Još malo o ustavima...Stari vs. Novi
1. Najpre malo akademske rasprave. Prva razlika u definisanju pitanja obrazovanja odnosi se na terminologiju. Stari (član 32.) govori o školovanju, Novi (član 71.) o obrazovanju. Školovanje podrazumeva institucije, mesta gde se obavlja obrazovanje, uglavnom na regulisan način (fokus na mestu, ne na metodologiji). Obrazovanje se odnosi na sam proces kojim se iz pojedinca "izvlače njegove latentne moći i sposobnosti", na formalan i neformalan način. Danas se oba termina najčešće naizmenično koriste, upućujući uglavnom na obrazovni sistem koji čine razne vrste obrazovnih/školskih institucija.
Što se tiče ustava, preferiram terminologiju Starog. Država može da garantuje jedino prava u vezi sa obrazovanjem u institucionalnoj sferi. E sad, ovo nije obično cepidlačenje, pošto je Stari daleko jednoznačniji i smisleniji. Evo zašto. U Novom ustavu govori se o obrazovanju, ali u stvari sve vreme se misli na školovanje. Lepo se kaže "osnivanje škola i univerziteta uređuje se zakonom". Niko ne pominje druge varijante obrazovanja, npr. školovanje kod kuće (digresija: korišćenje termina školovanje za kućnu varijantu obrazovanja, posledica je dugogodišnjeg naglašavanja institucije, mesta gde se proces odvija...) Ne vidi se kako bi se uopšte po novom ustavu moglo uvesti školovanje kod kuće, a da ne bude u suprotnosti sa njim. Prosto se ne predviđa vaninstitucionalno obrazovanje. Tačka.
2. I dalje tvrdim da je E. Gidens bio konsultovan kada je pisan Novi ustav. U Starom se nigde ne pominje visoko školstvo. Zanimljivo je da komunistička birokratija kapirala da bar nešto u obrazovanju mora biti roba. U Novom se, međutim, kaže: "Svi građani imaju, pod jednakim uslovima, pristup visokoškolskom obrazovanju. Republika Srbija omogućuje uspešnim i nadarenim učenicima slabijeg imovnog stanja besplatno visokoškolsko obrazovanje, u skladu sa zakonom." (moj bold) Ovaj miks meritokratskog i finansijskog kriterijuma funkcionisao je nekada, verovatno će opstati i dalje. Recept: Malo Gidensa, malo Titovog fonda, sve pomešano sa neformalnim mrežnim familizmom i korupcijom = uspešno visoko školstvo...Zabavni deo priče je to što se iz ovog teksta Novog ustava nigde ne vidi ograničenje da država nekome plati studiranje na privatnom univerzitetu...Još će se neko dosetiti da uvede vaučere. To zaista ne bi bilo protivustavno! Ko im je kriv kada hoće mnogo prava da dodele, pa sve guraju u ustav, a lepo su mogli da ćute, ko oni Slobini majstori.
3. Stari ustav kaže da svi imaju pravo na školovanje pod jednakim uslovima. Znači, nikakve pozitivno-diskriminatorne mere nisu bile moguće u državnom sistemu obrazovanja (na stranu to što ih je bilo). Novi ne pominje ništa o ovome u članu koji se bavi obrazovanjem. Na drugom mestu, pak, u članu 21. kaže se: "Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima." Znači, čim birokratija definiše i ustanovi ko je u suštinski nejednakom položaju, može da uvede suštinsku diskriminaciju svih koji budu imali dovoljno jake kvangokratske lobiste...
