Bizarno

Pre nekog vremena je Ivan imao post u kojem je preneo bizarni nalaz da je vožnja bicikla u stvari loša jer produžava život ljudi, a duži život ljudi vodi većem trošenju prirodnih resursa.
Ali, ovaj tekst na B92 je, čini mi se, još bizarniji. Nalaz je da je razvod braka takođe loš po životnu sredinu!

Russ Roberts ima sjajan komentar na ovu vest.
"Yes, that's the reason to marry carefully. To make sure you don't use too much water or electricity. Not because it's tough on the kids or yourself to get a divorce. Here's a secret. Don't tell anybody. Living uses electricity and water and it's worth it, most of the time. Here's another secret. Civilization uses electricity and water. I guess we need more people living naked in caves."

49. mesto

Od pre jedno dva meseca se Tržišno rešenje rangira na jednom (jedinom?) globalnom direktorijumu pretežno ekonomski orijentisanih blogova.

Ovog meseca smo rangirani na 49. mestu (prošlog meseca smo bili na 64.) po broju prosečno dnevno posećenih stranica. Lično mislim da je to uspeh, budući da je blog na srpskom jeziku, što je na internetu, očigledno, velika mana. Jedini neengleski blog iznad nas je turski Ekonomi Turk, što može da znači nekoliko stvari. Prvo - Španci, Nemci, Italijani, Francuzi, Japanci, Arapi, se ne zanimaju previše za ekonomske teme. Drugo - praktično svi znaju engleski pa čitaju i pišu na engleskom. Ili, treće - Gongol ih jednostavno još nije "popisao".

Osnivanje preduzeća?

U Srbiji je teško osnovati preduzeće.
Kaže Mijat Lakićević. Da li je moguće da je još uvek tako? Navodno su procedure bile značajno pojednostavljene, a i Svetska banka je nekoliko puta hvalila reforme u tome. Ima li neko primer iz prakse?

Šta da se radi?

Ili strategije za liberalnu revoluciju.

Jedna strategija je revolucija odozdo. To je edukovanje građana-glasača, novinski članci, forumi, blogovi. Kada glasači prihvate ideju, stranke će se brzo prilagoditi ili će se pojaviti nove. Najsporija, ali zato najstabilnija varijanta, jer promena koja tako nastane je stalna. Teško je reći gde je radila i u kojoj meri, možda najviše u Americi. Reganova revoluvija zasnovana na „ekonomiji ponude“ započela je članicma u Wall Street Journalu. Grupa ekonomista i novinara je promovisala ideje dok ih javnost nije prihvatila. Međutim, pitanje je koliko je važno što su ideje otišle u javno mnjenje, a koliko što su inače bile bliske Reganu. Promena kod ove strategije je spora i postepena, zato je uvek teško reći kakvi su efekti.

Druga je revolucioja odozgo. Revolucija koju manja grupa izvede posle dolaska na vlast. To su uradili Lenjin i Trocki, od parlamentarne manjine koje je obećavala zemlju seljacima, postali su većina koja je sve nacionalizovala i vladala 70 godina. U liberalnom pravcu to su uradili Vaclav Klaus u Češkoj i Mart Laar u Estoniji. Kakve ekonomske ideje imaju saznalo se tek kad su već došli na vlast, a onda je za protivnike bilo kasno. U manjoj ili većoj meri to su opet Regan, Tačer, novozeladnski premijer iz 90-ih Roger Douglass. Mohaman Sing, premijer Indije pokušava, ali takvoj zemlji, tradicionalno socijalističkoj i sa toliko različitih legislatura, nije lako. To je spektakularno uradio Sir Coppertwrite u Hong-Kongu, ali on je kao imenovani guverner već bio u drugačijoj situaciji.

Treća strategija je opkoljavanje. Primenjena je na Pinoču. On kao general o ekonomiji nije znao ništa, ali se oko njega našla grupa ekonomista školovana kod Miltona Friedmana u Čikagu. Primenjena je i na Luju XV, koga su neko vreme opkoljavali fiziokrati, prvi liberalni ekonomisti od kojih je i Adam Smith dosta naučio. Andrej Ilarionov je imao tu ulogu u prvom Putinovom mandatu kao ekonomski savetnik, i donekle uspeo u namerama, smanjio neke poreze, ali je na kraju videvši s kim ima posla odustao. U principu je ova strategija dosta primenjiva, čak i u Srbiji, gde je recimo Boris Begović kao savetnik pomogao liberalizaciju trgovine, ali za veću promenu potrebno je imati kritičnu masu. Oko Pinočea je bilo dvadesetak ekonomista, mnogi na ključnim ministarskim mestima.

Rothbard ima članak o ovome gde navodi strategiju povlačenja kao mogućnost, mada je ja ne bih računao. To je radio Lao Ce, tvorac Taoizma i prvi libertarijanac. Povući se iz borbe i tražiti ličnu slobodu koliko se može. Savremeni primer toga je Harry Browne, čija se knjiga „Kako sam pronašao slobodu u neslobodnom svetu“ može naći i na srpskom, u izdanju Global Booka, ako je još ima po knjižarama.