Nagrada TR za netržišno rešenje godine je Bogatstvo naroda Adama Smitha. Obratite pažnju na puni naziv knjige: Istraživanje o prirodi i uzrocima bogatstva naroda. Ako pogledate slučajan uzorak knjiga koje se bave istom temom danas, teško da ćete naći sličan naslov. Razlika na koju mislim je to što je Adam Smith istraživao kako su neki narodi uspeli da postanu bogati. Danas tipična knjiga političke ekonomije pita zašto su neki narodi siromašni, zašto u nekim delovima sveta nije došlo do progresa.
Najvažnije što danas možemo naučiti iz Smithove knjige je već u naslovu (ne preporučujem je za čitanje inače, osim možda iz istorijske radoznalosti). Iz njega saznajemo da bogatstvo nije prirodno stanje čovečanstva i da su se pre 250 godina ljudi pitali kakvo čudo je omogućilo čitavim nacijama da postanu bogate. Danas se prećutno uzima da je visok nivo razvoja normalno stanje, a anomalija se traži kod onih koji nekako nisu uspeli da se razviju. Onda se nalaze razni krivci, od kolonijalnih sila do multinacionalnih kompanija.
Čudo tržišne ekonomije bolje ćemo razumeti ako imamo u vidu da pre ne tako davno nismo imali ništa. Čak i ako isključimo praistoriju i računamo samo od nastanka prvih civilizacija nekih 3000 godina pre Hrista do danas, ekonomski rast je izuzetna retkost. Rast per capita se pojavljuje tek u poslednjih 300-400 godina, a najveći deo od toga samo u malom delu sveta. Pre nego što kritikujemo što neko ima više a neko manje, treba razmisliti ko je zaslužan što uopšte imamo, kao zemlja ili civilizacija, to što imamo. Zaslužni su u najvećoj meri oni od kojih nam prvo pada na pamet da otimamo. "Atlas je slegao ramenima" je roman Ayn Rand u kojem preduzimljiva klasa odlučije da štrajkuje. Šta se dešava? Svet počinje da propada i ljudi shvataju značaj koji ovi preduzimljivi i riziku skolni ljudi imaju. Bogatstvo nije palo s neba nama na raspodelu, ono se stvara.
