Nebojša Katić ima novi biser. Probudio se i tvrdi da su "neoliberali" izmislili psihijatrijska oboljenja da bi prodavali prozak socijalistima. Dobro, malo preterujem, ali otprilike tvrdi kako postoji teorija zavere kojom "neoliberali" i farmaceutske kompanije imaju zajednički cilj da prodaju više lekova i ubede socijaliste kako je život lep, dok Katić zna da nije.
Koliko je meni poznato mnogi libertarijanci imaju problem sa psihijatrijom. Thomas Szasz, prestižni američki psihijatar mađarskog porekla, je napisao knjigu The Myth of Mental Illness čiji naslov valjda sve objašnjava. Prvo, Szasz tvrdi da psihijatrijska oboljenja uopšte ne postoje. Drugo, metode psihijatrijske profesije predstavljaju produženu ruku države kojom se ograničavaju slobode pojedinaca. Da pojasnim. U Americi, a valjda i kod nas, je moguće provesti ceo život zatvoren u psihijatrijskim bolnicama ukoliko vas član porodice preporuči a psihijatar zadrži. Bez ikakvog suđenja. Sazs smatra da kao i seks veza između psihijatra i klijenta mora da se zasniva na obostranom pristanku. Upravo zbog ove druge stavke je Szasz blizak libertarijancima kojima prirodno smeta ograničavanje sloboda.
Szasz takođe veruje da mentalna oboljenja nisu bolesti u medicinskom smislu reči već da su pre u pitanju životni problemi. Siromašanima, po njemu, trebaju novac i posao ne psihoanaliza. Neobrazovanima trebaju znanje i veštine ne i psihoanaliza. Szasz je poznat i zbog svog zalaganja za ukidanje korišćenja mentalnih oboljenja kao pravne odbrane. Marko je dao slikovito objašnjenje jednom prilikom na blogu. Ako ubijete nekog pištoljem i posle kažete da ste ludi zašto bi vam verovali. Lud čovek bi možda potegao bananu.
Imao sam prilike da slušam predavanje profesora Szasza pre pet godina i moram da priznam da mi je sve to bilo jako čudno tada. Pošto sam hipohondar svoje vrste posle predavanja sam ga pitao šta misli o prozaku i drugim lekovima kojima se leči depresija. On mi je odgovorio da nisu svi ljudi rođeni da budu srećni (happiness), i da je sreća društveno nametnuta norma. Mislim da je u pravu, ali i dalje ne vidim ništa loše u korišćenju medicine za privremeno ili permanentno menjanje svesti. I on se sigurno slaže da je to stvar ličnog izbora (kao što misli i da eutanazija treba da bude), mada sigurno veruje da je korišćenje takvih lekova u najmanju ruku glupo.
27 November 2007
Stevanović o monopolu
Kategorija:
Regulacija
Realno najbolje bi bilo da ova naša država radi što je moguće manje toga u privredi i to bi bio najbolji put da pustite slobodu ulaska na srpsko tržište, da pustite slobodu konkurencije, da se mogu proizvodi slobodno uvoziti i izvoziti iz Srbije, da nema kvota, ograničenja, tajnih sporazuma, prodaje fabrika uz koju u paketu ide i prodaja tržišta, kao što je bilo tokom cele naše privatizacije, da ne mešate babe i žabe prilikom privatizacionih procesa.
To je Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište u Poligrafu. Ako ste propustili, pogledajte transkript. Njegova pozicija je: da, privatnih monopola ima, ali oni ne bi mogli da koriste dominantnu poziciju da ih država ne štiti od ulaska drugih firmi na tržište. Ulazak Merkatora ili Metroa sa jednim ili dva objekta je prašina, jer kada je trebalo da dođe do ozbiljnog ulaska kao što je kupovina C-Marketa od strane Merkatora, takav ulazak je sprečen.
Međutim, ako imate situaciju kao u Srbiji, gde kada smo imali pokušaj ulaska jednog velikog trgovinskog lanca pre dve godine tada se potegnulo maltene sve osim puke fizičke sile da se taj ulazak spreči. ... Mislim da jedan hipermarket ne može da promeni situaciju, ali da je kupio C Market on bi bio ozbiljan takmac. Kad neko kaže - znate, imate konkurenciju, imate Metro, imate sad ovu novu francusku firmu koja se pojavila, Interex i gde je otvorila jedan ili dva objekta. To nije konkurencija ako sad Delta koju prozivate ima na stotine i stotine objekata na najboljim mestima. To je kao da pokušavate da kažete i da su i trafike i kiosci vrlo ozbiljna konkurencija, mislim, to nisu stvari koje se daju porediti.
To je Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište u Poligrafu. Ako ste propustili, pogledajte transkript. Njegova pozicija je: da, privatnih monopola ima, ali oni ne bi mogli da koriste dominantnu poziciju da ih država ne štiti od ulaska drugih firmi na tržište. Ulazak Merkatora ili Metroa sa jednim ili dva objekta je prašina, jer kada je trebalo da dođe do ozbiljnog ulaska kao što je kupovina C-Marketa od strane Merkatora, takav ulazak je sprečen.
Međutim, ako imate situaciju kao u Srbiji, gde kada smo imali pokušaj ulaska jednog velikog trgovinskog lanca pre dve godine tada se potegnulo maltene sve osim puke fizičke sile da se taj ulazak spreči. ... Mislim da jedan hipermarket ne može da promeni situaciju, ali da je kupio C Market on bi bio ozbiljan takmac. Kad neko kaže - znate, imate konkurenciju, imate Metro, imate sad ovu novu francusku firmu koja se pojavila, Interex i gde je otvorila jedan ili dva objekta. To nije konkurencija ako sad Delta koju prozivate ima na stotine i stotine objekata na najboljim mestima. To je kao da pokušavate da kažete i da su i trafike i kiosci vrlo ozbiljna konkurencija, mislim, to nisu stvari koje se daju porediti.
DDOR ipak prodat
Kategorija:
Privatizacija
B92 javlja da je tenderska komisija prihvatila ponudu Fondiarie za kupovinu DDOR-a. Mislim da je to dobra odluka.
Doduše, ne znam ništa o domaćem tržištu osiguranja, ali ako je tender bio otvoren za sve (a izgleda da jeste) i ako je Fondiaria dala najveću ponudu, ne vidim ništa sporno. Vrlo bi neozbiljno bilo poništiti tender na kojem je sve bilo u redu, samo zato što Dinkić ili neko drugi nije zadovoljan cenom. Naravno, većina komentatora na B92 se slaže sa ocenom da je "DDOR prodat za male pare", mada mi uopšte nije jasno na osnovu čega to tvrde.
Doduše, ne znam ništa o domaćem tržištu osiguranja, ali ako je tender bio otvoren za sve (a izgleda da jeste) i ako je Fondiaria dala najveću ponudu, ne vidim ništa sporno. Vrlo bi neozbiljno bilo poništiti tender na kojem je sve bilo u redu, samo zato što Dinkić ili neko drugi nije zadovoljan cenom. Naravno, većina komentatora na B92 se slaže sa ocenom da je "DDOR prodat za male pare", mada mi uopšte nije jasno na osnovu čega to tvrde.
Av, av!
Kategorija:
Porezi
Ministarstvo saobraćaja predlaže da dugovi Puteva Srbije budu prevedeni u javni dug. Iako mislim da država ne bi trebalo to da finansira, mogu da razumem da se putevi grade od novca poreskih obveznika. Ipak, ne mogu da razumem da svi građani treba da plaćaju i održavanje puteva.
Izgleda da Putevima Srbije nisu dovoljne samo akcize na naftu i drumarina (da ne pominjem garantovane kredite i NIP pošto se ta sredstva uglavnom koriste za izgradnju novih puteva) već je neophodno uzimati novac od svih građana. Poštenije bi bilo da postave naplatne rampe na svim putevima ili da povećaju godišnju taksu za puteve kako bi uslugu održavanja plaćali građani koji ih najviše i koriste.
Naravno, činjenica da nisu u stanju ni da održavaju puteve iz sopstvenih izvora je najbolji argument za privatizaciju istih. Da koncesionar koji radi put Horgoš Požega sutra kaže kako bi bilo neophodno da se iz budžeta plate troškovi održavanja siguran sam da bi većina ljudi, uključujući i mene, počela da laje da to spreči. Zašto bi Putevi Srbije bili tretirani drugačije?
Izgleda da Putevima Srbije nisu dovoljne samo akcize na naftu i drumarina (da ne pominjem garantovane kredite i NIP pošto se ta sredstva uglavnom koriste za izgradnju novih puteva) već je neophodno uzimati novac od svih građana. Poštenije bi bilo da postave naplatne rampe na svim putevima ili da povećaju godišnju taksu za puteve kako bi uslugu održavanja plaćali građani koji ih najviše i koriste.
Naravno, činjenica da nisu u stanju ni da održavaju puteve iz sopstvenih izvora je najbolji argument za privatizaciju istih. Da koncesionar koji radi put Horgoš Požega sutra kaže kako bi bilo neophodno da se iz budžeta plate troškovi održavanja siguran sam da bi većina ljudi, uključujući i mene, počela da laje da to spreči. Zašto bi Putevi Srbije bili tretirani drugačije?
Božić Bata
Kategorija:
Monetarna politika,
Obrazovanje
Vlada Srbije daje izborni dodatak radnicima u prosveti u iznosu od 5,000 dinara po osobi a obećali su i da će pričati o daljem povećanju plata. Vlada je takođe ponudila neku vrstu pomoći za stanove zaposlenima u prosveti. Moguće je da se radi o osiguravanju kredita. Prosvetni radnici ipak nisu zadovoljni i verovatno će nastaviti štrajk.
Ne tvrdim da prosvetnim radnicima nije teško, sigurno da jeste, ali nije teško samo njima. U Srbiji postoje i ljudi kojima primaju manje novca od prosvetnih radnika a kod kojih, kao kod bezobrazne dece, Božić Bata ne svraća. Tako da izgovor da se njima daju dodaci jer imaju male plate ne stoji, inače bi ih dobili svi koji imaju mala primanja, počevši od socijalnih slučajeva. Činjenica je da su prosvetni radnici dobro organizovani i da su izbori iza ćoška objašnjava zašto su zaslužili poklone.
Kao što je Slaviša juče primetio država samo vrši preraspodelu novca. Nadam se da ga ne štampaju, mada je i to samo forma preraspodele. Znamo da će prosvetari dobiti više novca ali ne znamo ko će zbog toga imati manje. Ko još nije pročitao neka pogleda Bastiatov tekst What is seen and what is not seen koji slikovito analizira ovaj problem.
Ne tvrdim da prosvetnim radnicima nije teško, sigurno da jeste, ali nije teško samo njima. U Srbiji postoje i ljudi kojima primaju manje novca od prosvetnih radnika a kod kojih, kao kod bezobrazne dece, Božić Bata ne svraća. Tako da izgovor da se njima daju dodaci jer imaju male plate ne stoji, inače bi ih dobili svi koji imaju mala primanja, počevši od socijalnih slučajeva. Činjenica je da su prosvetni radnici dobro organizovani i da su izbori iza ćoška objašnjava zašto su zaslužili poklone.
Kao što je Slaviša juče primetio država samo vrši preraspodelu novca. Nadam se da ga ne štampaju, mada je i to samo forma preraspodele. Znamo da će prosvetari dobiti više novca ali ne znamo ko će zbog toga imati manje. Ko još nije pročitao neka pogleda Bastiatov tekst What is seen and what is not seen koji slikovito analizira ovaj problem.
Demokratska Rusija i revizija istorije
Demokratska vlast Rusije svakako neće dozvoliti da bilo ko ugrozi izbor Putina za premijera. Zato su pohapsili nekoliko lidera opozicije, između ostalih i Garija Kasparova, verovatno najboljeg šahistu svih vremena i verovatno jedinog ko bi mogao da, kako-tako, ozbiljno izazove Putina.
Međutim, meni Kasparov nije posebno zanimljiv ni zbog toga što je vođa opozicije, ni zbog toga što je veliki šahista, već zbog jedne treće stvari. Naime, Kasparov je jedan od glavnih zagovornika ideje "revizije istorije".
Revizija istorije se zasniva na istraživanju ruskog matematičara i akademika Anatolija Fomenka, koji je, statistički analizirajući dužinu vladanja vladara u nekoliko evropskih dinastija, zaključio da se tu radi o jednoj jedinoj dinastiji. To bi praktično značilo da se ono što poznajemo kao Srednji vek (od 5. do 15. veka) nije nikada ni desilo, odnosno da su Stari i Srednji vek jedna ista stvar! Još neke implikacije te teorije bi bile da mi ne živimo 2000 godina posle Hristovog rođenja, već samo oko 1000 godina, koliko je ukupno stara ljudska civilizacija (umesto standardnih 5000 godina). Takođe, po njima, biblijski Jerusalim nije današnji Jerusalim, već Istambul, a Isus je u stvari tamo razapet. Još neke od "zanimljivih" teza su da su Trojanski rat i Krstaški ratovi jedna ista stvar, a da je Džingis Kan u stvari bio Rus.
Naravno, reći za ovu teoriju da je kontroverzna bi bio značajan understatement. Teorija podrazumeva zaveru kosmičkih razmera (od strane pre svega nacionalista), a kratak film o celoj ovoj "teoriji" možete videti ovde. Meni, naravno, ne smeta da se iko bavi ovom teorijom, da je istražuje, dopunjuje i tako dalje. Ali, da vođa Rusije bude neko ko u to veruje? E, to bi me uplašilo čak i više od Putina.
Međutim, meni Kasparov nije posebno zanimljiv ni zbog toga što je vođa opozicije, ni zbog toga što je veliki šahista, već zbog jedne treće stvari. Naime, Kasparov je jedan od glavnih zagovornika ideje "revizije istorije".
Revizija istorije se zasniva na istraživanju ruskog matematičara i akademika Anatolija Fomenka, koji je, statistički analizirajući dužinu vladanja vladara u nekoliko evropskih dinastija, zaključio da se tu radi o jednoj jedinoj dinastiji. To bi praktično značilo da se ono što poznajemo kao Srednji vek (od 5. do 15. veka) nije nikada ni desilo, odnosno da su Stari i Srednji vek jedna ista stvar! Još neke implikacije te teorije bi bile da mi ne živimo 2000 godina posle Hristovog rođenja, već samo oko 1000 godina, koliko je ukupno stara ljudska civilizacija (umesto standardnih 5000 godina). Takođe, po njima, biblijski Jerusalim nije današnji Jerusalim, već Istambul, a Isus je u stvari tamo razapet. Još neke od "zanimljivih" teza su da su Trojanski rat i Krstaški ratovi jedna ista stvar, a da je Džingis Kan u stvari bio Rus.
Naravno, reći za ovu teoriju da je kontroverzna bi bio značajan understatement. Teorija podrazumeva zaveru kosmičkih razmera (od strane pre svega nacionalista), a kratak film o celoj ovoj "teoriji" možete videti ovde. Meni, naravno, ne smeta da se iko bavi ovom teorijom, da je istražuje, dopunjuje i tako dalje. Ali, da vođa Rusije bude neko ko u to veruje? E, to bi me uplašilo čak i više od Putina.
Subscribe to:
Posts (Atom)