Od klimatskih alarmista već godinama slušamo da će se užasi globalnog zagrevanja najteže sručiti na siromašne u Africi.
Poslednjih nedelja počinjemo da dobijamo i prve potvrde ove teorije. U svojoj novoj knjizi, australijski envajornmentalista Tim Flanery otkriva da je globalno zagrevanje krivo za činjenicu da najmanje 40 000 muškaraca u Keniji nije oženjeno. Zašto? E, pa odgovor je u sledećem: da bi se neko oženio, on u Keniji mora da prođe kroz proceduru obrezivanja. Ali, avaj, rečena procedura je deo rituala vezanog za kišu, i podrazuemva bogate proslave na kojima se kolje stoka i troše druge đakonije. Ali poslednjih 15-ak godina je suša, za koju je, jelte, krivo globalno zagrevanje, te mnogi momci, u svojim poznim 20-im već 14 godina čekaju na obrezivanje (radi nedostatka stoke) . Za to vreme im matorci preotimaju potencijalne kandidatkinje; pošto je poligamija u Keniji dozvoljena. Tako globalno zagrevanje preko suše i manjka stoke za paganske proslave koje prate rituale obrezivanja vodi žalosnoj pošasti u vidu velikog broja momaka koji ne mogu da se ožene! Užas i katastrofa, kakve sve pohare izaziva taj Exxon mobile.
Ali, nije ni tu kraj. Po jednom novom izveštaju finansiranom od strane UNDP (ah), u susednoj Ugandi pate od sasvim različite, slobodno se može reći suprotne pošasti: tamo, naime globalno zagrevanje vodi preranim brakovima u koje stupaju devojke; zbog nestašice hrane roditelji su često prinuđeni da svoje mlade ćerke prodaju bogatim mladoženjama! U Keniji muški celibat, u Ugandi ženska udaja u adolescenciji. Šta li se još može očekivati. Smejao sam se kad je Nigel Caldor, bivši urednik New Scientista napravio hiperbolu da je tokom 90-ih da bi dobio pare za istraživanje aktivnosti veverica na skupljanju lešnika, morao u aplikaciji da navede da želi da ispita njihovo ponašanje glede lešnika, s posebnim osvrtom na efekte globalnog zagrevanja. Sad se pitam, koliko ćemo, s obzirom na prethodno rečeno, još čekati na stvarnu analizu uticaja globalnog zagrevanja na aktivnosti afričkih veverica?
Videli smo kakve pošasti haraju Afrikom. Ali, ni razvijeni svet ne zaostaje. Recimo u američkoj saveznoj državi Vermont su ogorčeni na predsednika Buša, Exxon Mobile i Haliburton zato što ne puštaju jesen da dođe na vreme, od čega trpi njihov turizam. Naime, mnoštvo turista se sjati svake druge nedelje oktobra u Vermont da bi slikali njihove šume koje postaju jarko crvene i žute. U tamošnjim hotelima se rezervacije prijavljuju mesecima unapred. Ali, poslednjih nekoliko godina jesen kasni. Pik jarkih boja je recimo ove godine zakasnio čitavih 10-ak dana, zahvaljujući razume se, globalnom zagrevanju, i to preti da dogodine potpuno dezorijentiše turiste, koji neće znati kad da dođu i Vermonćani će ostati kratkih rukava. Naravno, meterolozi su rekli da su jesenje (kao i sve druge) temperature u Vermontu zadnjih godina u granicama 30-godišnjeg proseka, ali mi znamo da to ništa ne znači jer je globalno zagrevanje vrlo lukavo - nekad se pokazuje kao zagrevanje, nekad kao zahlađenje, nekad kao više suše, nekad kao pojačanje poplava, a nekad bogami i kao nešto kasnije "crvenjenje" lišća. Uglavnom, od njega nema spasa, kako god da okrenemo.
P.S, Markov komentar me podsetio da stavim ovaj link. Ljudi su se ovog proleća skoro smrzli pokušavajući da dokažu da se led na Arktiku topi "mnogo brže nego što smo mislili". I okrivili su naravno globalno zagrevanje za svoje smrzavanje.
14 November 2007
Tomica nije saglasan
Kategorija:
Zdravstvo
Povodom objavljivanja istraživanja MDRI-ja u kojem je prilično slikovito (pogledajte ceo izveštaj) prikazana žalosna situacija u kojoj žive deca i odrasli ometeni u razvoju, ministar zdravlja kaže: "Nikada nisam imao nikakav kontakt sa Međunarodnom organizacijom za zaštitu prava osoba ometenih u razvoju, niti su oni u Ministarstvu zdravlja Srbije dobili saglasnost za bilo kakvo istraživanje." Da li to znači da je u Srbiji dozvoljeno analizirati rad državnih "organa" samo uz ministarski blagoslov?
Istraživanje, iako jako kritično prema uslovima u kojima žive pacijenti ometeni u razvoju, ipak nisu preterano kritični prema vladi. "Vlada Srbije zaslužuje priznanje za ogromnu otvorenost u priznavanju prakse lošeg tretmana u institucijama, kao i toga da bi se o većini osoba, koje se nalaze u institucijama, trebalo adekvatno brinuti u zajednici."
Ministar Milosavljević je i pored toga ljut. Kaže da je izveštaj nedobronameran, a možda misli i da podriva ustavni poredak. Ministar kaže da nije tačno da se ništa ne radi. Formirana je stručna komisija, koja je uradila strategiju, a zatim na osnovu strategije izradila zakon koji je u vladinoj proceduri. Posle zakona verovatno sledi akcioni plan, formiranje saveta, radnih grupa, i detaljne analize problema. Znači ništa nije urađeno, a da nije bilo ovog istraživanja verovatno i ne bi bilo ništa urađeno, bar ne u skorije vreme.
Ovih dana će vlada verovatno dati malo više novca institucijama koje su pokrivene ovim izveštajem i tako privremeno rešiti problem. Trajno rešenje bi ipak bilo ukidanje državnog osiguranja i bolnica. Privatno bolnice bi sigurno vodile više računa o ovim ljudima, ne zato što u privatnom sektoru rade humaniji ljudi već zato što im od kvaliteta usluge zavisi zarada. To u državnim institucijama nije slučaj jer ne postoji konkurencija. Ministarstvo bi trebalo samo da kontroliše da li privatne bolnice ispunjavaju standarde koji su očigledno nedostižni državnim institucijama. Gde bi se našao novac? Uglavnom bi taj trošak snosile privatne osiguravajuće kuće. U slučaju da neka porodica nema zdravstveno osiguranje, onda bi država mogla da plati privatnim bolnicama (ili osiguranju) da vode računa o ovim osobama. Trošak bi verovatno bio manji, a usluga sigurno bolja.
Ali pošto u Srbiji zdravstvenu politiku vode zdravstveni sindikati, gde prvo na red dolaze zaposleni pa tek onda pacijenti, iluzorno je očekivati bolje rešenje od izrade strategije i eventualno krečenja.
Istraživanje, iako jako kritično prema uslovima u kojima žive pacijenti ometeni u razvoju, ipak nisu preterano kritični prema vladi. "Vlada Srbije zaslužuje priznanje za ogromnu otvorenost u priznavanju prakse lošeg tretmana u institucijama, kao i toga da bi se o većini osoba, koje se nalaze u institucijama, trebalo adekvatno brinuti u zajednici."
Ministar Milosavljević je i pored toga ljut. Kaže da je izveštaj nedobronameran, a možda misli i da podriva ustavni poredak. Ministar kaže da nije tačno da se ništa ne radi. Formirana je stručna komisija, koja je uradila strategiju, a zatim na osnovu strategije izradila zakon koji je u vladinoj proceduri. Posle zakona verovatno sledi akcioni plan, formiranje saveta, radnih grupa, i detaljne analize problema. Znači ništa nije urađeno, a da nije bilo ovog istraživanja verovatno i ne bi bilo ništa urađeno, bar ne u skorije vreme.
Ovih dana će vlada verovatno dati malo više novca institucijama koje su pokrivene ovim izveštajem i tako privremeno rešiti problem. Trajno rešenje bi ipak bilo ukidanje državnog osiguranja i bolnica. Privatno bolnice bi sigurno vodile više računa o ovim ljudima, ne zato što u privatnom sektoru rade humaniji ljudi već zato što im od kvaliteta usluge zavisi zarada. To u državnim institucijama nije slučaj jer ne postoji konkurencija. Ministarstvo bi trebalo samo da kontroliše da li privatne bolnice ispunjavaju standarde koji su očigledno nedostižni državnim institucijama. Gde bi se našao novac? Uglavnom bi taj trošak snosile privatne osiguravajuće kuće. U slučaju da neka porodica nema zdravstveno osiguranje, onda bi država mogla da plati privatnim bolnicama (ili osiguranju) da vode računa o ovim osobama. Trošak bi verovatno bio manji, a usluga sigurno bolja.
Ali pošto u Srbiji zdravstvenu politiku vode zdravstveni sindikati, gde prvo na red dolaze zaposleni pa tek onda pacijenti, iluzorno je očekivati bolje rešenje od izrade strategije i eventualno krečenja.
Waterloo francuskih sindikata?
Kategorija:
Svet
Sarkozi je krenuo u otvoreni obračun sa sindikatima. Počeo je sa reformom penzionog sistema koji zaposlenima u transportnoj industriji dozvoljava da se penzionišu sa 50 godina. Istraživanje javnog mnjenja pokazuje da 59 procenata građana podržava Sarkozija dok 35 procenata podržava sindikate. Ovo je čini mi se prvi ozbiljniji test za konzervativnog francuskog predsednika.
Situacija je krajnje ozbiljna. Sarkozi ne sme da odustane jer će pokazati da nije u stanju da sprovede program na osnovu koga je dobio mandat. Sindikati takođe moraju da istraju jer je svima jasno da je ovo samo početak i da ozbiljnije reforme tek slede. Ako sada popuste ubuduće će imati samo manje podrške. Da li je ovo stvarno početak kraja vladavine sindikata u Francuskoj? Ja se nadam da jeste.
Situacija je krajnje ozbiljna. Sarkozi ne sme da odustane jer će pokazati da nije u stanju da sprovede program na osnovu koga je dobio mandat. Sindikati takođe moraju da istraju jer je svima jasno da je ovo samo početak i da ozbiljnije reforme tek slede. Ako sada popuste ubuduće će imati samo manje podrške. Da li je ovo stvarno početak kraja vladavine sindikata u Francuskoj? Ja se nadam da jeste.
Da se zabrinem?
Kategorija:
Razno
Greg Mankiw prenosi rad izvesnog Noama Kirsona, koji kaže:
"Na individualnom nivou, našao sam da je za oženjene muškarce, čije su supruge zaposlene, viša verovatnoća da umru u narednih deset godina, da imaju visok krvni pritisak i da prijavljuju lošije zdravlje."
Mojoj supruzi je danas prvi dan na poslu posle porođaja.
"Na individualnom nivou, našao sam da je za oženjene muškarce, čije su supruge zaposlene, viša verovatnoća da umru u narednih deset godina, da imaju visok krvni pritisak i da prijavljuju lošije zdravlje."
Mojoj supruzi je danas prvi dan na poslu posle porođaja.
Opasna istina
Svi već znamo koliko su opasne nuklearke, genetski modifikovana hrana, ugljen dioksid, isparenja sumpora i slični proizvodi kapitalističkog potrošačkog društva, ali želim da vam usmerim pažnju na jednu od zanemarenih, a ujedno i najopasnijih, hemikalija ikada nastalih: dihidrat-monoksid.
Ovo opako jedinjenje je glavni sastojak kiselih kiša, naučni konsenzus je da njegova isparavanja predstavljaju glavnog krivca za globalno zagrevanje (mnogo većeg od CO2), a direktno je odgovorno za hiljade smrti godišnje u svetu. Ako se slučajno ubrizga u krvotok može da dovede do smrti, a isto se dešava i ako uđe u pluća. Nalazi se u hrani, piću, čak i mleku kojim se hrane bebe. A što je i najgore u celoj priči, čak i deca mogu da ga kupe u bilo kojoj prodavnici, bez ikakvih ograničenja! Šta više reći, osim da je njegova korizivna snaga takva da ako stavite gvozdeni ekser u dihidrat-monoksid, posle nedelju dana od eksera neće ostati ništa.
Očigledno se radi o koluziji biznismena i Vlade, koji su se urotili protiv nas, javnosti i ne žele da nam otkriju istinu. Jednostavno nema drugog objašnjenja. Čak je i Mišković nedavno otvorio postrojenje za proizvodnju dihidrat-monoksida, a ove kapitalističke protuve iz Vlade su bile na otvaranju i smejale se.
Pa šta ako je hemijska formula za dihidrat-monoksid H2O? Sve što sam napisao je tačno.
Ideju za ovaj tekst su mi dali Neil de Grasse Tyson i Donald Goldsmith, čiju knjigu "Origins" čitam po drugi put sa velikim zadovoljstvom. Naime, naveli su da je neki momak uradio anketu sa pitanjem "Da li bi ste zabranili dihidrat-monoksid?", uz obrazloženje koje je slično ovom koje sam naveo. Samo 2% ispitanih je reklo "ne". Nažalost, nisam uspeo da na netu nađem bilo šta o toj anketi.
Ovo opako jedinjenje je glavni sastojak kiselih kiša, naučni konsenzus je da njegova isparavanja predstavljaju glavnog krivca za globalno zagrevanje (mnogo većeg od CO2), a direktno je odgovorno za hiljade smrti godišnje u svetu. Ako se slučajno ubrizga u krvotok može da dovede do smrti, a isto se dešava i ako uđe u pluća. Nalazi se u hrani, piću, čak i mleku kojim se hrane bebe. A što je i najgore u celoj priči, čak i deca mogu da ga kupe u bilo kojoj prodavnici, bez ikakvih ograničenja! Šta više reći, osim da je njegova korizivna snaga takva da ako stavite gvozdeni ekser u dihidrat-monoksid, posle nedelju dana od eksera neće ostati ništa.
Očigledno se radi o koluziji biznismena i Vlade, koji su se urotili protiv nas, javnosti i ne žele da nam otkriju istinu. Jednostavno nema drugog objašnjenja. Čak je i Mišković nedavno otvorio postrojenje za proizvodnju dihidrat-monoksida, a ove kapitalističke protuve iz Vlade su bile na otvaranju i smejale se.
Pa šta ako je hemijska formula za dihidrat-monoksid H2O? Sve što sam napisao je tačno.
Ideju za ovaj tekst su mi dali Neil de Grasse Tyson i Donald Goldsmith, čiju knjigu "Origins" čitam po drugi put sa velikim zadovoljstvom. Naime, naveli su da je neki momak uradio anketu sa pitanjem "Da li bi ste zabranili dihidrat-monoksid?", uz obrazloženje koje je slično ovom koje sam naveo. Samo 2% ispitanih je reklo "ne". Nažalost, nisam uspeo da na netu nađem bilo šta o toj anketi.
Subscribe to:
Posts (Atom)