Ekologija u Srbiji

Današnji Glas javnosti:

"Direktor Uprave za zaštitu životne sredine Ministarstva nauke i zaštite životne sredine Miroslav Nikčević ocenio je u izjavi Tanjugu da je ekološka situacija u Srbiji, prema svim pokazateljima, "danas mnogo bolja nego što je bila pre tri godine".
- Prema svim pokazateljima, kao što su broj zakona iz oblasti zaštite životne sredine, inspekcijskih rešenja, zabrana rada i naređenja zagađivačima, daleko je više urađeno nego ikada ranije u toj oblasti - rekao je on."

Ako se napredak u stanju čovekove okoline u Srbiji meri brojem inspekcijskih rešenja, zabranama rada i naređenjima, onda je u Srbiji nesumnjivo učinjen veliki napredak. Mada, ja bih više voleo da je tvrdnju o mnogo boljoj situaciji potkrepio podacima o zagađenosti vazduha, na primer. To je ipak malo smisleniji pokazatelj.

Poljoprivredne subvencije

Odavno me zanima zašto bogate zemlje daju visoke subvencije za poljoprivredu, a skoro ništa za industriju. Pozivanje na Olsona nije baš prikladno, jer ima dosta dobro organizovanih malih grupa u industriji koje bi mogle da izvuku subvencije - recimo, proizvođači šrafova. Ali, poljoprivrednici imaju i carine i subvencije, a proizvođači šrafova samo carine i to niske. Zašto? Odgovor je u sledećem - zemlja je fiksni resurs.

O čemu se radi? Pretpostavimo da neko pravi šrafove i da ga koštaju 1.8 dolara, a prodaje ih za 2, znači zarađuje 0.2 dolara po komadu. Pretpostavimo da pri toj situaciji pokriva troškove (u ekonomskom, ne u računovodstvenom smislu). Onda taj proizvođač šrafova počne da dobija subvencije od države od 0.5 dolara po komadu. Šta se dešava? Pa, počinju i drugi ljudi da prave šrafove, a cena pada na 1.5 dolar. Rezultat je da su šrafovi jeftiniji, a ponovo svi zaradjuju samo po 0.2 dolara po komadu. Budući da proizvodjači znaju da će to biti efekat, niko i ne traži subvencije.

U poljoprivredi to nije baš tako, jer kada država da subvenciju (recimo 100 evra po hektaru), niko nov ne može da udje na tržište i da im "raspe" rentu, jer se nova zemlja ne može proizvesti. Sa druge strane, ako se daju subvencije po proizvodu (recimo, 0.1 dolar po kg), desilo bi se isto što i sa šrafovima (povećala bi se proizvodnja tog proizvoda na račun nekog drugog i smanjila cena). Zato, kada traže subvencije, poljoprivrednici ili traže i neki mehanizam ograničavanja proizvodnje, poput proizvodne kvote (kako opet ne bi niko mogao da udje na tržište), ili traže isplatu po hektaru. I upravo takva dva sistema i postoje u razvijenim zemljama. Konačni rezultat su skupa hrana, visoki porezi i skupo zemljište.

Ko je kriv?

Iz današnjih Novosti:

"Po Denčiću, jedan od krivaca za sve izraženije smanjenje proizvodnje pšenice je prethodna ministarka za poljoprivredu Ivana Dulić - Marković koja je nametnula devizu da je pšenica tržišni proizvod i da je treba proizvoditi samo onoliko koliko je konkurentna na tržištu."

Samo mogu da kažem - bravo Ivana!

Jorgosove donacije Janisove subvencije

Donacije i strana pomoć često predstavljaju subvencije domaćim proizvodjačima. Tako na primer kondomi koje USAID deli u Aziji i Africi su svi proizvedeni u Americi, iako bi bilo mnogo jeftinije te proizvode kupiti od proizvodjača iz drugih zemalja. Naravno proizvodjači kondoma iz Amerike se jako trude da ubede svoju vladu da donira što više ovih proizvoda.

Ista je priča i sa koridorom 10 u Srbiji. Grčki diplomata u Blicu tvrdi kako će Grčka vlada dati 100 miliona evra za autoput Leskovac - makedonska granica ako Grčka državna kompanija Egnatija dobije posao vredan 450 miliona. Ovo naravno nije donacija Srbiji već subvencija Grčkoj kompaniji.

Ministar Kapitalac sada razmišlja da li da zaobidje redovan tenderski proces koji može da traje 2 godine ili da prihvati ovu ponudu i da odmah krene sa radovima. Ako je vrednost posla zaista 450 miliona (procena Egnatije) onda bi gradjani Srbije bili na dobitku i mogli bi da kažu samo efharisto svojim Grčkim komšijama. Sa druge strane, nepoštovanje zakona (tenderskih procedura) nikako ne može da bude u interesu gradjana Srbije. Zato, na tender.

Denuncijacija

Biljana Srbljanović je komunista. Ne levičar nego komunista. Pogledajte i komentare tamo.