Pages

10 July 2008

Špekulanti

Dobio sam e-mail u kojem nekoliko avio kompanija poziva u kampanju protiv naftnih špekulanata. Kažu da cena nafte raste zbog špekulanata i pozivaju ljude na potpis peticije američkom Kongresu za čvršću regulaciju protiv špekulacije naftom i drugom robom. Linkuju i sajt koji to podržava.

Za početak teško mi je da poverujem da oni to stvarno misle: potpisani su CEO-ovi svih najvećih američkih avio kompanija, Delta, United, American Airlines, US Airways, itd. Lakše mi je da verujem u neku zaveru, kao da na primer ustvari traže neke druge beneficije od Kongresa, a ovo je uvod u celu priču.

Teško mi je da poverujem da oni to stvarno misle, zato što su špekulanti ne samo da nisu krivi za rast cene nafte, nego ustvati obavljaju jednu vrlo korisnu aktivnost. Špekulanti kupuju kad je jeftino, a prodaju kad je skupo. Ako je cena nafte sada visoka, špekulanti će prodavati naftu koju su kupili kad je bila jeftina, a to može samo da snižava a ne povećava današnju cenu. Ako špekulanti čak i sada kupuju naftu, to mora da bude zato što očekuju da će cena još više rasti (mada tržište fjučersa ne kaže tako). Ali onda ponovo dorpinose smanjenju oscilacija u ceni, jer će je prodavadi onda kada bude još skuplja. U svakom slučaju špekulanti doprinose ravnanju cene tokom vremena. Kada je jeftino onu kupovinom podižu cenu (što je dobro, jer stvaraju zalihe za crne dane za sve nas), a onda kad je skupo te zalihe prodaju i tako snižavaju cenu.

Špekulante krive mnogi, između ostalih i Barack Obama i John McCain. Ali ako se oni dodvoravaju biračima, zašto to rade CEO-ovi avio kompanija? Ne znam šta je posredi.

Skupa hrana, ne mora da bude šansa

Dejan Jeremić iz Delta agrara, u svom tekstu Skupa hrana šansa za Srbiju, tvrdi da će hrana zbog povećane potražnje u budućnosti sigurno biti još skuplja. Naime, pošto potražnja raste zbog rasta broja stanovnika, rasta životnog standarda i korišćenja hrane u proizvodnji bio goriva, on smatra da će nesumnjivo i cena nastaviti da raste. U suštini ako bi se zadržao ovaj nivo ponude a potražnja poraste, Dejan Jeremić bi nesumnjivo bio u pravu. Ipak, njegova analiza uopšte ne dotiče buduću ponudu hrane i zbog toga njegov zaključak ne mora da bude tačan.

U osnovama mikroekonomije se uči da ukoliko postoji mogućnost dobre zarade u određenoj privrednoj grani da će više ljudi pokušati da tu zaradu ostvari. To će dovesti do veće ponude što će opet uticati na snižavanje cena. Povrh toga, razvoj tehnologije će unaprediti efikasnost proizvođača hrane pa će za 10 godina prinosi po hektaru verovatno biti veći nego što su danas. Kod nas bi i stara tehnologija kao što je navodnjavanje pomogla u ostvarivanju većih prinosa. Kada je cena hrane visoka verovatno će više proizvođača odlučiti da uloži makar u navodnjavanje. Ne treba zaboraviti ni da se u Americi farmeri plaćaju da ne rade, jer proizvode previše hrane.

Imajući sve to u vidu, ja bih rekao da je trenutno poskupljenje hrane privremenog karaktera izazvano naglim skokom potražnje. U narednim godinama, pošto ljudi počnu da reaguju na podsticaje, slobodno tržište će verovatno dovesti do snižavanja cena. Posledično investiranje u poljoprivredu, kada svi to čine, ne mora da bude tako profitabilno kao što to izgleda danas.