeksa sloboda jer meri i neke kategorije koje prethodni indeks ne uzima u obzir.

Veliki problem predstavlja nepostojanje univerzalne definicije demokratije. Demokratija je u antičkoj grčkoj značila vladavinu većine dok je danas da bi se zaradio epitet demokratski potrebno proširiti definiciju na poštovanja prava manjina, ljudskih prava, vladavine prava i sl.

EIU se prilično uspešno uhvatio u koštac sa ovim problemom i razvio metodologiju koja meri performanse zemalja na osnovu pet kriterijuma: izborni procesi i pluralizam, građanske slobode, funkcionisanje administracije (vlada, parlament), učešće u političkom životu i razvoj političke kulture. Poslednja dva kriterijuma su manje razumljiva. Učešće u političkom životu se meri zainteresovanošću građana da učestvuju u javnoj debati, da glasaju i da pristupe političkim partijama. EIU kaže da se bez ovakvog učešća demokratija pretvara u elitističku disciplinu. Razvoj političke kulture se odnosi na spremnost opozicije da prihvati rezultate izbora.

EIU klasifikuje demokratije u četiri grupe: Potpune demokratije, demokratije sa nedostatkom, hibridni režimi i autoritativni režimi. Samo 28 zemalja spada u zemlje potpune demokratije. Na primer Freedom House svrstava 89 zemalja u kategoriju slobodnih zemalja i izbornih demokratija.

Srbija spada u demokratije sa nedostatkom i na 55. je mestu. Dok istočna Evropa otprilike ima slične nivoe sloboda kao zapadna, skoro sve zemlje u istočnom bloku (sa izuzetkom Slovenije i Češke) ne ispunjavaju kriterijume učešća u političkom životu i političke kulture. Zbog toga su zemlje istočne evrope uglavnom u kategoriji demokratija sa nedostatkom. Bosna spada u hibridne režime.

Indeks otkriva i relativno slabu vezu između ekonomskog i demokratskog razvoja. Pomalo baca senku na nepotvrđenu teoriju oko uticaja ekonomskih na razvoj političkih sloboda. Ta veza jača ako se izuzmu zemlje proizvođači nafte, što dokazuje da prirodni resursi mogu biti (i često jesu) neprijatelji demokratije. Na prvi pogled (samo lista prvih 7 i poslednjih 7 sa izuzetkom S. Koreje) može da se laički zaključi da niska temperatura utiče na razvoj demokratije. Valjda globalno zagrevanje neće unazaditi civilizaciju.

U svakom slučaju jako interesantan materijal za proučavanje. Siguran sam da ćemo pratiti diskusiju oko toga koji je inedks bolji u narednom periodu. Koordinator projekta na izradi ovog indeksa je imenjak Laza Kekić. Ceo izveštaj možete naći ovde.

Loto

Pre par godina je oformljena Državna lutrija. Do tada je postojalo više državnih (mislim četiri) preduzeća koje su se bavile ovim poslom, ali su po donošenju Zakona o igrama na sreću sve reorganizovane u jedno preduzeće sa monopolom na lutriju. Isti zakon se bavi i otvaranjem kazina i kladionica. U njihovom slučaju je država odlučila da svako ko ispuni određene preduslove može da se bavi ovim delatnostima.

Vlada je odlučila da koristi drugačije aršine za kladionice i lutriju. Umesto da propiše preduslove za organizovanje lutrije, kao što je to uradila za kladionice i kazina, vlada je odlučila da formira novo državno preduzeće. Objašnjenja koja su korišćena su sprečavanje razvoja kriminala, povećavanje prihoda države a provlačili su se i moralni argumenti.

Zašto je ovo bitno danas? Danas kladionice posluju uspešno i verovatno su popularnije od lotoa jer država po definiciji nije dobar preduzetnik. Sa druge strane neki radnici državne lutrije su očigledno nezadovoljni reofrmama. Naime 280 radnika bivše Lutrije vojvodine namerava da tuži Državnu lutriju jer su ostali bez posla. Da država nema monopol nad lutrijom i da su ova preduzeća privatizovana kao i sva ostala, ne bi bilo ni ovog problema danas, a loto bi verovatno bio popularniji i time obezbedio više poreskih prihoda za budžet.

Marihuana, porezi i odricanje prava

Grupa uzgajivača i uživaoca marihuane iz Kalifornije (Let Us Pay Taxes) je ponudila Švarcenegeru milijardu dolara ako legalizuje marihuanu. Uzgajivači smatraju da je pravi momenat za legalizaciju jer Kalifornija trenutno ne može da usvoji izbalansirani budžet. Godspeed.

Prema studiji Jeffrey Mirona sa Harvarada američki poreski obveznici bi uštedeli bar 7 milijardi dolara godišnje na troškove prohibicije a budžet bi zaradio još 6 milijardi od oporezivanja. Marko je pre neki dan primetio da bi upravo ovi makroekonomski argumenti trebalo da se koriste i u Srbiji, još ako bi se dobrovoljno prijavio da izračuna koja je lova u pitanju, ministarstvo finansija bi mu bilo jako zahvalno.

Nevezano za ovu temu. Našao sam simpatičan dokumentarac o pravima građana prilikom neplaniranih susreta sa policijom. U suštini autori tvrde da u praksi ukoliko ne znate koja su vaša prava kao da ih i nemate. Daju par interesantnih primera kako se ljudi nesvesno i pod pritiskom odriču svojih prava garantovanih američkim ustavom. Konkretno 4. 5. i 6. amandmana. Još jedan sjajan projekat za Srbiju. Koga interesuje može da pogleda video ovde.