Ciljne funkcije

Pitanje koje je ostalo nedorečeno je da li su baš svi motivisani samo time da se nakradu za tri generacije pre i tri generacije posle kada se dokopaju javnog položaja? Tvrditi da svi bez rezerve žele pozamašnu novčanu satisfakciju je jednako besmislena, baš kao i tvrdnja da sve javne birokrate rade u javnom interesu.

Poenta je da se ne lože svi na istu stvar i da je moguće da su slava, moć, ulazak u istoriju ili isterivanje svojih ideoloških kompleksa podjednako dobri motivatori. Ne čuh da se Mart Lar nakrao, da Klaus ima bankovne račune u ofšor zonama, da je Regan ojadio neki fond i slično. Ovo ne važi samo za liberale, nego i za manje-više sve ideologije. Međutim, obrni-okreni nekakava satisfakcija mora da se ponudi koaliciji koja stoji iza lidera.

Reci hvala!

Odmah da kažem, da sam neka vlast, u ludilu ne bih ukidala Petnicu. Naprotiv, radije bih pustila da nema struje ili hitne pomoći, nego da Petnici kasni isplata. Možda bih čak inicirala osnivanje dodatnih naučnih i umetničkih kolonija, novih nagrada za dobre đake i lidere, doživotnih stipendija za talentovanu decu itd.

Ali, čisto akademske rasprave radi, zanima me, koju to tačno društvenu korist donosi Petnica?

Čitam ove komentare ovde i to mi i dalje nije jasno. Razvija ljubav prema nauci? Za širu populaciju to niko ni ne tvrdi. A kod malog segmenta koji za to ima predispozicije, to ima i plus i minus - ljudi se zainteresuju za dlake na nozi vinske mušice da bi tek posle mnogo mukotrpnog učenja i izgubljenih godina ustanovili da to znanje nikome nije potrebno i da oni nikad neće dobiti posao svojih profesora. Uostalom, i sami komentatori primećuju da naučnici Srbiji nisu potrebni. Ono što gube iz vida je da su i drugim zemljama potrebni mnogo manje nego što se misli.

Onda ide priča o tome kako se tamo rade divni eksperimenti i kako su silni polaznici tamo mnogo naučili. Recimo da je to tačno (mada bih volela da čujem neki dokaz koji je jači od nostalgičnih svedočenja), ali zar dodatno znanje nije potrebnije raznim neznalicama i ponavljačima, nego vukovcima i olimpijcima? Mesec dana intenzivnog rada može dete da opismeni. Zar to nije veća društvena korist nego inkrementalni skok u znanju pobednika takmičenja iz biologije koji može da detektuje pet ljudi u Srbiji?

Pominje se i to da, eto, samo kad bi Petnica redovnije dobijala pare, učenici ne bi tukli nastavnike i svi bismo postali marljivi i vaspitani, valjda po uzoru na svoje idole iz Petnice. Ali, zar sama činjenica da preko 20 godina postojanja Petnice nije iskorenilo loše navike u startu ne demantuje tu teoriju? Ako je Petnica toliko korisna i bitna, zašto je onda situacija tako loša, kako svi tvrde?

Ja sam inače, tokom svojih gimnazijskih dana, bila jedno dvaput u Petnici. Bilo mi je ok, ali ne mislim da je to bitno uticalo na moj život; staviše, ne sećam se da sam tamo naučila bilo šta od čega danas imam koristi. A to je bilo pre Interneta i časopisa i stranih knjiga i udžbenika na svakom koraku. Zar značaj Petnice, sad kad je još mnogo lakše naći kvalitetne informacije i povezati se sa sebi sličnima, ne bi trebalo da bude sve manji?

Pare koje se odvajaju za Petnicu su prilično male i to samo po sebi nije neka šteta. Ono što mi smeta je što ove privilegije ne da ne prati elementarna zahvalnost, još manje svest o tome da one nisu zaslužene pa možda ni opravdane - ne, njihov izostanak se tretira kao nacionalna sramota i šamar u lice svim mislećim građanima. Iskreno se nadam da sama Petnica makar ne pothranjuje ovu iritantnu veru u sopstveni značaj.

Kako sprečiti napade na nastavnike?

Mislim da je jedini razlog zašto učenici mrze neke nastavnike toliko da su spremni da ih fizički napadnu činjenica da smatraju da nastavnik nije fer. Mislim, sigurno svako od nas može da se seti nekog nastavnika koji je otvoreno pokazivao, ako ne baš mržnju, ono prezir prema nekim učenicima.

Ja sam, na primer, imao profesorku istorije u gimnaziji koja je prilično otvoreno više volela dečake. Nije tu bilo ničeg neprimerenog, žena je imala 60 godina, ali je takvo njeno ponašanje bilo očigledno svima. Ako ja nešto ne znam, onda se nasmeje i postavi mi drugo pitanje, a ako neka devojka nešto ne zna, bude "Sedi, jedan." I to je, ne moram da napominjem, bilo veoma frustrirajuće za mnoge devojke. Nijedna nije došla dotle da je fizički napadne, ali je i to moglo da se desi.

Dakle, koje je rešenje? Pa, ako je ovo što sam naveo pravi problem (a možda i nije), onda je rešenje relativno jednostavno. Umesto usmenog ispitivanja, gde profesor ima ogromnu diskreciju pri izboru pitanja, a do izražaja dolazi i subjektivnost pri ocenjivanju onoga što učenik (student) kaže, treba preći isključivo na pisano testiranje, koje može da obuhvati i par dužih odgovora (eseja), ako je baš nužno.

Kada je sve crno na belo, postoji jasan i objektivan dokaz i tu nema ljutnje.

Kraj teokratije?

Za mene je najveća misterija kod Irana zašto su mule uopšte pokrale izbore. Izbori u Iranu počinju tako što mule određuju ko uopšte može da bude kandidat. Svako ko odstupa od zvanične linije je već preliminarno eliminisan. Što kaže Tom Friedman, izbori u Iranu su između tamno crne i svetlo crne boje.

Zašto, kad su već dopustili Musaviju da se kandiduje, ga onda nisu pustili da pobedi? I pre Ahmadinedžada je liberalni Hatami, verovatno liberalniji od Musavija, bio predsednik u dva mandata, pa vlast mula nije uzdrmana. Štaviše, posle toga je Ahmadinedžad opet pobedio liberalnijeg Rafsandžanija. Siguran sam da sada i sami sebe pitaju zašto nisu pustili Musavija da pobedi.

Sada je već kasno za to, jer su slogani protesta od "hoću svoj glas" evoluirali u "smrt Ajatolahu!" Kad je led jednom probijen, nije isključeno da revolucija sada ode do samog kraja. Ne do pobede Musavija nego do potpunog svrgavanja režima.

Krugman, update

Imali smo ovde post o tome kako je nobelovac Krugman 2001 izjavio da u cilju prevazilaženja recesije treba podstaći bum u izgradnji kuća, sniženjem kamatnih stopa.

Međutim, ispostavilo da se da ta izjava nije jedina te vrste. U ovom postu na blogu Mises instituta imate zanimljiv pregled njegovih raznih izjava i članaka iz 2001 i 2002 gde preporučuje, zahteva a ne jednom mestu i direktno moli (!) Greenspana da snizi još malo kamatnu stopu da bi podstakao "housing bubble"! Potpuno smehotresno.

P.S. Evo ima pregled situacije sa Krugmanom na NSPM. Hvala citaocu Vojvodi na podsecanju