Drug Tito na smetlištu istorije

Koliko puta smo slušali o nerazjašnjenim političkim ubistvima za vreme Miloševića? Koliko puta smo čuli da dok se ubistva Stambolića, Đinđića, Ćuruvije ili Ibarska magsitrala ne rasvetle nema pravog suočenja sa prošlošću? Koliko puta smo slušali o tome kako je Milošević koristio kriminalce za vršenje političkih likvidacija? Čak i kad dođemo do navijača, temeljnom analitičkom oku ljudi iz Druge Srbije neće promaći politička instrumentalizacija njihovog ekstremizma. Žarko Korać će jednom reći kako nije slučajno da su Zvezdini navijači najveći najnasilniji ekstremisti kad je Arkan bio njihov vođa koga je tu postavila država, tj policija, tj Radmilo Bogdanović.

Ali, nekako uvek ispada da ceo ovaj kompleks stvari počinje 1987: pre toga je postojao jedan režim koji nije bio baš demokratski, ali ništa usporedivo sa Miloševićevim odredima smrti, ratovima, ubistvima civila itd. No, ovo je jedna od većih bajki tranzicione Srbije. Pođimo od samog Arkana. To je dobra tema. Kako je on ušao u politiku i postao uticajan u podzemlju? Jeste, Radmilo Bogdanović ga je početkom 1990ih postavio da bude glavni među Zvezdinim navijačima, da bi eliminisao uticaj SPOa i monarhističkih krugova među navijačima. No, jel se Arkan pojavio 1990 niotkuda? Odakle njegov nadimak? Tu dolazimo do glavnog problema.

Željko Ražnatović je bio jedan od onih kriminalaca beogradskog asfalta 1970ih koga je UDBA Staneta Dolanca koristila za prljave poslove političkih likvidacija u inostranstvu. Kao uslov slobode ili smanjenja kazne ljudi poput Arkana su slati u Nemačku, Austriju, Ameriku i razna druga mesta da likvidiraju političke protivnike režima koji su živeli u emigraciji. Naravno, putovali su uvek pod lažnim pasošima koje im je obezbeđivala država. Nadimak "Arkan" Željko Ražnatović je dobio po jednom svom lažnom pasošu u kome je od strane policije bio "preimenovan" u Turčina sa prezimenom Arkan. On je javno govorio o tim svojim "poslovima" iz mladosti. Dakle, "Arkan" nije bio proizvod Miloševićeve ere ni Radmila Bogdanovića, nego Titove ere i Staneta Dolanca - proizvod idiličnog vremena bratstva i jedinstva i "uvaženosti" Jugoslavije u inostranstvu. Hm, ko bi to rekao, ako znamo da je sa Osmom sednicom nastala apokalipsa i sumrak svih civilizacijskih vrednosti u Srbiji.

Ovih dana je u Nemačkoj pokrenuta inicijativa da se zbog ovih "poslova" koje je Titova UDBA tokom 1970-ih i 1980ih radila u Nemačkoj bivšem diktatoru posthumno oduzme Orden zasluga koji mu je namačka vlada dodelila 1974. Razlog je - politička ubistva 22 hrvatska emigranta u Nemačkoj tokom perioda 1970-1989 koja je počinila Titova tajna policija.

Uz iskopavanja leševa političkih protivnika ubijenih 1944-45 u Sloveniji i Srbiji, ovo je jedini pokušaj suočavanja sa komunističkom prošlošću bivše Jugoslavije. Ako već u samoj Jugoslaviji nije moguće da se počne sa zakonskom kriminalizacijom kriminalnog režima, neka makar krene iz Nemačke.

Kralj je mrtav živeo kralj

Kada bi vlada barem usmerila barem 1 promil entuzijazma koji ima u upropaštavanu privrede u pravcu održivih tržišnih rešenja za Srbiju bi bilo barem malo nade. Današnja izjava ministra poljoprivrede je žalosna, štetna i nažalost prilično koherentna sa ostatkom vlade. Strašno je da neko ko vodi ministarstvo posle deset godina i najtraljavije tranzicije može da izjavi nešto ovako i da to može da bude deo ekonomsko-političke agende. Kec ko vrata, knjige u šake.

Posle ovoga blede mudrosti Jovančinog dobročinitelja.