Pre neki dan sam bio na ručku sa, između ostalih, tri lekara.
Neke stvari koje su mi ispričali su zaista neverovatne. Na primer, na moje pitanje, šta lekari rade sa svim pićem koje dobiju od pacijenata, odgovor me je iznenadio - "pa popiju u lekarskoj sobi". Na moju konstataciju da dobiju 2-3 litra dnevno, odgovor je bio "pa popiju 2-3 litra". Navodno, na nekim odeljenjima, svakog jutra izvlače šibicu ko će da bude trezan tog dana. Čak su mi pričali o hirurgu koji pre operacije popije čašicu viskija "da mu se ne tresu ruke".
Pokrenuo sam i pitanje reformi zdravstva, svi su ljuti na Milosavljevića što se ne ide ka uvođenju privatnog zdravstvenog osiguranja. Jasno im je da bi u sistemu u kojem postoji konkurencija, lekari dobro prošli. Jednostavno, sada im platu određuje država. U sistemu u kojem bi postojala konkurencija, lekari bi radili za onoga ko ponudi najviše para. A to bi bilo više nego što je sada.
Ja sam im odgovorio na običajeni način - privatne bolnice bi odvukle sve dobre lekare, a oni loši bi ostali da rade u državnim i da leče one koji nemaju para. Pogledali su me kao poslednjeg kretena - "Misliš da se to sada ne radi? Pa i sada sirotinju leče najgori lekari, oni najbolji neće ni da ih pogledaju."
Sve u svemu, bio sam prijatno iznenađen time što je njima sasvim jasno šta je problem sa sadašnjim sistemom - to što nema konkurencije. Ja sam očekivao da će da kritikuju konkretna "kadrovska rešenja", ali ne - njima je jasno da u ovakvom sistemu kadrovi ne mogu ništa da reše, odnosno da sam sistem iz temelja mora da se promeni.