"...veliki deo ove knjige odnosi se na uslove koji vladaju u anglosaksonskim zemljama. Ipak, celovitu teoriju proizvodnje koju ova knjiga predlaže mnogo je lakše prilagoditi uslovima jedne totalitarne države, nego što se teorija proizvodnje i raspodele datog proizvoda može prilagoditi uslovima jedne slobodne konkurencije i gde preovlađuje laissez-faire."
To je John Maynard Keynes, iz uvoda nemačkom izdanju svoje "Opšte teorije zaposlenosti, kamate i novca". Godina 1936, olimpijska, na vlasti totalitarne države o kojoj Keynes govori političar u usponu.
Negde u to vreme kolega Mises beži iz Beča zbog jevrejskog porekla, kolega Hayek odlazi iz solidarnosti.
Evo i muzičke želje za kejnzijance.
24 October 2008
Kraj kapitalizma
Kategorija:
Porezi,
Regulacija
Pre par nedelja je bilo priča da će finansijska kriza dovesti do kraja kapitalizma.
Kao posledica krize, u Srbiji su prepolovljeni (a na kratak rok i ukinuti) porezi na kamatu i kapitalnu dobit, a izgleda da ni penzije neće biti povećane.
Nije loše, za "kraj kapitalizma", ako mene pitate.
Mada, moram priznati da mi se ne sviđa to što je uvedena potpuna garancija na štedne uloge do 50 hiljada evra. Mislim da bi daleko bolje bilo da se svaki depozit, bez obzira na iznos, garantuje u određenom procentu, recimo 50%, ili 90%. Radi se o tome da je vlada sada efektivno ukinula svaku necenovnu konkurenciju u bankarskom sektoru. Do sada su ljudi morali da uporede kamatnu stopu, koju banka nudi, sa rizikom polaganja štednje, pa su neki bili spremni da prihvate nižu kamatnu stopu na štednju, jer su verovali da im je depozit relativno sigurniji. Sada, kada su svi depoziti sigurni, svi će gledati samo kamatne stope, što znači da će štednja ići ka bankama koje imaju relativno rizične plasmane.
Moralni hazard je opšti fenomen - čim nešto garantuješ, sistem postaje rizičniji. To, prosto, ne može da se zaobiđe, ali se problem može umanjiti time što garancija ne bi pokrivala ceo iznos.
Tipičan primer je osiguranje automobila od krađe. Ako osiguravajuće društvo pokriva celokupan iznos, onda neki vozači neće čak ni zaključavati auto. Ali, ako se pokriva 80 ili 90% vrednosti automobila, onda će makar svi automobili biti zaključani.
Kao posledica krize, u Srbiji su prepolovljeni (a na kratak rok i ukinuti) porezi na kamatu i kapitalnu dobit, a izgleda da ni penzije neće biti povećane.
Nije loše, za "kraj kapitalizma", ako mene pitate.
Mada, moram priznati da mi se ne sviđa to što je uvedena potpuna garancija na štedne uloge do 50 hiljada evra. Mislim da bi daleko bolje bilo da se svaki depozit, bez obzira na iznos, garantuje u određenom procentu, recimo 50%, ili 90%. Radi se o tome da je vlada sada efektivno ukinula svaku necenovnu konkurenciju u bankarskom sektoru. Do sada su ljudi morali da uporede kamatnu stopu, koju banka nudi, sa rizikom polaganja štednje, pa su neki bili spremni da prihvate nižu kamatnu stopu na štednju, jer su verovali da im je depozit relativno sigurniji. Sada, kada su svi depoziti sigurni, svi će gledati samo kamatne stope, što znači da će štednja ići ka bankama koje imaju relativno rizične plasmane.
Moralni hazard je opšti fenomen - čim nešto garantuješ, sistem postaje rizičniji. To, prosto, ne može da se zaobiđe, ali se problem može umanjiti time što garancija ne bi pokrivala ceo iznos.
Tipičan primer je osiguranje automobila od krađe. Ako osiguravajuće društvo pokriva celokupan iznos, onda neki vozači neće čak ni zaključavati auto. Ali, ako se pokriva 80 ili 90% vrednosti automobila, onda će makar svi automobili biti zaključani.
Subscribe to:
Posts (Atom)